Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja žalbu policijskih službenika, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom upravnom postupku za isplatu dodataka na platu. Sud dosuđuje naknadu nematerijalne štete i nalaže hitno okončanje postupka zbog neefikasnosti upravnih organa.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. A , D. Ć, D . K, R . S, S . A . i M . V, svih iz sela Straža kod Loznice , R. P, S . M, M . P, D . Đ, Đ . L, S. Đ, D . S, D . P, M . J, M . P, J. K, R . N, D . B. T, Z . P, Z. K, M . M . (1), M. M . (2), I. J, D . J, M . L, M . P, M . I, M . S, I . G, Z . K, V. Ž, Ž . P, Ž . M, Lj . J, R . M, Ž . R, V . R, D. Z. T, M . A, J . K, D . M . i V . T , svih iz Loznice, M. N . iz sela Radalj kod Loznice, P. B , R. C, Z . K, M . V, D. P, V. S, I . L . i M . Đ ., svih iz sela Lešnica kod Loznice, D. O . iz sela Kržava, opština Krupanj, Ž . S . iz sela Gornje Nedeljice kod Loznice , D. M. M, D. M , R. Đ, M . D, Z . M, D . T, Z . P, D . M . i M . M, svih iz sela Runjani kod Loznice , S. J . iz Slatine kod Loznice , N. M, S . V . i V . M, obojica iz sela Lozničko Polje kod Loznice, M. Đ, S . D . i M. P, svih iz sela Brezjak kod Loznice , M. L , R. T, M . M , G . J, D. P, M . J . i Ž . T, svih iz Korenite kod Loznice , S. M , M. M, D. Đ . i V . K , svih iz sela Donji Dobrić kod Loznice , M. I , D. I, D . G . i M . D , svih iz sela Lipnički Šor kod Loznice, M. K . iz Krupnja, D . F . iz sela Draginac kod Loznice , Ž. B , M. A . i J. B, svih iz sela Simino Brdo kod Loznice , D. A . iz sela Tršić kod Loznice , M. T . i R . M, obojice iz sela Kostajnik, opština Krupanj, Ž. R, N . T, V. M, Z . M, D . T, V. Đ, M . M . (3), V. G, G . P, M . T, M . M, J . K, J . O, Ž . J . i B . I, svih iz sela Klupci kod Loznice , V. K . i D . R, obojice iz sela Dvorska, opština Krupanj, D. M . i M . C, obojice iz sela Trbušnica kod Loznice , D. V, M . L . i M . K, svih iz sela Bradić kod Loznice, Ž. I . iz sela Brštica, opština Krupanj, D. J . iz Kaća kod Novog Sada , S. C, N . M, J . S, D . T, G . T . i M . C, svih iz Banje Koviljače kod Loznice, Ž . G . iz sela Jarebice kod Loznice, Z . P , Z . A , Z. J , Lj. B . i M. J , svih iz sela Jadarska Lešnica kod Loznice, M. S . iz sela Brezovice, opština Krupanj, G . G . iz sela Lipenović, opština Krupanj, R . M . iz sela Gornja Borina kod Loznice, S. G . iz sela Banjevac, opština Krupanj, M . M . iz sela Ribarice kod Loznice, S . P . M . i B. Š, oboje iz Malog Zvornika, S. Ž . iz sela Zajača kod Loznice, S . B . iz sela Lipnica kod Loznice, M . A . iz sela Cikote kod Loznice, R. K . iz sela Jelav kod Loznice, i O. N . iz sela Noćaj kod Sremske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. maja 2022. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba M. A, D . Ć, D . K, R . S, S . A, M . V, R . P, S . M, M . P, D . Đ, Đ . L, S . Đ, D . S, D . P, M . J, M . P, J . K, R . N, D . B. T, Z . P, Z . K, M . M . (1), M. M . (2), I. J, D . J, M . L, M . P, M . I, M . S, I . G, Z . K, V . Ž, Ž . P, Ž . M, Lj . J, R . M, Ž . R, V . R, D . Z. T, M . A, J . K, D . M, V . T, M . N, P . B, R . C, Z . K, M . V, D . P, V . S, I . L, M . Đ, D . O, Ž . S, D . M. M, D . M, R . Đ, M . D, Z . M, D . T, Z . P, D . M, M . M, S . J, N . M, S. V, V. M, M . Đ, S . D, M . P, M . L, R . T, M . M, G . J, D . P, M . J, Ž . T, S . M, M . M, D . Đ, V. K, M. I, D . I, D . G, M . D, M . K, D . F, Ž . B, M . A, J . B, D . A, M . T, R . M, Ž . R, N . T, V . M, Z . M, D . T, V. Đ ., M. M . (3), V. G, G . P, M . T, M . M, J . K, J . O, Ž . J, B . I, V . K, D . R, D . M, M . C, D . V, M . L, M . K, Ž . I, D . J, S . C, N . M, J . S, D . T, G . T, M . C, Ž . G, Z . P, Z . A, Z . J, Lj . B, M . J, M . S, G . G, R . M, S . G, M . M, S . P . M, B . Š, S . Ž, S . B, M . A , R. K . i O . N . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Šapcu u predmetu broj 120-1643/21 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.
O b r a z l o ž e nj e
1. M. A . iz sela Straža kod Loznice i ostala lica navedena u uvodu i tački 1. izreke, podneli su Ustavnom sudu, 21. marta 2019. godine, preko punomoćnika J. M, advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 23 . decembra 2019. godine, 2. juna i 10. decembra 2020. godine, kao i od 28. januara i 24. marta 2022. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, „u postupku koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Šapcu u predmetu broj 120- 7364/17, Žalbenom komisijom Vlade u predmetu broj 120-01- 17/2018-01, Upravnim sudom u predmetu U. 7227/17 (2013), nakon donetih odluka Ustavnog suda Už-2576/2011 i Už-1465/2013, kao i u postupku izvršenja Odluke Ustavnog suda Už-1994/2015“. Ustavni sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka koji je vođen nakon donošenja odluka Ustavnog suda Už-2576/2011 od 19. decembra 2012. godine i Už-1465/2013 od 19. novembra 2015. godine, kojima su podnosiocima utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu nematerijalne štete u opredeljenom novčanom iznosu, kao i postupka koji se vodi u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-1994/2015 od 2. marta 2017. godine.
U ustavnoj žalbi i njenim dopunama je detaljno opisan tok postupka koji se vodi povodom zahteva podnosilaca, uz navođenje razloga koji se odnose na složenost predmeta postupka, postupanje nadležnih upravnih organa i suda, kao i na ponašanje podnosilaca. Istaknuto je da je od donošenja Odluke Už-2576/2011 od 19. decembra 2012. godine, kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku podnosilaca M. A, P . B, Z . K, D . Đ, M . T, Z . M . i M . A, do podnošenja ustavne žalbe proteklo više od šest godina, a od donošenja Odluke Už-1465/2013 od 19. novembra 2015. godine , kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku „ostalim podnosiocima“, do podnošenja ustavne žalbe proteklo više od tri godine.
Predloženo je da Ustavni sud utvrdi da je podnosiocima povređeno prav o na pravično suđenje i pravo na suđenje u razumnom roku, te da im utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razum nom roku svakom u iznosu od po 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, imajući u vidu da je odlukama Už-2576/2011 i Už-1465/2013 svakom podnosiocu dosuđeno po 600 evra zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u dotadašnjem toku postupka .
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz spisa predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Šapcu broj 120-1643/21 i celokupne dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i njene dopune, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
3.1. Podnosioci ustavne žalbe su 8. septembra 2006. godine Ministarstvu unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Šapcu (u daljem tekstu: prvostepeni organ) podneli zahtev za isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog, noćnog i rada na dane državnih i verskih praznika, koji nisu isplaćeni u poslednje tri godine do podnošenja zahteva.
Postupak koji je pokrenut i vođen povodom navedenog zahteva je pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 9 235/13 od 20. februara 2015. godine.
R. P , ovde podnosilac ustavne žalbe, je podneo Ustavnom sudu 18. marta 2015. godine ustavnu žalbu protiv označene presude. Odlukom Ustavnog suda Už-1994/2015 od 2 . marta 2017. godine, u tački 1. izreke, usvojena je ustavna žalba i utvrđeno da su tom presu dom povređena prava navedenog podnosioca na pravično suđenje i na pravičnu naknadu za rad, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, te je, u tački 2. izreke, poništena pomenuta presuda i određeno da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca podnetoj protiv rešenja Žalbene komisije Vlade (u daljem tekstu: drugostepeni organ) broj 120-01-183/2013-01 od 26. aprila 2013. godine. U tački 3. izreke određeno je da odluka iz tačke 2. ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji kao i podnosilac Radenko Petrović , saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu. Navedena odluka Ustavnog suda dostavljena je 10. maja 2017. godine Upravnom sudu.
3.2. Postupajući u izvršenju Odluke Ustavnog suda, Upravni sud – Odeljenje u Novom Sadu je, na sednici održanoj 4 . septembra 2017. godine, doneo presudu U. 7227/17 (2013), kojom je uvažena tužba podnosilaca i poništeno drugostepeno rešenje od 26. aprila 2013. godine.
Nakon što je drugostepenim rešenjem broj 120-01- 704/2017-01 od 6. oktobra 2017. godine poništeno prvostepeno rešenje od 27. marta 2013. godine i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak, u daljem toku postupka prvostepena rešenja broj 120-7364/17 od 15. novembra 2017. godine, broj 120-1330/18 od 19. februara 2018. godine, broj 120-4180/18 od 4. juna 2018. godine, broj 120-6157/18 od 7 . septembra 2018. godine, broj 120-8185/18 od 12 . decembra 2018. godine, broj 120-2349/19 od 5. aprila 2019. godine, broj 120-4784/19 od 19. avgusta 2019. godine, broj 120-6495/19 od 22. novembra 2019. godine, broj 120-1035/20 od 21. februara 2020. godine i broj 120-2804/20 od 18. juna 2020. godine, kojima je odbijen kao neosnovan zahtev podnosilaca, poništena su drugostepenim rešenjima broj 120-01-17/2018-01 od 23. januara 2018. godine, broj 120-01-910/2018-01 od 23. aprila 2018. godine, broj 120-01-1165/2018-01 od 30. jula 2018. godine, broj 120-01-1291/2018-01 od 31. oktobra 2018. godine, broj 120-01-903/2019-01 od 14. februara 2019. godine, broj 120-01-2295/2019-01 od 26. jula 2019. godine, broj 120-01-2623/2019-01 od 24. oktobra 2019. godine, broj 120-01-28/2020-01 od 15. januara 2020. godine, broj 120-01-227/2020-01 od 15. maja 2020. godine i broj 120-01-386/2020-01 od 10. avgusta 2020. godine.
Kako prvostepeni organ u ponovnom postupku nije odlučio o zahtevu u zakonom propisanom roku, podnosioci su 5. novembra 2020. godine izjavili žalbu zbog „ćutanja administracije“, koju je drugostepeni organ rešenjem broj 120-01-618/2020-01 od 27. novembra 2020. godine usvojio i naložio prvostepenom organu da najkasnije u roku od 15 dana donese odgovarajuće rešenje.
Rešenjem prvostepenog organa broj 120-5813/20 od 25. novembra 2020. godine, u tački 1. dispozitiva, odbijen je kao neosnovan zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima za period od 1. jula do 8. septembra 2006. godine, u tački 2. dispozitiva odbijen je zahtev za naknadu troškova upravnog postupka i u tački 3. dispozitiva je određeno da će o zahtevu za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima za period od 8. septembra 2003. do 26. juna 2006. godine biti naknadno odlučeno.
Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-24/2021-01 od 22. januara 2021. godine odbijena je žalba podnosilaca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.
Dopunskim rešenjem prvostepenog organa broj 120-1643/21 od 31. marta 2021. godine: u tački 1. dispozitiva, dopunjeno je rešenje tog organa od 25. novembra 2020. godine ; u tački 2. dispozitiva, utvrđeno je pravo podnosilaca ustavne žalbe na dodatke na platu po navedenim osnovima za period od 8. septembra 2003. do 26. juna 2006. godine; u tački 3. dispozitiva, upućeni su podnosioci da eventualno potraživanje po osnovu utvrđenog prava ostvare pred sudovima opšte nadležnosti, kao stvarno nadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, u skladu sa opštim pravilima obligacionog prava; u tač. 4. i 5. dispozitiva, odlučeno je o zahtevu podnosilaca za naknadu troškova upravnog postupka.
Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-257/2021-01 od 24. maja 2021. godine usvojena je žalba podnosilaca i poništena tačka 3. dispozitiva dopunskog rešenja prvostepenog organa od 31. marta 2021. godine, te je predmet u tom delu vraćen na ponovni postupak.
Prvostepeni organ je dopisom od 6. oktobra 2021. godine tražio od podnosilaca ustavne žalbe da dostave dokumentaciju kojom bi dokazali da su ostvarili pravo na isplatu traženih dodataka na platu za period od 8. septembra 2003. do 26. juna 2006. godine.
Podnosioci su 7. oktobra 2021. godine izjavili žalbu zbog nedonošenja novog prvostepenog rešenja, a podneskom od 12. oktobra 2021. godine su obavestili prvostepeni organ da se redne liste – evidencija prisutnosti na poslu koja se odnosi na vreme za koje se potražuju dodaci na platu i platne liste nalaze kod prvostepenog organa.
Rešenjem drugostepenog organ broj 120-01-412/2021-01 od 28. oktobra 2021. godine usvojena je žalba podnosilaca zbog „ćutanja administracije“ i naloženo prvostepenom organu da najkasnije u roku od 15 dana donese odgovarajuće rešenje.
Kako prvostepeni organ nije u ostavljenom roku postupio po nalogu drugostepenog organa, podnosioci su 26. januara 2022. godine izjavili novu žalbu zbog „ćutanja administracije“.
3.3. Odlukom Ustavnog suda Už-2576/2011 od 19. decembra 2012. godine, u tački 1. izreke, usvojena je ustavna žalba M . A, P . B, Z . K, D . Đ, M . T, Z . M . i M . A, ovde podnosilaca ustavne žalbe, i utvrđ eno da je u upravnom postupku koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije - Policijska uprava u Šapcu u predmetu broj 120-44/12 i Žalbenom komisijom Vlade u predmetu broj 120-01-770/2012-01, kao i u upravnom sporu pred Upravnim sudom u predmetu U. 29825/10, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U tački 2. izreke utvrđeno je pravo navedenih podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a u tački 3. izreke je naloženo nadležnom organu da preduzme sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku. Navedenom odlukom je ocenjena razumnost trajanja postupka u periodu od šest godina i tri meseca, odnosno od 8. septembra 2006. godine, kada je podnet zahtev povodom koga je pokrenut i vođen postupak, do 19. decembra 2012. godine, kada je odlučeno o toj ustavnoj žalbi.
3.4. Odlukom Ustavnog suda Už-1465/2013 od 19. novembra 2015. godine, u tački 1. izreke, usvojena je ustavna žalba S. Đ, Ž . B, M . J, J . K, M . V, R . M, D . V, D . P, M . Đ, Z . P, M . A, I . J, M . J, D . T, I . G, D . J, J . B . M, D . T, Z . K, Ž . M, D . M, Ž . T, M . I, D . M, R . P, M . M, D . G, Lj . J, M . J, M . L, M . Đ, M . M . (2), V. R, D . Đ, V . G, M . P, M . P, S . M, R . C, V . D, Đ . L, Ž . J, Ž . R, M . L, R . N, M . N, S . J, M . S, Ž . P, S . P, M . M, G . P, D . Ć, S . Ž, D . S, M . V, B . S, M . U, J . K, M . P, Z . P, R . Đ, V . M, R . P, D . M. M, S . V, M . D, R . K, Z . J, M . J, D . M, D . O, D . R, G . G, M . K, Ž . I, R . M, M . N, M . T, V . K, D . F, M . M, B . Š, S . S . i J . S, ovde podnosilaca ustavne žalbe, i utvrđeno da im je u upravnom postupku koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije - Policijska uprava u Šapcu u predmetu broj 120-8/13, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. U tački 2. izreke utvrđeno je pravo navedenih podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Navedenom odlukom je ocenjena razumnost trajanja postupka u periodu od osam godina i pet meseci, odnosno od 8. septembra 2006. godine, kada je podnet zahtev povodom koga je pokrenut i vođen postupak, do 20. februara 2015. godine, kada je doneta presuda Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 9235/13, kojom je postupak bio pravnosnažno okončan.
4. Odredbom član 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje), koje se primenjuju od 1. juna 2017. godine, propisano je: da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.); da drugostepeni organ sam ili preko prvostepenog ili zamoljenog organa dopunjava postupak ako nađe da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno ili ponavlja ceo postupak ili njegov deo ako nađe da je učinjena povreda pravila postupka koja je uticala na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, da u tom slučaju drugostepeni organ poništava pobijano rešenje i sam odlučuje o upravnoj stvari ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem (član 171. stav 2.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju, drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta, donese novo rešenje, da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (stav 3.); da će po poništavanju pobijanog rešenja drugostepeni organ proslediti predmet na ponovni postupak prvostepenom organu, samo ako je potrebno da se u toj upravnoj stvari donese novo rešenje (stav 4.); da ako posle početka primene ovog zakona rešenje prvostepenog organa bude poništeno ili ukinuto, dalji postupak sprovodi se prema odredbama ovog zakona (član 213. stav 2.). U osnovi istovetne odredbe bile su sadržane i u Zakonu o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10), koje su se primenjivale do 31. maja 2017. godine.
Odredbom člana član 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.
5. Kako se svim navodima ustavne žalbe obrazlaže isključivo povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je navode i razloge ustavne žalbe razmatrao sa stanovišta tog elementa prava na pravično suđenje. Ustavni sud ukazuje na to da upravni postupak koji je bio pravnosnažno okončan pre izjavljivanja ustavne žalbe od 18. marta 2015. godine povodom koje je doneta Odluka Ustavnog suda Už-1994/2015 od 2 . marta 2017. godine, nije deo postupka koji je pred Upravnim sudom i upravnim organima usledio nakon što je Upravnom sudu dostavljena navedena odluka Ustavnog suda, već se radi o posebnom postupku u kome se ta odluka Suda izvršava. Stoga je Ustavni sud, u konkretnom slučaju, cenio period od dostavljanja Odluke Ustavnog suda Už-1994/2015 od 2. marta 2017. godine Upravnom sudu, odnosno od 10. maja 2017. godine. Saglasno svojoj ustaljenoj praksi, Ustavni sud je u okviru navedenog perioda, koji traje pet godina, upravni postupak i upravni spor, posmatrao kao jedinstvenu celinu.
Ustavni sud je konstatovao da je tačkom 2. dispozitiva dopunskog rešenja prvostepenog organa od 31. marta 2021. godine, koje je u tom delu postalo pravnosnažno, podnosiocima ustavne žalbe utvrđeno pravo na dodatke na platu po navedenim osnovima za period od 8. septembra 2003. do 26. juna 2006. godine, ali nije odlučeno o njihovom zahtevu za isplatu dodataka na platu, te se predmet u tom delu nalazi u fazi prvostepenog rešavanja. Zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 1. jula do 8. septembra 2006. godine odbijen je tačkom 1. dispozitiva rešenja prvostepenog organa od 25. novembra 2020. godine, koje je u tom delu postalo konačno.
Imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje postupka.
U pogledu značaja predmeta postupka, Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe imaju legitiman interes da nadležni organi o njihovom zahtevu odluče u okviru standarda razumnog roka, pogotovo zbog toga što se radi o potraživanjima iz radnog odnosa i što se postupak vodi u izvršenju Odluke Ustavnog suda.
Ustavni sud je ocenio da je ovaj predmet u određenoj meri činjenično složen, imajući u vidu veći broj stranaka u postupku. Sa druge strane, pravna pitanja koja se postavljaju u toku postupka već su u dovoljnoj meri razjašnjena u Odluci Ustavnog suda Už-1994/2015 od 2. marta 2017. godine, zasnovanoj na pravnom shvatanju ovog suda izraženom u odlukama Už- 1362/2009 od 7 . jula 2011. godine i Už-3827/2012 od 12. decembra 2012. godine. Iz navedenih odluka Ustavnog suda proizlazi da podnosiocima ustavne žalbe za obavljeni rad na izvršenju zadataka preko punog radnog vremena, rad noću i tokom državnog ili verskog praznika, u periodu od 8. septembra 2003. do 30. juna 2006. godine ne može biti uskraćeno pravo na uvećanu zaradu koja im je u tom slučaju pripadala u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, broj 34/01), dok bi podnosiocima za period od 1. jula do 8. septembra 2006. godine pripadalo pravo na uvećanje plate ukoliko bi se utvrdilo da im koeficijent za obračun plate nije uvećan za 30 do 50% u odnosu na druge državne službenike.
Ispitujući postupanje nadležnog suda i upravnih organa, Ustavni sud je najpre našao da je Upravni sud, u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-1994/2015 od 2. marta 2017. godine, u roku koji se može smatrati razumnim doneo presudu od 4. septembra 2017. godine. Međutim, u nastavku postupka je doneto 12 prvostepenih i 13 drugostepenih rešenja kojima je odlučeno o zakonitosti prvostepenih rešenja . Iz toga proizlazi da posmatrani postupak obeležava kontinuirano vraćanje predmeta na ponovno rešavanje prvostepenom organu, koji ne postupa po primedbama iz drugostepenih rešenja. U takvim okolnostima, drugostepeni organ je propustio da dopuni postupak i otkloni njegove nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, te da ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, svojim rešenjem poništi prvostepeno rešenje i sam reši upravnu stvar, u smislu odredbe člana 171. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, da ponavljanje istih naloga nižestepenom organu u okviru jednog postupka ukazuje na nedostatke u procesnom sistemu (ESLjP, presuda Wierciszewska protiv Poljske, broj predstavke 41431/98, od 25. novembra 2003. godine, stav 46.). Ustavni sud je posebno imao u vidu da je prvostepeni organ, nakon što je poništeno deset rešenja tog organa, kojima je u celini bio odbijen zahtev podnosilaca, doneo dopunsko rešenje od 31. marta 2021. godine kojim j e u tački 2. dispozitiva podnosiocima utvrđeno pravo na tražene dodatke na platu za period od 8. septembra 2003. do 26. juna 2006. godine, ali su u tački 3. dispozitiva upuć eni da eventualno potraživanje po osnovu tog prava ostvare pred sudom opšte nadležnosti. Nakon što je poništena tačka 3. dispozitiva dopunskog rešenja od 31. marta 2021. godine, prvostepeni organ nije odlučio o zahtevu za isplatu dodataka na platu, niti je to učinio u roku određenom u drugostepenom rešenj u od 24. maja 2021. godine , pri čemu je drugostepeni organ propustio da, po isteku tog roka, sam odluči o upravnoj stvari, u skladu sa odredbom člana 173. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku.
Kada je reč o ponašanju podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da su oni koristili pravna sredstva za ubrzanje postupka, ali ne uvek na način propisan zakonom. Sud je, pre svega, imao u vidu da su podnosioci prvu žalbu zbog nedonošenja prvostepenog rešenja u izvršenju drugostepenog rešenja od 24. maja 2021. godine izjavili 7. oktobra 2021. godine, povodom koje je drugostepeni organ samo odredio naknadni rok za donošenje rešenja, koji nije poštovan, te su podnosioci mogli da, nakon proteka tog roka i roka u kome je drugostepeni organ bio dužan da umesto prvostepenog organa odluči o zahtevu, podnesu tužbu zbog „dvostrukog ćutanja uprave“, ali su umesto toga 26. januara 2022. godine izjavili još jednu žalbu zbog „ćutanja administracije“.
Ustavnopravna ocena postupka čije trajanje je uzeto u obzir u ovom predmetu, zasnovana na praksi i kriterijumima Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije - Policijska uprava u Šapcu u predmetu broj 120-1643/21 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) , usvojio ustavnu žalbu u ovom delu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.
6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstv a pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).
Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja predmetnog postupka, neefikasno postupanje upravnih organa, propuštanje podnosilaca da u određenom periodu koriste pravna sredstva za ubrzanje postupka u skladu sa zakonom, životni standard u državi i činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava.
Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u odlukama Sinđelić i drugi protiv Srbije, od 19. septembra 2019. godine (broj predstavke 7129/15) i Stojanović i drugi protiv Srbije, od 14. januara 2021. godine (broj predstavke 19322/18), koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnim postupcima koji se, kao i osporeni postupak, vode povodom zahteva policijskih službenika za isplatu dodataka na platu. Evropski sud je odbacio navedene predstavke, uz ocenu da podnosioci predstavki više nemaju prava da tvrde da su žrtve u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i dodelio podnosiocima bliže označene novčane iznose na ime naknade nematerijalne štete, koji su niži od iznosa koje je dodeljivao Evropski sud, ali su ipak razumni usled velikog broja podnosilaca predstavki i prilično ograničenog značaja predmeta postupka.
7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.
8. U pogledu dela ustavne žalbe kojim je osporeno trajanje postupka koji je vođen nakon donošenja Odluke Ustavnog suda Už-2576/2011 od 19. decembra 2012. godine, kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu nematerijalne štete u opredeljenom novčanom iznosu u odnosu na sedam podnosilaca ustavne žalbe navedenih u tački 3.3. obrazloženja, Sud konstatuje da je u vreme podnošenja te ustavne žalbe i donošenja Odluke ovog suda vođen postupak koji je pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 9235/13 od 20. februara 2015. godine.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Ustavni sud je konstatovao da je presuda Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 9235/13 od 20. februara 2015. godine dostavljena punomoćniku podnosilaca ustavne žalbe svakako pre 18. marta 2015. godine, kada je protiv navedene presude podneta ustavna žalba u predmetu Už-1994/2015.
Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je ova ustavna žalba izjavljena 21. marta 2019. godine, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.
9. U pogledu dela ustavne žalbe kojim je osporeno trajanje postupka koji je vođen nakon donošenja Odluke Ustavnog suda Už-1465/2013 od 19. novembra 2015. godine, kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu nematerijalne štete u opredeljenom novčanom iznosu u odnosu na 85 podnosilaca ustavne žalbe navedenih u tački 3.4. obrazloženja, Sud je konstatovao da je u vreme donošenja navedene odluke vođen postupak po ustavnoj žalbi podnosilaca izjavljenoj protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 9235/13 od 20. februara 2015. godine, koja je poništena Odlukom Ustavnog suda Už-1994/2015 od 2. marta 2017. godine, nakon čijeg dostavljanja Upravnom sudu je usledio novi postupak u kome se odlučuje o pravu podnosilaca na isplatu dodataka na platu, a čije trajanje je ocenjeno u tački 5. obrazloženja. Imajući u vidu da nakon donošenja Odluke Ustavnog suda Už-1465/2013 od 19. novembra 2015. godine nije vođen postupak u kome je odlučivano o pravu podnosilaca na isplatu dodataka na platu, već postupak po ustavnoj žalbi u predmetu Už-1994/2015, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu kao nedopuštenu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.
10. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.