Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu Duška Jevtovića, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje skoro pet godina. Sud je naložio hitno okončanje postupka i dosudio podnosiocu naknadu nematerijalne štete od 500 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2905/2010
10.10.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Duška Jevtovića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Duška Jevtovića i utvrđuje da je u izvršnom postup ku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 4870/2010 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se postup ak iz tačke 1. okonča o u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Duško Jevtović iz Čačka izjavi o je 1 3. juna 2010. godine, preko punomoćnika Milana Stevanovića, advokata iz Čačka ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršn om postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 4870/2010.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno da je podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac pokrenuo izvršni postup ak pred Osnovnim sudom u Čačku , ali da do podnošenja ustavne žalbe postupak nije okončan, iako je do tada prošlo više od dve i po godine. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, ujedno ističući i neopredeljen zahtev za naknadu štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, spise predmeta Osnovnog suda u Čačku u predmetu I. 4870/2010, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, je 29. novembra 2007. godine podneo Opštinskom sudu u Čačku (u daljem tekstu: Opštinski sud) predlog za izvršenje prodajom 9/10 idealnih delova nepokretnosti izvršnog dužnika D. Č. iz Čačka , koje se nalaze na katastarskoj parceli broj 2956/1, KO Čačak, upisane u list nepokretnosti broj 8722 , KO Čačak, a na osnovu izvršne isprave - presude Opštinskog suda P. 1078/2007 od 23. avgusta 200 7. godine. Postupajući po predlogu, Opštinski sud je 3. decembra 2007. godine doneo rešenje I. 1571/07 kojim je odredio predloženo izvršenje.

Izvršni poverilac je podneskom od 19. decembra 2007. godine predložio utvrđivanje vrednosti nepokretnosti, da bi ga Opštinski sud dopisom od 27. decembra 2007. godine obavestio da su spisi predmeta I. 1571/07 združeni sa spisima predmeta I. 501/07 u kome je izvršni poverilac „D.S.U“ d.o.o. iz Republike Slovenije, a izvršni dužnik D. Č. iz Čačka, na osnovu člana 103. Zakona o izvršnom postupku, jer se radi o postupku izvršenja na istoj nepokretnosti.

Opštinski sud je rešenjem I. 501/07 od 5. jula 2007. godine odredio izvođenje dokaza građevinskim veštačenjem radi utvrđivanja tržišne vrednosti nepokretnosti koja je predmet izvršenja.

Sudski građevinski veštak je 20. avgusta 2007. godine dostavio sudu nalaz i mišljenje u pogledu tržišne vrednosti nepokretnosti. Postupajući po nalogu suda, veštak je 7. decembra 2007. godine dostavio sudu izjašnjenje, a mesec dana kasnije i dopunsko izjašnjenje.

Opštinski sud je zatim 16. januara 2008. godine uputio dopis Republičkom geodetskom zavodu - Službi za katastar nepokretnosti Čačak, kojim je tražio da mu se dostavi kopija plana za katastarsku parcelu broj 2956/1 , KO Čačak , na osnovu koje je izdat list nepokretnosti broj 8722 , KO Čačak.

Republički geodetski zavod - Služba za katastar nepokretnosti Čačak je 22. januara 2008. godine dostavila sudu traženu kopiju plana navedene katastarske parcele.

Izvršni poverilac je podneskom od 5. februara 2008. godine istakao da nema primedbi na nalaz i mišljenje veštaka koji se odnose na procenu tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti.

Opštinski sud je rešenjem I. 501/07 od 11. marta 2008. godine utvrdio novčanu vrednost predmetne nepokretnosti, da bi 7. maja 2008. godine doneo zaključak o prodaji i zakazao prvo ročište za prodaju nepokretnosti za 3. septembar 2008. godine.

Ročište za prodaju nepokretnosti nije održano, jer suvlasnik predmetne nepokretnosti na 1/10 idealnih delova „MJM“ d.o.o iz Republike Slovenije, nije bio uredno pozvan.

Podneskom trećeg lica D. S. iz Čačka od 17. septembra 2008. godine , Opštinski sud je obavešten da je to lice 26. maja 2006. godine ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti Ov. broj 6319/6 kupilo predmetne nepokretnosti opisane u listu nepokretnosti broj 8722, KO Čačak i to 9/10 idealnih delova od izvršnog dužnika i 1/ 10 idealnih delova od „MJM“ d.o.o iz Republike Slovenije, ali da uknjižba nije izvršena zbog neizmirenih poreskih obaveza prethodnih vlasnika. Istim podneskom je predloženo da sud obustavi postupak izvršenja u tom predmetu.

Izvršni poverilac se podneskom od 6. oktobra 2008. godine izjasnio da bi postupak trebalo nastaviti , uz obrazloženje da kako nije izvršen upis prava svojine u javne knjige, to treće lice nije postalo vlasnik predmetne nepokretnosti.

Opštinski sud je 14. oktobra 2008. godine izvršio uvid u spise predmeta Ov. 6319/6, da bi šest dana kasnije uputio dopis Republičkom geodetskom zavodu - Službi za katastar nepokretnosti Čačak tražeći dodatne informacije od značaja za postupak izvršenja.

Opštinski sud je zatim utvrdio da je Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda, Služba za katastar nepokretnosti Čačak broj 952-02-4168/2008-C od 3. novembra 2008. godine dozvoljena, u listu nepokretnosti broj 8722 , KO Čačak , uknjižba prava korišćenja u korist D. S. iz Čačka , ovde trećeg lica, sa delom poseda 1/1 i to na nepokretnostima označenim u A-listu nepokretnosti: katastarska parcela 2956/1, površina 98m2, zemljište pod zgradom – objektom , katastarska parcela 2956/1, površina 19m2, zemljište pod zgradom – objektom, katastarska parcela 2956/1, površina 186m2, zemljište uz zgradu – objekat dosadašnjeg nosioca prava korišćenja „MJM“ d.o.o iz Republike Slovenije sa delom poseda 1/10 i nosioca prava korišćenja ovde izvršnog dužnika sa delom poseda 9/10. Istim rešenjem dozvoljena je i uknjižba prava svojine u korist D. S. iz Čačka sa delom poseda 1/1 na nepokretnosti označenoj u V-1 listu nepokretnosti , i to zgrade trgovine broj 1, površine 98m2 izgrađenoj na katastarskoj parceli 2956/1, dosadašnjeg nosioca prava korišćenja „MJM“ d.o.o iz Republike Slovenije sa delom poseda 1/10 i nosioca prava korišćenja ovde izvršnog dužnika sa delom poseda 9/10.

Opštinski sud je zaključkom o prodaji od 27. novembra 2008. godine zakazao prvo ročište za prodaju nepokretnosti – poslovnog objekta označenog kao zgrada broj 1 na katastarskoj parceli broj 2956/1, KO Čačak, za 16. jun 2009. godine. Istoga dana Opštinski sud je doneo rešenje I. 501/07 kojim je uputio treće lice da u roku od 15 dana protiv izvršnih poverilaca pokrene parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na nepokretnosti koju čini 9/10 idealnih delova poslovnog objekta označenog kao zgrada broj 1 na katastarskoj parceli broj 2956/1 , KO Čačak upisanih u listu nepokretnosti broj 8722 , KO Čačak, nedopustivo.

Postupajući po navedenom rešenju od 27. novembra 2008. godine, treće lice je podne lo 15. decembra 2008. godine tužbu Opštinskom sudu protiv tuženih „D.S.U“ d.o.o. iz Republike Slovenije i ovde izvršnog poverioca radi utvrđivanja da je izvršenje u predmetu I. 501/07, nedopustivo. Formiran je predmet pod brojem P. 1935/08.

Podneskom od 30. marta 2009. godine, izvršni poverilac je povukao predlog za izvršenje u odnosu na pomoćnu zgradu broj 2 lista nepokretnosti 8722 , KO Čačak, jer ista ne postoji na licu mesta. Opštinski sud je rešenjem od 3. aprila 2009. godine u tom d elu obustavio postupak izvršenja u odnosu na izvršnog poverioca.

Treće lice je 21. aprila 2009. godine podnelo predlog sudu za odlaganje izvršenja do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka u predmetu P. 1935/08.

Opštinski sud je 13. maja 2009. godine održao ročište po predlogu za odlaganje izvršenja i na istom doneo rešenje I. 501/07 kojim je usvojio predlog trećeg lica i odložio izvršenje do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka u predmetu P. 1935/08.

Postupajući po žalbi izvršnog poverioca, Okružni sud u Čačku (u daljem tekstu: Okružni sud) je rešenjem Gž. 1235/09 od 26. avgusta 2009. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda I. 501/07 od 13. maja 2009. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku, odlučujući po drugi put o predlogu za odlaganje izvršenja, Opštinski sud je rešenjem I. 501/07 od 17. septembra 2009. godine isti odbio kao neosnovan, da bi 29. septembra 2009. godine doneo zaključak o prodaji nepokretnosti i prvo ročište za prodaju zakazao za 10. novembar 2009. godine.

Postupajući po žalbi trećeg lica, Okružni sud je doneo rešenje Gž. 1815/09 od 11. novembra 2009. godine kojim je usvojio žalbu ukinuo rešenje Opštinskog suda I. 501/07 od 17. septembra 2009. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Izvršni poverilac je podneskom od 23. februara 2010. godine urgirao da se što hitnije zakaže nova javna prodaja nepokretnosti. Pred sada Osnovnim sudom u Čačku (u daljem tekstu: Osnovni sud) 16. marta 2010. godine je održano ročište na kome je rešenjem naloženo izvršnim poveriocima da se u roku od tri dana izjasne o visini svog potraživanja. Postupajući po nalogu suda, izvršni poverioci su se izjasnili o visini potraživanja podnescima od 22, odnosno 23. marta 2010. godine.

Osnovni sud je 18. maja 2010. godine doneo rešenje I. 4870/10 kojim je u stavu jedan izreke usvojio predlog trećeg lica i odložio izvršenje do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka u predmetu P. 1935/08, dok je u stavu dva izreke naložio trećem licu da u depozit Osnovnog suda položi jemstvo uz pretnju nastavka postupka izvršenja, ukoliko ne položi jemstvo.

Postupajući po žalbama stranaka i trećeg lica, Viši sud u Čačku je 1. septembra 2010. godine doneo rešenje Gž. 889/10 kojim je odbio kao neosnovanu žalbu izvršnih poverilaca i rešenje Osnovnog suda I. 4870/10 od 18. maja 2010. godine u stavu jedan izreke potvrdio, dok je isto rešenje u stavu dva izreke ukinuo i u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U međuvremenu, Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž. 1617/11 od 11. oktobra 2011. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca D. S. iz Čačka i potvrdio presudu Osnovnog suda u Čačku P. 636/10 od 6. decembra 2010. godine, kojom je odbijen njegov tužbeni zahtev da se utvrdi da je nedopustiv postupak izvršenja u predmetu I. 507/07 Opštinskog suda .

Izvršni poverilac je 13. februara 2012. godine urgirao da se postupak izvršenja nastavi, da bi Opštinski sud rešenjem I. 4870/10 od 20. marta 2012. godine odredio nastavak postupk a izvršenja, a 17. maja 2012. godine doneo zaključak o prodaji nepokretnosti usmenim javnim nadmetanjem, ujedno zakazujući ročište za 7. jun 2012. godine .

Ročište pred Opštinskim sudom je održano 7. jun 2012. godine, ali nije određeno prvo ročište za prodaju usmenim nadmetanjem, uz napomenu da će to biti učinjeno novim zaključkom.

4. Odredbama člana 5. st. 1. do 3. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04 ), koji se u konkretnom slučaju primenjuje, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, da ako se predlog za izvršenje zasniva na stranoj izvršnoj ispravi koja nije prethodno priznata od strane domaćeg suda, sud je dužan da odluči o predlogu za izvršenje u roku od 30 dana od dana njegovog podnošenja, kao i da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno.

5. Pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca koji se procenjuju u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud ukazuje da specifičnost postupka izvršenja na nepokretnosti zbog nešto složenije procedure, uslovljava i duže trajanje takvog postupka.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud smatra da on ima opravdan interes da sudovi sprovedu postupak izvršenja koji je pokrenut na osnovu pravnosnažn e i izvršn e presud e.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe , Ustavni sud je utvrdio da ni on, niti njegov punomoćnik nisu doprineli odugovlačenju izvršnog postupka.

Osnovni razlog neprimereno dugom trajanju izvršnog postupka je neažurno postupanje sudova koji nisu preduzima li zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak izvršenja efikasno sprovede i okonča, bez nepotrebnog odugovlačenja. Štaviše, i bez ulaženja u dublju analizu čitavog toka postupka, činjenica da izvršni postupak traje nepunih pet godina i da još uvek nije okončan, dovoljna je, sama po sebi, da ukaže na postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Ipak, i pored toga, Ustavni sud konstatuje da Okružni sud je tri puta ukidao prvostepena rešenja Opštinskog suda koja su se odnosila na odlaganje izvršenja i predmet vraćao na ponovni postupak, čime je trajanje izvršnog postupka, koji je hitan, značajno produženo. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da svako ukidanje sudske odluke i vraćanje predmeta na ponovno suđenje, doprinosi odugovlačenju postupka. Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi od 6. septembra 2005. godine u predmetu "Pavlyulynets protiv Ukrajine" ( broj aplikacije 70767/01, stav 51), u kome je konstatovano da ponovno razmatranje jednog predmeta posle vraćanja na nižu instancu može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu tužene države.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost suda da postupak sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti sprovođenje postupka izvršenja bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupk a u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je postupanje sudova dovelo do toga da izvršni postupak predmetu I. 4870/10 Osnovnog suda u Čačku , traje nepunih pet godina i da još uvek nije okončan.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio Osnovnom sudu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak u predmet u I. 4870/10, okončao u najkraćem roku.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada će se isplatiti na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, posebno dužinu trajanja izvršnog postupk a. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o isključivo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog Suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti