Odluka o odbijanju ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog navodne povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ocenjeno je da ukupno trajanje parničnog i izvršnog postupka, koje je rezultiralo namirenjem potraživanja, ne prelazi okvire razumnog roka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Petkovića iz Knjaževca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. septembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dragana Petkovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Knjaževcu u predmetu P. 417/08 i izvršnom postupku koji je vođen pred istim sudom u predmetu I. 578/09, kasnije predmetu Osnovnog suda u Zaječaru – Sudska jedinica u Knjaževcu I. 108/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Petković iz Knjaževca je 16. juna 2010. godine, preko punomoćnika Milana Stevanovića, advokata iz Čačka, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i člana 6. stav 1. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, u postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Knjaževcu u predmetima P. 417/08 (ranije P. 419/07) i I. 587/09.

U ustavnoj žalbi se navodi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zbog toga što parnični postupak koji se vodi pred Osnovnim sudom u Zaječaru – Sudskom jedinicom u Knjaževcu u predmetu P. 417/08 (ranije P. 419/07) još uvek nije okončan, a spisi predmeta se nalaze u Vrhovnom kasacionom sudu, niti je okončan izvršni postupak koji je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo pred istim sudom u predmetu I. 587/09, te da se izvršenje presude koju je doneo domaći sud mora smatrati sastavnim delom suđenja u smislu zahteva razumnog roka i da stoga zakašnjenje u izvršenju presude ne sme biti takvo da ugrožava suštinu zaštićenog prava na pravično suđenje. Podnosilac predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu navedenog ustavnog prava, naloži nadležnim sudovima da preduzmu sve potrebne mere kako bi se parnični i izvršni postupak okončali u najkraćem roku, a traži i naknadu nematerijalne štete i objavljivanje odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud ukazuje da su odredbama člana 32. Ustava zajemčena prava koja su po svojoj sadržini u osnovi istovetna pravima iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te Ustavni sud povredu ovih prava u postupku ustavnosudske kontrole ceni u odnosu na Ustav Republike Srbije.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Knjaževcu P. 417/08 i predmeta Osnovnog suda u Zaječaru – Sudske jedinice u Knjaževcu I. 108/10 (ranije predmeta Opštinskog suda u Knjaževcu I. 587/09), te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Podnosilac ustavne žalbe je 24. oktobra 2007. godine podneo Opštinskom sudu u Knjaževcu tužbu protiv tuženog Radojice Vasiljkovića iz Knjaževca, radi duga po osnovu ugovora o prodaji šumskog ogrevnog drveta, koji su tužilac i tuženi zaključili 23. marta 2006. godine, sa predlogom da se tuženi obaveže da tužiocu isplati 5000 evra, sa domicionom kamatom počev od 1. septembra 2006. godine pa do isplate, sve u dinarskoj poritvvrednosti prema kursu na dan isplate, u roku od 15 dana, pod pretnjom izvršenja.

Tuženi je 7. marta 2008. godine podneto protivtužbu sa zahtevom da sud utvrdi da je navedeni ugovor ništav i eventualnim tužbenim zahtevom da sud raskine ugovor između parničnih stranaka zbog nemogućnosti izvršenja.

Prva prvostepena presuda u ovom sporu P. 419/07 doneta je 4. jula 2008. godine, tj. posle nepunih osam i po meseci od podnošenja tužbe. U periodu do donošenja ove presude prvostepeni sud je održao 11 ročišta, izveo dokaze saslušanjem stranaka, saslušanjem sedam svedoka, dopunskim saslušanjem stranaka, uvidom u dokumentaciju, te pribavljanjem obaveštenja od JP „Srbijašume“- Šumske uprave Knjaževac.

Protiv navdene presude Opštinskog suda u Knjaževcu, kojom je tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog usvojen u celosti, a tužbeni zahtevi tuženog-protivtužioca odbačeni, tuženi-protivtužilac je izjavio žalbu 4. septembra 2008. godine. Okružni sud u Zaječaru je rešenjem Gž. 1985/08 od 3. oktobra 2008. godine ovu žalbu usvojio, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio istom sudu na ponovno odlučivanje.

Nakon ročišta održanih 17. novembra i 8. decembra 2008. godine, Opštinski sud u Knjaževcu je doneo presudu P. 417/08 od 8. decembra 2008. godine, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog u celosti, a tužbene zahteve tuženog-protivtužioca odbio.

Rešavajući o žalbi tuženog-protivtužioca protiv navedene prvostepene presude, Okružni sud u Zajčaru je presudom Gž. 529/09 od 15. maja 2009. godine odbio žalbu tužioca-protivtuženog i potvrdio ožalbenu presudu Opštinskog suda u Knjaževcu. Presuda Okružnog suda u Zaječaru je dostavljena podnosiocu ustavne žalbe 26. avgusta 2009. godine.

Protiv presude Okružnog suda u Zaječaru Gž. 529/09 od 15. maja 2009. godine tuženi-protivtužilac je izjavio reviziju 14. septembra 2009. godine. Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju kao neosnovanu presudom Rev. 1722/2010 od 29. juna 2011. godine, koja je dostavljena punomoćniku tužioca 2. februara 2012. godine.

3.2. Podnosilac ustavne žalbe je na osnovu presude Opštinskog suda u Knjaževcu P. 417/08 od 8. decembra 2008. godine, koja je postala pravnosnažna i izvršna 16. septembra 2009. godine, 18. septembra 2009. godine podneo Opštinskom sudu u Knjaževcu predlog protiv izvršnog dužnika Radojice Vasiljkovića iz Knjaževca za dozvolu izvršenja „popisom, plenidbom, procenom i prodajom dužnikovih pokretnih stvari koje se nađu u kući, dovrištu, garaži ili na bilo kojem drugom mestu, a svojina su dužnika, a za slučaj potrebe, po pribavljanju dokaza o svojini i popis i prodaja nepokretnosti dužnika“. Opštinski sud u Knjaževcu je doneo rešenje I. 587/09 od 18. septembra 2009. godine o dozvoli pedloženog izvršenja, a ovo rešenje je dostavljeno izvršnom dužniku 12. oktobra 2009. godine.

Odlučujući o žalbi izvršnog dužnika protiv rešenja o dozvoli izvršenja, Okružni sud u Zaječaru je rešenjem Gž. 2104/09 od 23. novembra 2009. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Knjaževcu I. 587/09 od 18. septembra 2009. godine i predmet vratio istom sudu na ponovno suđenje, zbog toga što je prvostepeni sud postupio po neurednom predlogu izvršnog poverioca. Poverilac je dostavio uređeni predlog za dozvolu izvršenja 7. decembra 2009. godine.

Osnovni sud u Zaječaru – Sudska jedinica u Knjaževcu je 1. februara 2010. godine doneo zaključak I. 108/10 kojim je odredio izvršenje popisom pokretnih stvari dužnika za 18. februara 2010. godine. Tom prilikom popisan je kamion TAM 150 bez registarskih tablica (za koji je kasnije utvrđena registracija ZA 582-62). Na predlog izvršnog poverioca, dopunski popis je izvršen 31. marta 2010. godine, kada je popisan traktor sa kabinom i traktorska prikolica, za koje je izvršni poverilac podneskom od 14. aprila 2010. godine obavestio sud da se radi o stvarima trećeg lica, a ne izvršnog dužnika, a zatim je dopunski popis izvršen 19. aprila 2010. godine kada su popisani traktor sa kabinom, registarskih oznaka SO Knjaževac 2115 i traktorska prikolica, registarskih oznaka SO Knjaževac 1070.

Na zapisnik o popisu i proceni pokretnih stavari od 19. aprila 2010. godine, ćerka podnosioca je 21. aprila 2010. godine istakla prigovor, o kome je Osnovni sud u Zaječaru – Sudska jedinica u Knjaževcu doneo rešenje I. 108/10 od 15. jula 2010. godine, kojim je uputilo podnositeljku prigovora da protiv izvršnog poverioca pokrene parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na traktoru i prikolici nedopustivo.

Izvršni poverilac je podneskom od 11. oktobra 2010. godine obavestio sud da podnositeljka prigovora nije pokrenula parnicu u određenom roku i predložio sudu da odredi veštačenje vrednosti popisanih pokretnih stvari.

Osnovni sud u Zaječaru – Sudska jedinica Knjaževac je rešenjem I. 108/10 od 5. novembra 2010. godine naložio poveriocu da izvrši uplatu troškova veštačenja vrednosti popisanih stvari sa zapisnika od 31. marta 2010. godine. Podneskom od 25. novembra 2010. godine poverilac je ukazao da su zapisnikom od 31. marta 2010. godine popisane stvari trećeg lica i da treba izvršiti veštačenje vrednosti stvari sa zapisnika od 19. aprila i 18. februara 2010. godine. Ispravljenim nalogom od 2. februara 2011. godine, prvostepeni sud je naložio veštačenje stvari popisanih 19. aprila 2010. godine (traktora i prikolice), a nalaz i mišljenje veštaka, kojim je vrednost stvari procenjena na ukupno 494.000 dinara, su primljeni u sudu 10. februara 2011. godine.

Na osnovu zaključka izvršnog suda od 1. marta 2011. godine, neuspela prodaja procenjenih stvari javnim nadmetanjem održana je 4. aprila 2011. godine, a zatim su na javnoj prodaji 13. juna 2011. godine stvari (traktor i prikolica) prodate poverocu za 307.000 dinara.

Podnescima od 8. februara 2011. godine i od 8. juna 2011. godine izvršni poverilac je tražio od suda da izvrši procenu tržišne vrednosti popisanog kamiona, a nakon uplate troškova veštačenja od strane poverioca 24. juna 2011. godine, izvršni sud je 3. avgusta 2011. godine naložio veštačenje vrednosti kamiona. Nalaz i mišljenje veštaka, kojim je vrednost kamiona procenjena na 512.000 dinara je primljen u sudu 8. avgusta 2011. godine.

Izvršni dužnik je podneskom od 17. avgusta 2011. godine obavestio sud da je spreman da isplati preostali deo duga i predložio sudu da obustavi postupak prodaje popisanih stvari. U službenoj belešci od 6. septembra 2011. godine, koja se nalazi u spisima predmeta, je navedeno da je iznos od 449.800 dinara isplaćen na ruke punomoćniku poverioca, koji je izjavio da odustaje od daljeg postupka izvršenja, jer je poverilac po izvršnoj ispravi P. 417/08 u celosti namiren, a prvostepeni sud je 8. septembra 2011. godine doneo rešenje I. 108/10, kojim se obustavlja postupak izvršenja određen rešenjem tog suda I. 587/09 od 18. septembra 2009. godine i ukidaju sve sprovedene izvršne radnje, zato što je dug plaćen.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije", br. 125/04 i 111/09) je bilo propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.).

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

5. Kada je reč o oceni dužine trajanja osporenih sudskih postupka sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je i u ovom slučaju pošao od standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, kao i od stava da se izvršenje presude mora smatrati sastavnim delom „suđenja“ u smislu člana 32. stav 1. Ustava.

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka povodom čije dužine trajanja je podneta ustavna žalba, Ustavni sud je utvrdio da je o tužbenom zahtevu podnosioca ustavne žalbe pravnosnažno odlučeno, tj. da su prvostepena i drugostepena presuda donete u roku od jedne godine i deset meseci od podnošenja tužbe sudu, a da je izvršni postupak koji je okončan namirenjem poverioca trajao oko dve godine. Činjenica je da je postupak po reviziji tuženog-protivtužioca, koji je okončan odbijajućom presudom, trajao preko roka koji se uobičajeno smatra razumnim trajanjem sudskog postupka po vanrednom pravnom sredstvu. Međutim, s obzirom na to da postupak po reviziji ne odlaže izvršenje pravnosnažne i izvršne presude, podnosilac ustavne žalbe je po donošenju pravnosnažene presude pokrenuo izvršni postupak protiv izvršnog dužnika, na čije trajanje postupak po reviziji nije imao uticaja. Imajući u vidu da su od podnošenja tužbe do naplate potraživanja podnosioca ustavne žalbe protekle ukupno tri godine i osam ipo meseci, Ustavni sud je ocenio da u osporenim postupcima podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

6. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je, na osnovu odredbe člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) istog zakona, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka o odbijanju ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti