Odbacivanje neblagovremene i nedozvoljene ustavne žalbe u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu. Deo žalbe koji se odnosi na pravnosnažno okončan parnični postupak je neblagovremen. Deo koji se odnosi na postupak po predlogu za ponavljanje postupka je nedozvoljen, jer se tim aktom ne odlučuje o pravima i obavezama.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Petra Ćirića iz Aleksinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. septembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuje se ustavna žalba Petra Ćirića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Aleksincu u predmetu P. 972/06.

2. Odbacuje se ustavna žalba Petra Ćirića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku po predlogu za ponavljanje parničnog postupka koji je vođen pred Opštinskim sudom u Aleksincu u predmetu P. 972/06.

3. Odbacuje se ustavna žalba Petra Ćirića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Aleksincu P. 972/06 od 14. oktobra 2010. godine i rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 939/10 od 20. aprila 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Petar Ćirić iz Aleksinca podneo je Ustavnom sudu 17. juna 2010. godine ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog istim članom Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Aleksincu u predmetu P. 972/06 i u postupku po predlogu za ponavljanje parničnog postupka koji je vođen pred Opštinskim sudom u Aleksincu u predmetu P. 972/06.

2. Odredbom člana 170. Ustava republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

Prema odredbi člana 84. stav 1. istog Zakona, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Iz navoda ustavne žalbe i priložene dokumentacije proizlazi da je po tužbi podnosioca ustavne žalbe vođen parnični postupak u predmetu Opštinskog suda u Aleksincu P. 972/06, radi razvoda braka, poveravanja deteta i izdržavanja, koji je pravnosnažno okončan presudom Okružnog suda u Nišu Gž. 4791/08 od 30. decembra 2008. godine, kojom je potvrđena presuda Opštinskog suda u Aleksincu P. 972/06 od 30. jula 2008. godine. Odlučujući o reviziji tužioca, Vrhovni sud Srbije je presudom Rev. 1260/09 od 29. aprila 2009. godine istu odbio, te potvrdio prvostepenu i drugostepenu presudu.

Nezadovoljan ishodom pravnosnažno okončanog parničnog postupka u predmetu Opštinskog suda u Aleksincu P. 972/06, podnosilac ustavne žalbe je podneo tom sudu predlog za ponavljanje navedenog postupka. Opštinski sud u Aleksincu je osporenim rešenjem P. 972/06 od 14. oktobra 2009. godine odbio predlog podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje postupka, koje je u postupku po podnosiočevoj žalbi potvrđeno osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 939/10 od 20. aprila 2010. godine.

4. Iz navoda ustavne žalbe proizlazi da je podnosilac podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u navedenim postupcima, smatrajući da oba postupka predstavljaju jedinstveni parnični postupak koji se može osporavati ustavnom žalbom.

Ustavni sud konstatuje da se pod jedinstvenim parničnim postupkom podrazumeva postupak koji se vodi pred prvostepenim sudom, drugostepenim sudom, kao i po reviziji ili zahtevu za zaštitu zakonitosti, pod uslovom da su ova vanredna pravna sredstva dozvoljena Zakonom o praničnom postupku i izjavljena na način i pod uslovima propisanim tim Zakonom. Osporenom odlukom o predlogu za ponavljanje postupka, u konkretnom slučaju, nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca, već samo o tome da li su ispunjene procesne pretpostavke za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka. Prema tome, postupak koji se vodio po ovom predlogu po svojoj prirodi nije predstavljao sastavni deo, niti nastavak opisanog parničnog postupka, pa sa njim nije činio jedinstvenu celinu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je parnični postupak koji je vođen pred Opštinskim sudom u Aleksincu u predmetu P. 972/06 i postupak po predlogu za ponavljanje parničnog postupka koji je u tom predmetu vođen pred istim sudom posmatrao kao odvojene postupke.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je osporen parnični postupak koji je vođen pred Opštinskim sudom u Aleksincu u predmetu P. 972/06, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe presudu Vrhovnog suda Srbije je Rev. 1260/09 od 29. aprila 2009. godine, kao sudsku odluku donetu po poslednjem izjavljenom pravnom sredstvu, primio pre 14. oktobra 2009. godine, kada je doneto prvostepeno rešenje o predlogu podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje spornog parničnog postupka. Ustavna žalba je izjavljena 17. juna 2010. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu u tom delu kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona, kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud ističe da na drugačije rešenje u ovom predmetu ne utiče činjenica da se ustavnom žalbom ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što Zakon o Ustavnom sudu dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede navedenog prava izjavi i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle, dok postupak čije se trajanje osporava još nije okončan. Kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva, blagovremenost ustavne žalbe se ceni u odnosu na dan prijema osporenog pojedinačnog akta kojim su iscrpljena pravna sredstva, odnosno na isti način kao kada se u ustavnoj žalbi ističe povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava.

6. U delu ustavne žalbe kojim se osporava postupak po predlogu za ponavljanje parničnog postupka koji je vođen pred Opštinskim sudom u Aleksincu u predmetu P. 972/06, Ustavni sud ukazuje da se razlozi navedeni u prilog tvrdnje o povredi prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, u navedenom postupku ne mogu prihvati kao razlozi koji imaju ustavnopravni karakter. Ovakav stav Ustavni sud zasniva na činjenici da je ovaj postupak pokrenut predlogom za ponavljanje postupka od 2. septembra 2009. godine, a da je pravnosnažno okončan donošenjem rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 939/10 od 20. aprila 2010. godine, koje je dostavljeno podnosiocu pre 17. juna 2010. godine kao dana podnošenja ustavne žalbe, dakle, nakon nepunih godinu dana od dana iniciranja postupka. Navedeno trajanje postupka, po oceni Ustavnog suda, očigledno ne može dovesti do povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u tom delu odbacio, kao u tački 2. izreke, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Kako se u postupku po predlogu za ponavljanje parničnog postupka u ovom slučaju nije odlučivalo o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjene procesne pretpostavke za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka, to osporeno rešenje Opštinskog suda u Aleksincu P. 972/06 od 14. oktobra 2010. godine i rešenje Višeg suda u Nišu Gž. 939/10 od 20. aprila 2010. godine, ratione materiae, ne predstavljaju pojedinačne akte iz člana 170. Ustava, odnosno iz člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, protiv kojih je dozvoljeno izjavljivanje ustavne žalbe. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u tom delu odbacio, kao u tački 3. izreke, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

8. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje neblagovremene i nedozvoljene ustavne žalbe u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti