Odluka Ustavnog suda o ponovljenoj povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog ponovljene povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za povraćaj zemljišta. Iako je Sud već utvrdio povredu, postupak nije okončan ni devet i po godina kasnije, zbog čega se dosuđuje naknada štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P. C . i M . C, obojice iz Kragujevca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. oktobra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. C . i M . C . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Komisijom za povraćaj zemljišta opštine Rača u predmetu broj 04-46-149 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se upravni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. C . i M . C, obojica iz Kragujevca, podneli su Ustavnom sudu, 11. januara 2019. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se pred Komisijom za povraćaj zemljišta opštine Rača vodi u predmetu broj 04-46-149 , kao i protiv obaveštenja Opštinske uprave opštine Rača broj 46-12/2018-IV-00 od 19. februara 2018. godine .

U ustavnoj žalbi je najpre nav edeno da su se podnosioci obratili Opštinskoj upravi opštine Rača tražeći izveštaj o tome u kojoj je fazi postupak po njihovom zahtevu za vraćanje zemljišta i da su osporenim aktom broj 46-12/2018-IV-00 od 19. februara 2018. godine obavešteni da su spisi predmeta broj 04-46-149 dostavljeni Ministarstvu finansija 19. avgusta 2011. godine.

U ustavnoj žalbi je dalje navedeno: da je odlukom Ustavnog suda Už-110/2010 od „15. aprila 2013.“ godine utvrđeno da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom upravnom postupku; da se „ostale činjenice i dokazi na kojima se temelji ova ustavna žalba nalaze u arhivi Ustavnog suda Už-110/2010“; d a se ova ustavna žalba odnosi na period koji je usledio posle donošenja navedene odluke Ustavnog suda.

Ustavnom žalbom je traženo da Ustavni sud utvrdi povredu označenog prava, naloži da se osporeni postupak okonča u najkraćem roku i utvrdi pravo podnosilaca n a naknadu nematerijalne štete .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i osporeni akt, kao i spise predmeta broj 04-46-149 Komisije za povraćaj zemljišta opštine Rača, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Ž. C . iz Donje Jarušice podneo je 12. aprila 1991. godine Komisiji za povraćaj oduzetog zemljišta opštine Rača zahtev za povraćaj zemljišta , u kome je naveo da su rešenjem Sreske komisije za poljoprivredni zemljišni fond sreza Lepeničkog broj …/… od njegovog oca M . C . oduzete zemljišnoknjižne parcele broj … i …, pa traži da se te parcele vrate.

Rešenjem Komisije broj 04-46-149 od 16. januara 1996. godine odlučeno je, pored ostalog, o zahtevu M . C . (podnosioca ustavne žalbe), za koga je u rešenju konstatovano da je unuk M. C, po njegovom umrlom sinu Vladeti Cvetiću.

Rešenjem Komisije broj 46-149 od 11. februara 2008. godine odlučeno je, pored ostalog, o zahtev u P . C . (podnosio ca ustavne žalbe) za povraćaj zemljišta. U rešenju je konstatovano da je P. C . stupio u postupak nakon smrti svog oca Ž . C.

Dalji tok predmetnog upravnog postupka, do donošenja rešenja Ministarstva finansija i privrede broj 461-02-334/98-13 od 11. oktobra 2012. godine, kojim je poništeno pobijano rešenje prvostepenog organa, bio je predmet razmatranja Ustavnog suda u postupku po ustavnoj žalbi istih podnosilaca u predmetu Už- 110/2010. Odlukom donetom u tom predmetu 27. decembra 2012. godine utvrđeno je da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo nadležnim organima da okončaju osporeni postupak. Podnosiocima je, takođe, utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete, u visini određenoj srazmerno učešću u osporenom postupku.

U obaveštenju Opštinske uprave opštine Rača, dostavljenom Ustavnom sudu 14. novembra 2012. godine uz deo spisa predmeta, navedeno je da Komisija za povraćaj zemljišta opštine Rača ne obavlja svoje dužnosti, jer predsednik Komisije, koji je bio sudija, nije ponovo izabran za sudiju tokom reforme pravosuđa, a Skupština opštine Rača nije uputila predlog za imenovanje novog predsednika Komisije iz razloga neusklađenosti zakonskih propisa.

Podnosioci ustavne žalbe su se 6. februara 2018. godine obratili Opštinskoj upravi opštine Rača, tražeći izveštaj o tome u kojoj je fazi postupak po njihovom zahtevu za vraćanje zemljišta.

Osporenim aktom broj 46-12/2018-IV-00 od 19. februara 2018. godine podnosioci su obavešteni da su spisi predmeta broj 04-46-149 dostavljeni Ministarstvu finansija 19. avgusta 2011. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda po predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10), koji se primenjivao do 31. maja 2017. godine, bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.) da ako drugostepeni organ svojim rešenjem poništi prvostepeno rešenje i vrati predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, protiv koga stranka ima pravo na žalbu (član 232. stav 2.).

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje) propisano je: da se p ostupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.).

Odredbom člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list RS“, broj 111/09) propisano je da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

5. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku usled dugog trajanja upravnog p ostupka koji se vodi po njihovom zahtevu za vraćanje oduzetog zemljišta. Pre ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe sa stanovišta označenog ustavnog prava, Ustavni sud je konstatovao da je Odlukom Už-110/2010 od 27. decembra 2012. godine utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku čija je opravdanost trajanja osporena ovom ustavnom žalbom i naložio nadležnim organima da okončaju predmetni postupak u najkraćem roku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da je period merodavan za ocenu o povredi prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku započeo 16. aprila 201 3. godine, kada je prvostepenom organu dostavljena Odluka Už-110/2010 od 27. decembra 2012. godine.

Ustavni sud konstatuje da sama činjenica da postupak traje devet i po godina nakon utvrđivanja povrede označenog prava i da još nije okončan ukazuje na to da je izašao izvan granica odlučivanja u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je konstatovao da je u toku predmetnog postupka trebalo raspraviti relativno složena činjenična pitanja. Po nalaženju ovog suda, pod nosioci ustavne žalbe imaju značajan pravni i materijalni interes da im se vrati zemljište oduzeto od njihovog pravnog prethodnika, odnosno da dobiju naknadu za to zemljište.

Ustavni sud je iz priložene dokumentacije i dostavljenih spisa predmeta utvrdio da u posmatranom periodu nije donet nijedan upravni akt, niti su preduzete bilo kakve radnje u cilju okončanja osporenog postupka.

Ispitući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da , nakon donošenja rešenja Ministarstva finansija i privrede broj 461-02-334/98-13 od 11. oktobra 2012. godine , oni nisu podneli žalbu zbog nepostupanja prvostepenog organa u ponovnom postupku, ni, eventualno, tužbu zbog „ćutanja administracije“ Upravnom sudu .

Ustavni sud je, međutim, ocenio da navedeni doprinos podnosilaca, u konkretnom slučaju, ne može uticati na odluku ovog suda o postojanju istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu da je period u kome nisu korišćena sredstva radi ubrzanja postupka usledio nakon utvrđivanja povrede označenog prava, kada je osporeni postupak u odnosu na podnosioca M. C . trajao nepunih 17 godina , a u odnosu na podnosioca P. C . nepunih pet godina .

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj pravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, dok je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka i ponašanje samih podnosilaca sa dužim periodima neaktivnosti, kao i neaktivnosti organa uprave, te činjenice da devet godina nakon utvrđenja povrede prava nije doneta odluka prvostepenog organa u ponovnom postupku. Upravo iz pomenutih razloga, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud je iz navedenih razloga usvojio zahteve za naknadu nematerijalne štete u odlukama Už-11337/2018 od 30. juna 2022. godine i Už-14018/2018 od istog datuma.

7. Ispitujući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv obaveštenja Opštinske uprave oppštine Rača broj 46-12/2018-IV-00 od 19. februara 2018. godine, Ustavni sud je konstatovao da iz navedene odredbe člana 170. Ustava proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta ili radnje kojima je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, pošto samo takvim aktom ili radnjom podnosiocu može biti povređeno ili uskraćeno neko od Ustavom zajemčenih prava i sloboda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu pravnu prirodu i sadržinu osporenog akta, Ustavni sud je utvrdio da se ne radi o pojedinačnom aktu iz člana 170. Ustava. Ustavni sud je stoga u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ponovljenoj povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti