Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog navodne povrede prava u izvršnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o troškovima u izvršnom postupku. Sud je utvrdio da nezadovoljstvo ishodom spora ne predstavlja povredu prava na jednaku zaštitu prava, niti povredu prava na pravno sredstvo.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-29/2008
16.07.2009.
Beograd
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Borke Filipović iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. jula 2009. godine, doneo je
O D L U K U
Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Borke Filipović izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Šapcu Gž. 1502/07 od 30. jula 2007. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Borka Filipović iz Loznice izjavila je ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u izreci. U ustavnoj žalbi se navodi da je osporenim rešenjem potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Loznici I. 335/07 od 3. jula 2007. godine, kojim je odbijen predlog izvršnih poverilaca Borke Filipović i Stojše Filipović da im izvršni dužnik Radovan Kenić naknadi troškove izvršnog postupka koji su nastali posle donošenja rešenja o izvršenju I. 335/07. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da se, donoseći osporeno rešenje, Okružni sud u Šapcu ''stavio u ulogu zaštite interesa poznanika i klijenata prijatelja izvršnog dužnika, a ne prava i pravde, jer je odbijanjem da sudskom odlukom utvrdi da je sporno potraživanje prestalo usled prebijanja, izvršnom dužniku omogućio da svoje takođe sporno potraživanje naplati dva puta, a da izvršni poverioci ostanu čak i bez nužnih troškova izvršenja''. Ističući da osporeno rešenje predstavlja pojedinačni akt protiv koga nije predviđeno drugo pravno sredstvo, ponositeljka ustavne žalbe smatra da joj je tim rešenjem povređeno Ustavom zajemčeno pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo (član 36.).
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
Odredbama člana 36. Ustava, na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.), kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u rešenje Opštinskog suda u Loznici I. 335/07 od 3. jula 2007. godine i osporeno rešenje Okružnog suda u Šapcu Gž. 1502/07 od 30. jula 2007. godine i utvrdio sledeće:
Rešenjem Opštinskog suda u Loznici I. 335/07 od 3. jula 2007. godine odbijen je kao neosnovan predlog izvršnih poverilaca za donošenje rešenja kojim se utvrđuje da je prestalo, usled prebijanja potraživanja, potraživanje izvršnih poverilaca Stojše Filipović i Borke Filipović, oboje iz Loznice, prema izvršnom dužniku Radovanu Keniću iz Loznice, u ukupnom iznosu od 11.895,00 dinara, pa je izvršenje određeno rešenjem o izvršenju tog suda I. 335/07 od 23. marta 2007. godine obustavljeno (stav 1.). Rešenjem je odbijen kao neosnovan predlog izvršnih poverilaca da im izvršni dužnik naknadi troškove postupka koji su nastali posle donošenja rešenja o izvršenju u ukupnom iznosu od 12.600,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema prepisa rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav 2.).
Osporenim rešenjem Okružnog suda u Šapcu Gž. 1502/07 od 30. jula 2007. godine odbijena je kao neosnovana žalba izvršnih poverilaca Stojše Filipović i Borke Filipović, a rešenje Opštinskog suda u Loznici I. 335/07 od 3. jula 2007. godine u stavu drugom potvrđeno. U obrazloženju osporenog rešenja, pored ostalog, se navodi da ''pri činjenici koja proizlazi iz spisa da je pravosnažnim prvostepenim rešenjem odbijen predlog za izvršenje, nijedan od navoda žalbe ne dovodi u sumnju pravilan zaključak prvostepenog suda o neosnovanosti zahteva izvršnih poverilaca da im izvršni dužnik naknadi troškove koje su u ovom postupku imali...Obzirom da uopšte nije bilo mesta ni određivanju, ni sprovođenju izvršenja, kao jasan proizlazi zaključak da izvršni poverioci nemaju pravo na naknadu troškova koje traže, što je prvostepeni sud pravilno zaključio.''.
4. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da se osporeno rešenje Okružnog suda u Šapcu Gž. 1502/07 od 30. jula 2007. godine ustavnom žalbom osporava u odnosu na odredbama člana 36. Ustava utvrđeno pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo.
Povredu prava na jednaku zaštitu prava u postupku pred sudom, utvrđenog odredbom člana 36. stav 1. Ustava, podnositeljka ustavne žalbe obrazlaže ''stavljanjem suda u ulogu zaštite interesa poznanika i klijenata prijatelja izvršnog dužnika, a ne prava i pravde'', objašnjavajući da je ''odbijanjem da sudskom odlukom utvrdi da je sporno potraživanje prestalo usled prebijanja, izvršnom dužniku omogućio da svoje takođe sporno potraživanje naplati dva puta, a da izvršni poverioci ostanu čak i bez nužnih troškova izvršenja''. Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, sledi da se povreda navedenog Ustavom utvrđenog prava podnositeljke ustavne žalbe vezuje za nezadovoljstvo ishodom spora, a da se pri tome u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na povredu prava na koje se poziva, odnosno na nepravilnost postupanja suda u postupku odlučivanja o zahtevu izvršnih poverilaca. Jednakost zaštite prava građana u sudskom postupku, u smislu odredbe člana 36. stav 1. Ustava, podrazumeva, pored ostalog, jednaku primenu materijalnog prava na određeni sporni odnos kojom se, u skladu sa zakonom, odlučuje o pravu ili na zakonu zasnovanom interesu građana. Polazeći od toga da je donosilac osporenog rešenja dao ustavnopravno prihvatljive razloge na kojima se osporeno rešenje zasniva, Ustavni sud je ocenio da nisu osnovani navodi ustavne žalbe kojima se ukazuje na povredu Ustavom zajemčenog prava na jednaku zaštitu prava u sudskom postupku zajemčenog članom 36. stav 1. Ustava.
Po oceni Ustavnog suda, nisu osnovani ni navodi iz ustavne žalbe prema kojima je osporenim rešenjem, kao pojedinačnim aktom protiv koga nije predviđeno drugo pravno sredstvo, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravno sredstvo zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava. Sud je, naime, imao u vidu da je odredbama člana 12. Zakona o izvršnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04) propisano da su pravni lekovi u postupku izvršenja i obezbeđenja žalba i prigovor (stav 1.), da se protiv rešenja donetog u prvom stepenu može izjaviti žalba, osim ako je ovim zakonom propisano da žalba nije dozvoljena (stav 2.) i da protiv pravosnažnog rešenja donesenog u postupku izvršenja i obezbeđenja nisu dozvoljeni revizija ni ponavljanje postupka (stav 6.). Iz navedenih odredaba Zakona sledi da se ostvarivanje prava na pravno sredstvo u cilju zaštite prava i na zakonu zasnovanih interesa u izvršnom postupku ostvaruje izjavljivanjem žalbe na rešenje koje je u tom postupku doneto. Kako je osporeno rešenje doneto u postupku odlučivanja po žalbi na rešenje Opštinskog suda u Loznici I. 335/07 od 3. jula 2007. godine kojim je odlučivano o zahtevima podnositeljke ustavne žalbe, kao izvršnog poverioca u predmetnom postupku, Ustavni sud je ocenio da su i ovi navodi ustavne žalbe neosnovani.
5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), odlučio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić