Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog nesprovođenja izvršenja i povrede prava na imovinu u dugotrajnom stečajnom postupku. Utvrđuje se pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini njegovih utvrđenih potraživanja, koja će biti isplaćena iz budžetskih sredstava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama D. J . iz B . kod Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. aprila 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. J . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 63/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu , zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 63/10, umanjenih za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžeta Republike Srbije – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba D. J . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 1693/15 od 8. oktobra 2015. godine, rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 726/15 od 15. decembra 2015. godine, rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 2346/15 od 30. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 879/16 od 2. juna 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. J . iz Bratmilovca kod Leskovca podneo je Ustavnom sudu, 8. aprila 2016. godine, preko punomoćnika F. N, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu zbog nesprovođenja izvršenja u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinsk im sud om u Leskovcu u predmetu I. 301/07 i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 63/10, kao i protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 1693/15 od 8. oktobra 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 726/15 od 15. decembra 2015. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 21. stav 2, člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava.

Isti podnosilac podneo je Ustavnom sudu, 1. novembra 2016. godine, preko istog punomoćnika, ustavnu žalbu zbog nesprovođenja izvršenja u razumnom roku u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetima I. 283/07 i I. 853/09 i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 63/10, kao i protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 2346/15 od 30. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 879/16 od 2. juna 2016. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 21. stav 2, člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio ustavne žalbe radi jedinstvenog postupanja.

U ustavnim žalb ama se navodi da podnosilac u neprihvatljivo dugom periodu nije uspeo da ostvari svoja potraživanja iz radnog odnosa utvrđena pravnosnažniom i izvršn im sudsk im odluk ama u izvršn im postupcima koje je pokrenu o, kao ni u stečajnom postupku u kome je prijavio potraživanj e; da je Privredni apelacioni sud u osporenom rešenju od 30. marta 2016. godine pravilno utvrdio postojanje povrede prava podnosioca na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, ali da je prenisko odredio visinu primerene naknade i pogrešno odredio naknadu troškova postupka; da su stupanjem na snagu novog Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku podnosioci zahteva po starom zakonu stavljeni u neravnopravan položaj, s obzirom na to da je novim zakonom, osim što je podnosilac oslobođen od plaćanja sudskih taksi, utvrđeno da će se visina novčanog obeštećenja kretati u rasponu od 300 do 3.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, što dovodi do neujednačene sudske prakse u pogledu predmeta izvršenja presuda o novčanim obavezama iz radnog odnosa .

Podnosilac predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da mu je povre đeno prav o na mirno uživanje imovine zajemčeno članom 58. Ustava i dosudi mu naknadu materijalne štete u iznosu koji je priznat zaključkom u osporenom stečajnom postupku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari :

Podnosilac ustavne žalbe je 22. januara 2007. i 6. marta 2009. godine podne o Opštinskom sudu u Leskovcu predloge za izvršenj e protiv izvršnog dužnika AD „T.“ iz Leskovca radi naplate potraživanja na ime neisplaćenih zarada, minimalnih zarada i troškova parničnog postupka, utvrđenih pravnosnažnim i izvršn im presudama istog suda P. 3495/05 od 9. marta 200 6, P. 4459/04 od 9. februara 2005. i P1. 166/07 od 9. marta 2007. godine. Rešenjima Opštinskog suda u Leskovcu I. 3 01/07 od 26. januara 2007 , I. 283/07 od 24. januara 2007. i I. 853/09 od 10. aprila 2009. godine određena su predložena izvršenj a.

Protiv izvršnog dužnika otvoren je stečajni postupak rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 63/10 od 23. marta 2011. godine. Podnosilac je prijavio potraživanj e u stečajnom postupku u iznosu od 590.268,93 dinara , a kao stečajnom poveriocu priznato mu je potraživanje u iznosu od 580.347,82 dinara u trećem isplatnom redu, a osporeno potraživanje u iznosu od 9.921,11 dinara na ime kamate na glavni dug . Nakon toga podnosilac nije pokrenuo parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja, a stečajni postupak još uvek nije okončan.

Privredni apelacioni sud je osporenim rešenjem R4 St. 1693/15 od 8. oktobra 201 5. godine odbio zahtev e podnosioca ustavne žalbe za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u postup cima u navedenim predmetima I. 301/07 i St. 63/10 i za određivanje primerene naknade zbog povrede tog prava. Ovo rešenje potvrđeno je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 726/15 od 15. decembra 2015. godine.

Privredni apelacioni sud je osporenim rešenjem R4 St. 2346/15 od 30. marta 2015. godine usvojio zahtev podnosioca ustavne žalbe za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku u navedenom predmetu St. 63/10, naložio Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se postupak u tom predmetu što pre okončao, delimično usvojio zahtev podnosioca ustavne žalbe i utvrdio mu pravo na primerenu naknadu zbog utvrđene povrede prava u iznosu od 15.000 dinara i pravo na troškove postupka u iznosu od 6.780 dinara, a delimično je odbio njegov zahtev za utvrđivanje primerene naknade do traženog iznosa od 1.600 evra. Ovo rešenje potvrđeno je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 879/16 od 2. juna 2016. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 1. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da namiri potraživanja podnosioca ustavne žalbe koja su mu priznata u osporenom stečajnom postupku, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena zaključkom o utvrđenim potraživanjima (isti stav izražen je i u predmetu Ustavnog suda Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 63/10, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžeta Republike Srbije – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Ocenjujući ustavne žalbe u delu kojim se pobijaju osporena rešenja, Ustavni sud najpre konstatuje da podnosilac ustavne žalbe više nema pravni interes da osporava rešenja od 8. oktobra i 15. decembra 2015. godine, jer je zahtev za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku koji je odbijen tim rešenjima usvojen za isti postupak osporenim rešenjima od 30. marta i 2. juna 2016. godine.

Stoga, o cenjujući istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na rešenja od 30. marta i 2. juna 2016. godine , Ustavni sud konstatuje da podnosilac svojim navodima izražava nezadovoljstvo iznosom koji mu je tim rešenjima dosuđen na ime naknade nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ustanovljen kao pravno sredstvo Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), preventivno - kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate primerene naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku i postupanja suda, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Ustavni sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje na to da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da su redovni sudovi u ovom slučaju usvojili zahteve podnosioca ustavne žalbe za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naložili da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosudili mu naknadu, te da su jasno obrazložili razloge na kojima temelje svoje odluk e. Takođe, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Ustavni sud ocenjuje da vrednost dosuđenog iznosa nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove preispita odluku o visini naknade nematerijalne štete.

Ustavni sud ukazuje na to da okolnost da je, nakon podnošenja predloga podnosi oca redovnom sudu, stupio na snagu novi Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku koji je propisao okvir (minimalni i maksimalni iznos) za određivanje primerene naknade zbog povrede ovog prava ne može sama po sebi predstavljati povredu prava podnosi oca na jednaku zaštitu prava zajemčenog članom 36. stav 1. Ustava.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u odnosu na osporena rešenja, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.