Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku o bračnoj tekovini

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za utvrđivanje bračne tekovine koji traje preko 14 godina. Podnositeljki se dodeljuje naknada nematerijalne štete od 1300 evra i nalaže sudu hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mikosave Marić iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mikosave Marić i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 222/10 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mikosava Marić iz Čačka je 29. juna 2011. godine izjavila Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 222/10, kao i povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi, dopunjenoj 27. avgusta 2012. godine, podnositeljka je navela da je navedeni parnični postupak započeo podnošenjem tužbe 1999. godine pred ranijim Opštinskim sudom u Čačku, te da je ovaj spor radi utvrđivanja bračne tekovine još u toku, sada pred Osnovnim sudom u Čačku, a da još uvek nije doneta ni prvostepena presuda. Podnos iteljka ustavne žalbe smatra da su joj odugovlačenjem postupka od strane suda povređena označena ustavna prava, te predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi njeno pravo na naknadu nematerijalne i materijalne štete, i naloži nadležnom sudu da navedeni parnični postupak okonča u najkraćem mogućem roku.



2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US ) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.



3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku P. 222/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu tužilje, je 28. januara 1999. godine podnela Opštinskom sudu u Čačku (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv T.M, bivšeg supruga, radi utvrđivanja svojine po osnovu sticanja u bračnoj zajednici. Povodom podnete tužbe formiran je u Opštinskom sudu predmet P. 135/99. U 1999. godini zakazana su dva ročišta za glavnu raspravu, ali je jedno održano , a drugo odloženo zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Tokom 2000. godine Opštinski sud je zakazao pet ročišta za glavnu raspravu, odražao je tri, a odložena su dva ročišta zbog izostanka uredno pozvanog tuženog. Na održanim ročištima saslušani su tužilja i tuženi u svojstvu parnične stranke, tužilja je preinačila tužbeni zahtev i dala predlog za mirno rešenje spora, ali do njega nije došlo. U 2001. godini Opštinski sud je zakazao i održao četiri ročišta na kojima je saslušao četiri svedoka, a tužilja je ponovo preinačila tužbeni zahtev i urgirala za zakazivanje ročišta zbog velikog razmaka između ročišta - pet meseci. Opštinski sud je u 2002. godini zakazao šest ročišta za glavnu raspravu, od kojih jedno nije održano na saglasan predlog parničnih stranaka. Na održanim ročištima su saslušana tri svedoka, izvedeno dopunsko saslušanje parničnih stranka i izveden dokaz uviđajem na licu mesta uz prisustvo veštaka građevinske struke, veštaka geometra i veštaka poljoprivredne struke , te pribavljen nalaz veštaka građevinske struke. U 2003. godini na ročištu održanom 10. marta ponovo je određen uviđaj od strane veštaka građevinske struke, koji je svoj nalaz dostavio 16. aprila iste godine, dok drugo ročište u toj godini zakazano za 7. novembar nije održano, jer nije bilo uredne dostave za tuženog. Tokom 2004. godine održano je jedno ročište na kome je određeno veštačenje od strane veštaka ekonomske struke na okolnost poslovanja, odnosno aktive i pasive preduzeća "Toni" DOO iz Čačka i doprinosa stranaka sticanju zajedničke imovine koja je predmet postupka (veštak dostavio nalaz 20. aprila 2004. godine), dok drugo zakazano ročište nije održano na predlog tuženog. U 2005. godini nije bilo zakazanih ročišta, a u 2006. godini nije održano nijedno od četiri zakazana ročišta jer je na jednom ročištu tužilja dala predlog za mirno rešenje spora, a tuženi se na dva sledeća ročišta po predlogu nije izjašnjavao, jer je tužilja obavestila sud da je zbog bolesti sprečena da pristupi sudu. U 2007. godine Opštinski sud je zakazao deset ročišta za glavnu raspravu, od kojih je održao sedam ročišta na kojima je sprovedeno dopunsko saslušanje parničnih stranaka, zatražen izveštaj Službe za katastar nepokretnosti na okolnost vlasništava na katastarskim parcelama koje su predmet tužbenog zahteva , određeno veštačenje od strane veštaka mašinske struke na okolnost vrednosti pokretnih stvari, dok su tri ostala neodržana jer Služba za katastar nepokretnosti nije dostavila izvešaj, te radi ostavljanja roka strankama za izjašnjenje na nalaz veštaka i jer spisi predmeta nisu vraćeni od strane veštaka.

Opštinski sud je tokom 2008. godine zakazao12 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je deset ročišta održano a preostala dva nisu održana jer veštak nije preuzeo predmet i tuženi se nije odazvao pozivu suda iako je bio uredno pozvan i dostavio traženu dokumentaciju u vezi poslovanja DOO "Toni" iz Čačka i STR "Palilula" Čačak , neophodnu za sprovođenje veštačenja. Na održanim ročištima određeno je veštačenje od strane veštaka ekonomske struke na okolnost poslovanja navedenih privrednih subjekata, od poslodavaca parničnih stranaka zatraženi su izveštaji o visini primanja, od Zavoda za bonitet NBS izveštaj u vezi poslovanja DOO "Toni" iz Čačka i od Poreske uprave - izveštaj u vezi poslovanja STR "Palilula" Čač ak. U 2009. godini, od osam zakazanih ročišta za glavnu raspravu održana su tri ročišta, tužilja je precizirala tužbeni zahtev s obzirom na to da tuženi nije dostavljao poslovnu dokumentaciju za preduzeće i radnju neophodnu za veštačenje, te je promenjena ličnost veštaka ekonomske struke. Preostalih pet ročišta nije održano iz sledećih razloga: tuženi nije postupio po nalogu suda da dostavi dokumentaciju i izjasni se na podnesak tužilje; nije bilo uredne dostave poziva za tuženog ; tuženom je ostavljen rok da se izjasni na predlog tužilje; spisi predmeta su bili kod veštaka i jer je tužilja tražila odlaganje ročišta.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova, od 2010. godine postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Čačku pod brojem P. 222/10. Tokom 2010. godine bilo je zakazno pet ročišta, dva nisu održana zbog sprečenosti sudije i promene postupajućeg sudije, a na održanim ročištima sud je tužilji ostavio rok da predloži veštačenja i ličnost veštaka, što je ona učinila tek na trećem ročištu. U 2011. godini su, od pet zakazanih ročišta za glavnu raspravu, održana četiri ročišta, a jedno je odloženo zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Osnovni sud je ponovo saslušao tužilju i tuženog u svojstvu parničnih stranaka, naložio tuženom da dostavi dokumentaciju o registraciji privrednih su bjekata koji su predmet spora, određeno je veštačenje od strane veštaka poljoprivredne struke i on je dostavio svoj nalaz, te izjašnjenje na primedbe stranaka. Tokom 2012. godine održano je pet ročišta i tuženom ponovo naloženo da dostavi poslovnu dokumentaciju vezanu privredne subjekte (za koje on tvrdi da ih ne poseduje), a parničnim strankama je dat nalog da koncentrišu dokaze . U 2013. godini je zakazano i održano jedno ročište, a drugo zakazano za 18. mart je odloženo za 19. april 2013. godine z bog promene postupajućeg sudije.



4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnosioci ustavne žalbe pozivaju, relevantne su sledeće odredbe Ustava i Zakona :

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, a odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se, saglasno članu 506. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjuje na predmetni parnični postupak, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).



5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 28. januara 1999. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Čačku, i da još uvek nije okončan. Sa druge strane, iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period dosadašnjeg trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da postupak traje 14 godina i tri mesec a i da još uvek nije okončan, a da u toku postupka nijednom nije presuđeno u prvom stepenu, što samo po sebi ukazuje na njegovo nerazumno dugo trajanje. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog parničnog postupka.

Ustavni sud je ocenio da je u ovom predmetu bilo relativno složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja su zahtevala obimniji dokazni postupak, posebno u pogledu izvođenja dokaza veštačenjem na okolnosti sticanja u pokretnih i nepokretnih stvari u zajednici, ali da to ne može biti opravdanje za četrnaestogodišnje trajanje prvostepnog parničnog postupka.

Takođe, nema nikave sumnje da je ažurno i propisno postupanje suda u cilju brzog i efikasnog razrešenja spornih pitanja, bilo od velike važnosti i materijalnog značaja za podnositeljku.

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljka u izvesnoj meri doprinela neopravdano dugom trajanju ovog parničnog postupka tako što je dva puta tražila odlaganje ročišta, jednom se saglasila sa predlogom protivne strane za odlaganje ročište, a sud je dva ročišta odložio zbog njenog nepostupanja po nalogu da dostavi predloge za izvođenje dokaza.

Nasuprot prethodno iznetom, Ustavni sud je ocenio da je sporo i nedolotvorno postupanje prvostepenog suda isključivi razlog neopravdano i nerazumno dugog trajanja ovog parničnog postupka koji posle preko 1 4 godina nije završen ni u prvom stepenu. Ovakvu ocenu Ustavni sud zasniva na sledećim činjenicama: da u 2005. godini nije bilo zakazanih ročišta, da u 2006. godini nije odražno nijedno od četiri zakazana ročišta, a da je samo po jedno ročište održano u 1999 godini, 2003. i 2004. godini; da je razmak između zakazanih ročišta bio veliki (pet meseci, osam ili 15 meseci ) i da su tri ročišta odložena zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Trajanju postupka van razumnog roka doprineli su svojim postupanjem i veštaci (zadržavanjem predmeta), Služba za katastar nepokretnosti, kao i poslodavci parničnih stranaka koji nisu blagovremno postupali po nalozima suda za dostavu traženih podataka i izjašnjenja.

Ustavni sud konstatuje da se prilikom odlučivanja da li je poštovana garancija suđenja u razumnom roku, uzima u obzir svako odugovlačenje postupka koje se može pripisati državi, jer je država odgovorna za kašnjenja koja su prouzrokovali ne samo sudovi, već svi njeni organi. Takvo stanovište je u svojoj praksi zauzimao i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu - npr. u presudi u slučaju ''Zimmermann and Steiner protiv Švajcarske '' o d 13. jula 1983. godine (broj apilkacije 8737/79), kada je zauzeo stav da su države dužne da organizuju svoje pravne sisteme tako da sudovima omoguće da poštuju zahteve člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , uključujući tu i zahtev koji se odnosi na raspravu u razumnom roku.



6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, a da je postupanje Opštinskog suda u Čačku (sada Osnovnog sud a u Čačku) dovelo do toga da predmetni parnični postupak traje više od 1 4 godina.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 222/10, te je u prvom delu tačke 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, a u tački 3. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog povrede navedenog ustavnog prava naloženo je nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da se postupak iz tačke 1. okonča u najkraćem roku, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu ne materijalne štete u iznosu od 1300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnosi teljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine naknade štete, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpe la isključivo zbog neažurnog postupanja suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Što se tiče zahteva za naknadu materijalne štete, koju je podnositeljka ustavne žalbe tražila, Ustavni sud ukazuje da iz odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu nesumnjivo proizilazi obaveza podnosioca da u svakom konkretnom slučaju dostavi dokaze da je pretrpeo štetu zbog postupanja suda, kao i da dostavi dokaze o visini štete i navede činjenice koje potkrepljuju te tvrdnje. Ustavni sud konstatuje da, u konkretnom slučaju, podnosi teljka ustavne žalbe nije dokaz ala da je pretrpela materijalnu štetu zbog dugog trajanja parničnog postupka.

7. U vezi navoda podnositeljke ustavne žalbe da joj je u predmetnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao preuranjenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, imajući u vidu da predmetni postupak još uvek nije okončan, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredba člana 42b stav 1 . i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA


dr Dragiša B. Slijepčević