Odluka Ustavnog suda o povredi prava na slobodu zbog nehitnog odlučivanja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje da je podnosiocu povređeno pravo na slobodu iz člana 27. stav 3. Ustava. Povreda je nastala jer sud nije odlučio o žalbi na rešenje o zadržavanju u zakonskom roku od četiri časa.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2900/2016
04.07.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Tijana Šurlan, dr Milan Škulić, Tatjana Đurkić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radisava Čolovića iz Priboja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. jula 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radisava Čolovića i utvrđuje da je u postupku po žalbi protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Užicu – Odeljenje kriminalističke policije Ku. LS 30/16 od 10. marta 2016. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo zajemčeno odredbom člana 27. stav 3. Ustava Republike Srbije.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radisav Čolović iz Priboja podneo je Ustavnom sudu, 8. aprila 2016. godine, preko punomoćnika I. T, advokata iz Užica, ustavnu žalbu protiv radnje Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Užicu u predmetu Ku. LS 30/16 i radnje Osnovnog suda u Užicu u predmetu Kppr. 75/16, zbog povrede prava na slobodu i prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, iz člana 27. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi ističe da su mu navedena ustavna prava povređena time što o njegovoj žalbi protiv rešenja o zadržavanju nije odlučeno u zakonskom roku od četiri časa od prijema žalbe, već više od deset časova kasnije, jer je sud kao trenutak prijema žalbe uzeo trenutak njene predaje sudu, a ne trenutak kada ju je podnosilac, preko branioca, predao organu koji je odredio zadržavanje. U ustavnoj žalbi se navodi „da u vreme izjavljivanja žalbe sud nije radio, niti je postojala dežurna služba suda kojoj bi žalba mogla biti izjavljena“.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, kao i pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz dostavljene dokumentacije, spisa predmeta Policijske uprave u Užicu – Odeljenje kriminalističke policije Ku. LS 30/16 i spisa predmeta Osnovnog suda u Užicu Kppr. 75/16 utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

- da je 10. marta 2016. godine u službenim prostorijama Policijske uprave u Užicu saslušan osumnjičeni Radisav Čolović, ovde podnosilac ustavne žalbe, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ RS, a u prisustvu branioca po službenoj dužnosti, advokata I. T;

- da je rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Užicu – Odeljenje kriminalističke policije Ku. LS 30/16 od 10. marta 2016. godine podnosiocu određeno zadržavanje u trajanju do 48 sati, koje mu se ima računati od 10. marta 2016. godine, od 16h 00min;

- da je protiv rešenja o zadržavanju branilac podnosioca izjavio žalbu Osnovnom sudu u Užicu, a preko Policijske uprave u Užicu;

- da su policijski službenici Policijske uprave u Užicu žalbu primili 10. marta 2016. godine u 21h 00min, pošto su prethodno branioca podnosioca upoznali sa tim da žalbu prima Osnovni sud u Užicu, o čemu je sačinjena službena beleška;

- da je u Službenoj belešci Policijske uprave u Užicu – Odeljenje kriminalističke policije broj 03/40/1/2 od 10. marta 2016. godine konstatovano da se 10. marta 2016. godine u 20h 40min policijskim službenicima Policijske uprave u Užicu obratio branilac po službenoj dužnosti Radisava Čolovića, advokat iz Užica I. T , i od njih zatražio da prime žalbu na rešenje o zadržavanju; da su ga policijski službenici upoznali sa tim da navedenu žalbu prima Osnovni sud u Užicu; da je o svemu navedenom obaveštena predsednik Osnovnog suda u Užicu B.J, koja se izjasnila da policijski službenici prime navedenu žalbu i da istu u jutarnjim satima sa spisima predmeta dostave Osnovnom sudu u Užicu; da je o svemu obavešten i načelnik Odeljenja kriminalističke policije M.R, koji se izjasnio da se postupi po usmenom nalogu sudije; da su policijski službenici 10. marta 2016. godine u 21h 00min primili navedenu žalbu ;

- da je žalba u Osnovnom sudu u Užicu primljena 11. marta 2016. godine u 8h 15min;

- da je rešenjem Osnovnog suda u Užicu Kppr. 75/16 od 11. marta 2016. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca podnosioca izjavljena protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Užicu – Odeljenje kriminalističke policije Ku. LS 30/16 od 10. marta 2016. godine;

- da je rešenje Osnovnog suda u Užicu Kppr. 75/16 od 11. marta 2016. godine iz tog suda ekspedovano 11. marta 2016. godine u 10h 50min i da ga je branilac podnosioca primio istog dana u 11h 55min;

- da je 11. marta 2016. godine u 15h 00min Ministarstvo unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Užicu – Odeljenje kriminalističke policije donelo rešenje LS. 30/16 kojim je 11. marta 2016. godine u 19h 00min ukinuto predmetno rešenje o zadržavanju.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah se, na jeziku koji razume, obaveštava o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izboru (član 27. stav 2.); da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. stav 3.); da kaznu koja obuhvata lišenje slobode može izreći samo sud (član 27. stav 4.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) propisano je: da lice uhapšeno u skladu sa članom 291. stav 1. i članom 292. stav 1. ovog zakonika, kao i osumnjičenog iz člana 289. st. 1. i 2. ovog zakonika, javni tužilac može izuzetno zadržati radi saslušanja, a najduže 48 časova od časa hapšenja, odnosno odazivanja na poziv (član 294. stav 1.); da o zadržavanju, javni tužilac ili, po njegovom odobrenju, policija odmah, a najkasnije u roku od dva časa od kada je osumnjičenom saopšteno da je zadržan donosi i uručuje rešenje, da u rešenju moraju biti navedeni delo za koje se osumnjičeni tereti, osnovi sumnje, dan i čas lišenja slobode ili odazivanja pozivu, kao i vreme početka zadržavanja (član 294. stav 2.); da protiv rešenja o zadržavanju osumnjičeni i njegov branilac imaju pravo žalbe u roku od š est časova od dostavljanja rešenja, da o žalbi odlučuje sudija za prethodni postupak u roku od četiri časa od prijema žalbe i da ž alba ne zadržava izvršenje rešenja (član 294. stav 3.); da se žalba izjavljuje organu postupka koji je doneo rešenje (član 466. stav 1.).

5. Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe tvrdnju o povredi prava iz člana 27. i člana 32. stav 1. Ustava zasniva na navodima da o njegovoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja o zadržavanju nije odlučeno u roku od četiri časa od trenutka predaje žalbe organu koji je odredio zadržavanje, Ustavni sud je ocenu osnovanosti tvrdnje podnosioca o povredi ustavnih prava cenio u odnosu na pravo zajemčeno odredbom člana 27. stav 3. Ustava.

Ustavni sud, pre svega , konstatuje da se odredbom člana 27. stav 3. Ustava licu lišenom slobode jemči da će sud, po njegovoj žalbi, hitno odlučiti o zakonitosti lišenja slobode.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je osumnjičeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, protiv rešenja o zadržavanju Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Užicu – Odeljenje kriminalističke policije Ku. LS 30/16 od 10. marta 2016. godine izjavio žalbu Osnovnom sudu u Užicu, a preko Policijske uprave u Užicu, 10. marta 2016. godine u 21h 00min; da je žalba u Osnovnom sudu u Užicu primljena 11. marta 2016. godine u 8h 15min, a da je rešenje Osnovnog suda u Užicu Kppr. 75/16 od 11. marta 2016. godine iz tog suda ekspedovano 11. marta 2016. godine u 10h 50min i da ga je branilac podnosioca primio istog dana u 11h 55min.

Iz navedenog proizlazi da je u konkretnom slučaju povređena odredba člana 294. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku koja propisuje da o žalbi na rešenje o zadržavanju odlučuje sudija za prethodni postupak u roku od četiri časa od prijema žalbe. Naime, žalba podnosioca je u Policijskoj upravi u Užicu, kao organu postupka koji je doneo rešenje, primljena 10. marta 2016. godine u 21h 00min, a odluka sudije za prethodni postupak je doneta tek narednog dana, nesumnjivo nakon proteka roka od četiri časa propisanog odredbom člana 294. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku.

Ustavni sud ukazuje na to da u skladu sa odredbom člana 419. stav 1. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09, 70/11, 19/12, 89/13, 96/15, 104/15, 113/15, 39/16, 56/16, 77/16, 16/18 i 78/18), u sudu moraju biti obrazovana veća i određene sudije i sudsko osoblje u pripravnosti za postupanje u predmetima koji se po odredbama zakona ili ovog poslovnika smatraju hitnim i naročito hitnim. Kako je u konkretnom slučaju reč o predmetu koji se po odredbama Zakonika o krivičnom po stupku smatra hitnim, odnosno naročito hitnim , u sudu je moralo biti obezbeđeno dežurstvo sudije za prethodni postupak, koji bi u zakonom pr opisanom roku odlučio o žalbi podnosioca na rešenje o zadržavanju.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe, u postupku po žalbi protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Užicu – Odeljenje kriminalističke policije Ku. LS 30/16 od 10. marta 2016. godine, povređeno pravo zajemčeno od redbom člana 27. stav 3. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se pravično zadovoljenje u ovom slučaju može ostvariti objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na slobodu zbog nehitnog odlučivanja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti