Povreda prava na pravično suđenje zbog proizvoljnog odbacivanja tužbe zbog ćutanja uprave
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i poništio rešenje Upravnog suda kojim je odbačena tužba zbog ćutanja uprave. Upravni sud je pogrešno utvrdio da je urgencija podneta prvostepenom organu, iako je bila uredno naslovljena na drugostepeni organ.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-292/2012
20.11.2013.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragoslava Ivanovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. novembra 2013. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Dragoslava Ivanovića i utvrđuje se da su rešenjem Upravnog suda U. 4853/11 od 13. decembra 2011. godine podnosiocu povređena prava na pravično suđenje i na pravno sredstvo, iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
2. Poništava se rešenje Upravnog suda iz tačke 1. i određuje da Upravni sud donese novu odluku o tužbi podnosioca protiv tužene Komisije Skupštine Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za reviziju i rešavanje u drugom stepenu o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja vojnih osiguranika.
O b r a z l o ž e nj e
1. Dragoslav Ivanović iz Beograda je 13. januara 2012. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenje Upravnog suda U. 4853/11 od 13. decembra 2011. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava i povrede člana 70. Ustava.
Podnosilac u ustavnoj žalbi, između ostalog, navodi da je Upravnom sudu podneo tužbu zbog nedonošenja rešenja po žalbi u upravnom postupku koji je vođen radi utvrđivanja njegovo g prav a na usklađivanje penzije u visini od 11,06 % počev od 1. januara 2008. godine . U ustavnoj žalbi se dalje navodi da je Upravni sud pogrešno utvrdio da nisu ispunjene procesne pretpostavke za postupanje po tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj zbog ćutanja uprave, s obzirom da je konstatovano da je „tužilac urgenciju dostavio prvostepenom umesto neposredno tuženom organu“. Podnosilac ustavne žalbe ističe da nije jasno na osnovu čega je Upravni sud našao da tužbu treba odbaciti, s obzirom na to da je tuženom organu izjavio žalbu 16. februara 2011. godine i urgenciju 18. aprila 2011. godine, a svoje tvrdnje je potkrepio odgovarajućim podnescima koje je priložio uz tužbu.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu vida u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta Upravnog suda U. 4853/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Podnosilac ustavne žalbe je 29. aprila 2011. godine Upravnom sudu podneo tužbu protiv Komisije Skupštine Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za reviziju i rešavanje u drugom stepenu o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja vojnih osiguranika, zbog nedonošenja rešenja po žalbi izjavljenoj zbog ćutanja uprave u upravnom postupku koji je vođen po zahtevu podnosioca ustavne žalbe, radi donošenja rešenja o usklađivanju penzija za 11,06% počev od 1. januara 2008. godine. Uz tužbu je dostavljen zahtev za usklađivanje penzija koji je podnosilac ustavne žalbe podneo Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika 25. novembra 2010. godine, žalba koju je zbog ćutanja uprave 16. februara 2011. godine izjavio Komisiji Skupštine Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za reviziju i rešavanje u drugom stepenu o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja vojnih osiguranika, kao i urgencija od 18. aprila 2011. godine podneta drugostepenom organu.
Upravni sud je, na nejavnoj sednici veća održanoj 13. decembra 2011. godine, doneo osporeno rešenje U. 4853/11 od 13. decembra 2011. godine kojim se tužba odbacuje. U obrazloženju rešenja navedeno je da je taj sud u postupku prethodnog ispitivanja tužbe našao da uz tužbu nisu dostavljeni svi potrebni dokazi, u skladu sa odredbama člana 19. i člana 22. stav 3. Zakona o upravnim sporovima. Naime, Upravni sud je utvrdio da iz dokaza koje je tužilac dostavio uz tužbu proizlazi da je urgenciju dostavio prvostepenom organu umesto neposredno tuženom organu. Stoga, po oceni tog suda, nisu ispunjeni uslovi za podnošenje tužbe zbog ćutanja uprave.
4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (član 21. stav 1.); d a svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2 .); da se penzijsko osiguranje uređuje zakonom i da se Republika Srbija stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera (član 70.).
Za odlučivanje Ustavnog suda po predmetnoj ustavnoj žlabi od značaja su i sledeće zakonske odredbe:
Odredbom člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta, dok je odredbom člana 22. stav 3. istog zakona propisano da se uz tužbu podnetu zbog ćutanja uprave prilaže kopija zahteva, odnosno žalbe, kopija zahteva o naknadnom traženju iz člana 19. zakona, kao i dokaz o predaji ovih podnesaka nadležnom organu.
5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je Upravnom sudu podneo urednu tužbu, da je uz nju priložio sve potrebe dokaze propisane Zakonom o upravnim sporovima, te navodi da je sud pogrešno zaključio da je urgenciju dostavio prvostepenom organu, s obzirom na to da je ona jasno naslovljena i upućena drugostepenom organu koji se nalazi na istoj adresi kao i prvostepeni. Stoga podnosilac zaključuje da mu je Upravni sud, odbacujući tužbu zbog nedostavljanja potrebnih dokaza, povredio pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 1. Ustava.
Ocenjujući osnovanost ovih navoda, Ustavni sud je utvrdio je Statutom Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika („Službeni vojni list“, broj 25/94) uređena unutrašnja organizacija i način rada Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika. Odredbom člana 10. stav 1. navedenog statuta propisano je da Skupština Fonda obrazuje Komisiju za reviziju i rešavanje u drugom stepenu o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranje vojnih osiguranika, koja vrši reviziju rešenja donesenih u prvom stepenu o pravima i obavezama iz penzijskog i invalidskog osiguranja vojnih osiguranika protiv kojih nije izjavljena žalba, odnosno rešava o žalbama izjavljenim protiv tih rešenja. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe uredno naslovljenu urgenciju Komisiji za reviziju i rešavanje u drugom stepenu o pravima iz penziskog i invalidskog osiguranja vojnih osiguranika, kao drugostepenom organu, dostavio na adresu Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, kao organu čija je Komisija organizaciona jedinica.
S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da je Upravni sud rešenjem U. 4853/11 od 13. decembra 2011. godine povredio prava podnosioca na na pravično suđenje i na pravno sredstvo, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava. Stoga je Ustavni sud u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) i odlučio kao u tački 1. izreke.
Na osnovu odredaba člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao meru otklanjanja utvrđenih povreda Ustavom zajemčenih prava, Ustavni sud je poništio osporeno rešenje, uz određivanje da Upravni sud o tužbi podnosioca donese novu odluku.
6. Zahtev podnosioca ustavne žalbe kojim je traženo da Ustavni sud utvrdi i povredu ostalih prava navedenih u ustavnoj žalbi za sada je preuranjen, imajući u vidu da će o tužbi podnosioca ustavne žalbe biti ponovo odlučivano, čime će i eventualna povr eda ostalih označenih prava biti ispitana po navedenom pravnom sredstvu u upravnom sporu pred nadležnim sudom, zbog čega je Sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, kao u drugom delu tačke 1. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.
7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) , doneo Odluku kao u izreci.
ZAMENICA
PREDSEDNIKA VEĆA
dr Marija Draškić