Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku dužem od 17 godina

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naplatu duga, koji je trajao preko 17 godina. Podnosiocu je, zbog izrazite neefikasnosti sudova, dosuđena naknada nematerijalne štete od 1.500 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-291/2011
27.02.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije, dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija D raškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. z. r. U. u N. S. „T.“, u stečaju, iz N. S, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. februara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavne žalba S. z. r. U. u N. S. „T.“, u stečaju, i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 6813/06 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1 .500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. z. r. U. u N. S. „T.“, u stečaju, iz N. S, podnela je 21. marta 2011. godine, preko punomoćnika Č. N, advokata iz N, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 6813/06.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, između ostalog, naveo: da je 1996. godine podneo tužbu protiv više lica, te da postupak traje već 14 godina; da je u trenutku podnošenja ustavne žalbe u toku postupak po žalbi pred Apelacionim sudom u Novom Sadu, koji je u međuvremenu prekinut zbog otvaranja stečajnog postupka nad podnosiocem; da u postupku nije bilo složenih pravnih pitanja i da on nije doprineo odugovlačenju postupka, zbog čega smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Istakao je i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu P. 13818/10, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosilac ustavne žalbe podneo je 4. septembra 1996. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženih M. D, D. R. i Ž. R, svih iz Novog Sada, kojom je traženo da se obavežu tuženi da tužiocu na ime duga solidarno isplate određeni novčani iznos, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove parničnog postupka. Po tužbi je formiran predmet P. 5534/96, a prvo ročište za glavnu raspravu je održano 4. decembra 1996. godine

Podneskom od 7. decembra 1998. godine tužilac je povukao tužbu u odnosu na tužene D. R. i Ž. R.

U toku 1997, 1998. i 1999. godine sud nije održao nijedno ročište.

Rešenjem Opštinskog suda P. 5534/06 od 9. februara 2000. godine određeno je izvođenje ekonomsko-finansijskog veštačenja na okolnost visine tužbenog zahteva. Nalaz i mišljenje veštaka dostavljeni su sudu 4. maja 2000. godine. Nakon toga, sledeće ročište je održano 2. aprila 2002. godine, kada je tužilac precizirao tužbeni zahtev u skladu sa nalazom veštaka.

Presudom Opštinskog suda P. 5534/96 od 8. maja 2002. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca. Protiv navedene presude tužena je 12. februara 2003. godine izjavila žalbu.

Okružni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 2422/03 od 29. septembra 2004. godine vratio spise predmeta Opštinskom sudu radi sprovođenja izviđajnih radnji.

Rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 1162/05 od 7. septembra 2006. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda P. 5534/96 od 8. maja 2002. godine i predmet vraćen na ponovni prvostepeni postupak.

Opštinski sud je, nakon jednog održanog ročišta, presudom P. 6813/06 od 14. aprila 2008. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca. Tužena je protiv te presude 2. juna 2008. godine izjavila žalbu.

Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 1390/10 od 4. februara 2010. vratio spise prvostepenom sudu radi otklanjanja procesnih smetnji.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 10350/10 od 25. novembra 2010. godine prekinut je postupak po žalbi, jer je rešenjem Privrednog suda u Novom sadu St. 213/10 od 17. juna 2010. godine nad tužiocem pokrenut stečajni postupak. Isti sud je rešenjem 549/11 od 22. maja 2012. godine nastavio postupak po žalbi i spise predmeta vratio Osnovnom sudu u Novom Sadu radi otklanjanja procesnog nedostatka.

Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 3050/12 od 10. januara 2013. godine vratio spise prvostepenom sudu radi sprovođenja izviđajnih radnji.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2062/13 od 5. decembra 2013. godine, u stavu prvom izreke, ukinuta je ožalbena presuda Opštinskog suda P. 6813/06 od 14. aprila 2008. godine. U stavu drugom izreke ove presude delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu na ime duga isplati iznos od 624.247,06 dinara. U stavu trećem izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca da mu tužena isplati iznos preko dosuđenog stavom drugim izreke.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak, čije se trajanje osporava , započeo podnošenjem tužbe Opštinskom sudu, 4. septembra 1996. godine, pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2062/13 od 5. decembra 2013. godine, s tim što je od 25. novembra 2010. godine do 22. maja 2012. godine bio u prekidu. Navedeno trajanje postupka od preko 17 godina nesumnjivo ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke, u postupku, postupanje sudova koji vode postup ak i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe , trajanje sudskog postupka od preko 17 godina ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće da utiču na njegovu dužinu. Ovo posebno ako se ima u vidu da je Opštinski sud tokom skoro osmogodišnjeg trajanja postupka pred tim sudom održao samo pet ročišta za glavnu raspravu, te da su drugostepeni sudovi čak četiri puta vraćali spise predmeta prvostepenim sudovima radi sprovođenja izviđajnih radnji ili otklanjanja procesnih smetnji, kao i činjenice da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužem trajanju ovog parničnog postupka. Na ovakvo nalaženje Ustavnog suda nije od uticaja činjenica da je postupak bio u prekidu od 25. novembra 2010. godine do 22. maja 2012. godine.

Polazeći od navedenog, a krećući se u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 6813/06 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke us vojio ustavnu žalbu.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja postupka i činjenicu da je postupak bio u prekidu. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog a suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku dužem od 17 godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti