Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje skoro deset godina. Naloženo je nadležnom Višem sudu u Beogradu da preduzme mere za hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2899/2010
31.01.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Marjanovića iz Winippega, Kanada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. januara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zorana Marjanovića i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 4678/03, zatim pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 67170/10 , a sada se vodi pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P. 20990/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Višem sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Marjanović, iz Winippega, Kanada, je 16. ju na 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 67170/10.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je još 30. maja 2003. godine podneo tužbu protiv tužene Republike Srbije , radi duga i da postupak još uvek nije okončan. Naknadu štete nije tražio.

2. Saglasno odredbi člana 170 Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku uvidom u spise predmeta Višeg suda u Beogradu P. 20990/2010 , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 30. maja 2003. godine podneo tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv tužene Republike Srbije, radi duga po osnovu zajma za privredni razvoj Srbije. Pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu održano je jedno ročište za glavnu raspravu, dok jedno ročište nije održano zbog nedostatka procesnih pretpostavki.

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 4678/03 od 31. oktobra 2003. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se tužena obaveže da tužiocu na ime duga po ugovorima o namenskom deviznom depozitu za privredni razvoj Republike Srbije od 30. juna 1989. godine, 11. aprila, 13. aprila i 3. maja 1990. godine, isplati iznos od ukupno 232.320,37 kanadskih dolara, sa ugovorenom kamatom od 14 % na godišnjem nivou počev od 1. juna 19 96. godine kada su prestale isplate glavnice i kamate, kao i 600 australijskih dolara, sa ugovorenom kamatom od 17,5 % godišnje, počev od 1. jun a 1996. godine pa do isplate i tužilac je obavezan da tuženom naknadi parnične troškove. Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 864/04 od 11. marta 2004. godine, donetim po žalbi tužioca, usvojena je žalba, ukinuta je prvostepena presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 4678/03 od 31. oktobra 2003. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovo suđenje.

Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3143/04 od 21. jula 2004. godine prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari i određeno je da će se postupak nastaviti po okončanju stečajnog postupka koji se vodi nad "Slavija bank om" a.d. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da imajući u vidu da je tužilac podneskom do 19. maja 2005. godine obavestio sud da je u vezi javnog poziva Ministarstva finansija od 30. aprila 2004. godine, podneo prijavu deviznih potraživanja po osnovu zajma za preporod Srbije Slavija banci a.d. u stečaju, sud je ocenio da okončanje stečajnog postup ka predstavlja prethodno pitanje u odnosu na pitanje odgovornosti tužene Republike Srbije za dug po osnovu ugovora o namenskom deviznom depozitu za privredni razvoj Republike Srbije, s obzirom na to da je Republika Srbija u obavezi da obezbedi sredstva za isplatu tek u slučaju da tužilac ne može naplatiti svoje potraživanje iz stečajne mase. Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 12609/04 od 30. marta 2005. godine uvažena je žalba tužioca, ukinuto je rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3143/04 od 21. jula 2004. godine i predmet je vraćen na ponovni postupak.

Zatim je u nastavku postupka pred prvostepenim sudom održano četiri ročišta za glavnu raspravu, dok jedno ročište nije održano zbog nestanka struje u sudu. Na ročištima su izvedeni dokazi saslušanjem tužioca kao parnične stran ke.

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3655/05 od 19. septembra 2006. godine, u stavu prvom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev, u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan prigovor apsolutne nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari i u stavu trećem izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 2659/07 od 20. maja 2009. godine ukinuta je presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3655/05 od 19. septembra 2006. godine u stavu prvom i trećem izreke i u tom delu je predmet vrać en prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Zatim, u nastavku postupka pred prvostepenim sudom , jedno ročište nije održano zbog nedostatka procesnih uslova.

Rešenjem Višeg suda u Beogadu P. 3951/10 od 18. februara 2010. godine taj sud se oglasio stvarno n enadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i predmet je dostavio Prvom osnovnom sudu u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnom sudu. Prvi Osnovni sud u Beogradu nije prihvatio stvarnu nadležnost, uz obrazloženje da je za suđenje u ovoj pravnoj stvari nadlež an Viši sud u Beogradu i aktom P. 67170/10 od 30. marta 2010. godine dostavio spise predmeta Apelacionom sudu u Beogradu radi rešavanja sukoba nadležnosti između ovih sudova. Rešenje m Apelacionog suda u Beogradu R. 7/10 od 28. maja 2010. godine određeno je da je za suđenje u ovoj pravnoj stvari stvarno nadležan Viši sud u Beogradu.

Pred Višim sudom u Beogradu predmet je dobio broj P. 20990/10 i održano je šest ročišta za glavnu raspravu, dok tri ročišta nisu bila održana, i to d va ročišta zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a jedno zbog nedostatka procesnih uslova. Na ročištima je saslušavan tužilac kao parnična stranka i izvedeni su dokazi veštačenjem i dopunskim veštačenjem od strane veštaka ekonomsko finansijske struke. Sledeće ročište je zakazano za 23. januar 2013. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez oduglovačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko tri godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 30. maja 2003. godine.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da predmetni postupak nije okončan u razumnom roku, čemu je doprinelo neefikasno i nedelotvorno postupanje nadležnih sudova.

Naime, od podnošenja tužbe do donošenja prve prvostepene presude prošlo je pet meseci, drugostepeni sud je takođe odlučio posle pet meseci, kada je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak, postupak je zatim bio prekinut godinu dana i nova prvostepena presuda je doneta posle godinu i po dana, da bi drugostepeni sud posle tri godine odlučio tako što je ukinuo prvostepenu presudu u jednom delu i predmet vratio na ponovni postupak. Povodom sukoba nadležnosti između Višeg suda u Beogradu i Prvog osnovnog suda u Beogradu, Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem odredio nadležnost Višeg suda u Beogradu u toj pravnoj stvari.

Zatim je od maja 2010. godine, od kada je predmet u nadležnosti Višeg suda u Beogradu , do odlučivanja o ustavnoj žalbi, dakle u periodu od dve godine i sedam meseci , održano šest ročišta za glavnu raspravu i postupak i dalje nije okončan, jer je sledeće ročište zakazano za 23. januar 2013. godine.

Dakle, skoro desetogodišnje trajanje parničnog postupka kako po praksi Ustavnog suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava, pr edstavlja nerazumno dugo trajanje postupka.

Po oceni Ustavnog suda, p redmet spora je bio relativno složen jer je zahtevao izvođenje dokaza veštačenjem od strane veštaka ekonomsko -finansijske struke, međutim ni ta okolnost ne može biti opravdanje za trajanje parničnog postupka od skoro deset godina. Po oceni Ustavnog suda, podnosilac nije doprineo trajanju postupka jer se uredno odazivao ročištima, postupao je po nalozima suda i pri tome nije zloupotrebljavao svoaj procesna ovlašćenja.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 4678/03, zatim pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 67170/10, a sada se vodi pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P. 20990/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, krećući se u granicama ustavne ž albe na osnovu člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. iz reke usvojo ustavnu žalbu, a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog povrede navedenog ustavnog prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu navedenog i odred aba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti