Sudska praksa

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro trinaest godina. U preostalom delu, koji se odnosi na pravilnost primene materijalnog prava, ustavna žalba je odbačena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić, u postupku po ustavnoj žalbi R. B . K . iz Stokholma, Kraljevina Švedska , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. aprila 2022 . godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba R. B . K . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Ivanjici u predmetu P. 193/18 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Ivanjici P. 58/07) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. B . K . iz Stokholma, Kraljevina Švedska, podnela je Ustavnom sudu, 24. februara 2020. godine, ustavnu žalbu protiv presuda Osnovnog suda u Ivanjici P. 193/18 od 2. septembra 2019. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 5312/19 od 12. decembra 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi podnositeljka je, između ostalog, navela da su neki svedoci pristrasno svedočili, da je nalaz određenog veštaka netačan imajući u vidu ekonomske prilike parničnih stranaka, kao i da sud nije utvrdio da li je D.J. vlasnik sporne nepokretnosti i, ukoliko jeste, u kom obimu. Podnositeljka je navela i da je postupak u kojem su donete osporene presude trajao više od deset godina, da je održano više desetina ročišta, što ukazuje na nedelotvorno postupanje suda. Iz ovih navoda Ustavni sud je zaključio da podnositeljka ističe i povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu i poništi osporene presude kao neustavne i nezakonite. Podnositeljka nije istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Ivanjici P. 193/18, kao i dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, kao tužilja i Z.J, kao tužilac, podneli su 26. januara 2007. godine tužbu Opštinskom sudu u Ivanjici protiv tuženog V.J, kojom su tražili da se poništi označeni ugovor o poklonu određene nepokretnosti zbog povrede nužnog dela, kao i radi utvrđenja prava svojine na delu te nepokretnosti po osnovu nasleđa i ulaganja. Povodom ove tužbe formiran je predmet P. 58/07

Opštinski sud u Ivanjici je zakazao pet ročišta (24. avgusta i 16. novembra 2007. godine, 28. februara, 26. maja i 12. septembra 2008. godine). Budući da je punomoćnik tužilje 31. jula 2008. godine dostavio sudu podnesak kojim obaveštava sud da je tužilji otkazao punomoćje, ročište zakazano za 12. septembar 2008. godine nije održano, a sud je uputio dopis tužilji sa zahtevom da obavesti sud o tome da li povlači tužbu u ovoj pravnoj stvari, kao i da odredi punomoćnika za prijem pismena. Isti punomoćnik je, podneskom od 14. januara 2 009. godine, obavestio sud da ga je tužilja ponovo ovlastila da je zastupa.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini postupak je, pod poslovnim brojem P. 123/10, vođen pred Osnovnim sudom u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici , koji je zakazao osam ročišta (za 8. april i 16. jun 2010. godine, 19. septembar i 15. novembar 2011. godine, 3. april, 12. jul i 15. novembar 2012. godine i 7. februar 2013. godine), od kojih jedno nije održano. Na ročištu održanom 7. februara 2013. godine određeno je izvođenje dokaza veštačenjem putem sudskog veštaka građevinske struke, a potom i ekonomske struke. Veštak građevinske struke dostavio je nalaz 27. aprila 2013. godine, nakon čega su spisi 25. juna 2013. godine dostavljeni veštaku ekonomske struke, koji je nalaz sa mišljenjem dostavio 18. februara 2014. godine.

Predmetni postupak je, po uspostavljanju nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2014. godini, nastavio da se vodi pred Osnovnim sudom u Ivanjici, koji je prvi put u ovom predmetu ročište zakazao za 10. jun 2015. godine. Do donošenja prve prvostepene presude zakazano je još osam ročišta , od kojih četiri ročišta nisu održana jer veštaci nisu vratili spise predmeta ili nisu dostavili nalaze sa mišljenjem, odnosno nisu ih blagovremeno dostavili.

Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P. 123/10 od 15. novembra 2016. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca. Označena presuda delimično je potvrđena, a delimično ukinuta presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 555/17 od 20. novembra 2017. godine .

U ponovnom postupku, u kojem je predmet dobio broj P. 193/18, održano je pet ročišta, nakon čega je zaključena glavna rasprava.

Osporenom presudom Osnovnog suda u Ivanjici P. 193/18 od 2. septembra 2019. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je suvlasnik određene nepokretnosti, kao i da u zaostavšinu pok. D.J i J.J. ulazi ½ te nepokretnosti. Ova presuda potvrđena je osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 5312/19 od 12. decembra 2019. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čuju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09, 36/11, 72/11 i 53/13), koji se primenjivao na predmetni parnični postupak do donošenja rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5527/11 od 7. juna 2012. godine, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da će sud u toku postupka kazniti novčanom kaznom u iznosu do 30.000 dinara za fizičko lice, odnosno do 100.000 dinara za pravno lice, zbog zloupotrebe procesnih ovlašćenja stranku, umešača, zakonskog zastupnika, punomoćnika ili veštaka (član 181. stav 1.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je predmetni postupak, od podnošenja tužbe, 26. januara 2007. godine, Opštinskom sudu u Ivanjici, pa do njegovog okončanja, donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 5312/19 od 12. decembra 2019. godine, trajao 12 godina i deset i po meseci.

Navedeno trajanje parničnog postupka, prema oceni Ustavnog suda, ukazuje da taj postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, što potvrđuje i činjenica da u periodu od 14. januara 200 9. godine, kada je sud obavešten o punomoćniku podnositeljke, do 8. aprila 2010 godine, kao i od 18. februara 2014. godine, kada je dostavljen nalaz veštaka, do 10. juna 2015. godine, ukupno dve godine i sedam meseci , nije zakazano nijedno ročište. Takođe, Ustavni sud je imao u vidu da četiri ročišta nisu održana zbog toga što veštaci nisu dostavili ili nisu blagovremeno dostavili nalaze, dok je jedan od nalaza dostavljen nakon osam meseci, a sudovi nisu koristili svoja ovlašćenja propisana za slučaj procesne nediscipline veštaka.

Ustavni sud je ocenio i da je predmetni postupak u određenoj meri bio složen.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljka imala interes da se predmetni postupak efikasno okonča, ali i da je u manjoj meri doprinela navedenoj dužini trajanja postupka, budući da zbog otkazivanja punomoćja njenog advokata jedno ročište nije održano.

Međutim, prema oceni Ustavnog suda, opisan doprinos podnositeljke ne može da bude opravdanje za skoro trinaestogodišnje trajanje postupka, već odgovornost za to pretežno leži na postupajućim sudovima koji nisu preduzeli sve neophodne radnje kako bi se taj postupak sproveo brzo i efikasno. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je neefikasnim postupanjem sudova u predmetnom parničnom postupku podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1 Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu izreke.

Pri odlučivanju Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu praksu (videti, pored drugih, Odluku Už-532/2009 od 27. oktobra 2011. godine), tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava (videti presudu u predmetu Plazonić protiv Hrvatske, od 6. marta 2008. godine, broj aplikacije 26455/04, st. 60-63.).

Krećući se u granicama zahteva, budući da podnositeljka u ustavnoj žalbi nije istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je ocenio da je donošenje odluke kojom se utvrđuje povreda prava dovoljan vid pravičnog zadovoljenja podnosi teljke zbog utvrđene povrede.

6. U pogledu osporenih presuda, Ustavni sud je, imajući u vidu navode ustavne žalbe i istaknut zahtev, ocenio da se navodi podnositeljke ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, već da podnositeljka, nezadovoljna ishodom vođene parnice, od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud preispita zakonitost osporenih akata.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da, saglasno članu 170. Ustava, Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da nakon i umesto nadležnih sudova, odnosno drugih državnih organa sprovodi postupak i rešava sporne odnose, već samo da ispituje da li su nadležni organi pojedinačnim aktima koje su doneli i radnjama koje su preduzeli, a koji se ustavnom žalbom osporavaju, podnosiocu ustavne žalbe povredili ili uskratili označeno ustavno pravo ili slobodu. te se i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi član 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv označenih presuda, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“ , broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu