Odluka o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Privredni sud je pogrešno primenio procesno pravo odbijanjem predloga da se naplata troškova izvrši na račun punomoćnika, iako je takvo ovlašćenje izričito predviđeno Zakonom o parničnom postupku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Bosa Nenadić , Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. i. t. p. „N .“ DOO, Novi Sad, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. i. t. p . „N .“ DOO i utvrđuje da je rešenjima Privrednog suda u Beogradu I. 4581/12 od 28. januara 2013. godine i Ipv (I). 162/13 od 4. marta 2013. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Beogradu Ipv (I). 162/13 od 4. marta 2013. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru koji je izvršni poverilac izjavio protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu I. 4581/12 od 28. januara 2013. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne i nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. i . t. p . „N .“ DOO, Novi Sad, podnelo je Ustavnom sudu , 12. aprila 2013. godine, preko punomoćnika M . Đ, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu I. 4581/12 od 28. januara 2013. godine i rešenja Ipv (I) . 162/13 od 4. marta 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom osporena su navedena rešenja kojima je pravnosnažno odbijen predlog podnosioca ustavne žalbe, kao izvršnog poverioca, da se prinudna naplata troškova izvršnog postupka u iznosu od 10.800,00 dinara, dosuđenih izvršnom ispravom - rešenjem Privrednog suda u Beogradu I. 1006/11 od 17. oktobra 2011. godine, kao i troškova predmetnog izvršnog postupka, na osnovu specijalnog punomoćja izdatog advokatu M. Đ . iz Novog Sada, izvrši u korist tog advokata, prenosom novčanih sredstava na njegov račun. Podnosilac ovakvo postupanje Privrednog suda u Beogradu smatra arbitrernim, jer je predlog za izvršenje podnet na osnovu odredbe člana 89. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku, po kom osnovu nije potreban dokaz o prenosu ili prelazu potraživanja, već isključivo punomoćje, koje je dostavio prilikom podnošenja predloga za izvršenje, a da se na konkretan slučaj ne može primeniti odredba člana 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporene akte, a istakao je i zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, iz sadržine ustavne žalbe i na osnovu uvida u priložene dokaze, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Privrednog suda u Beogradu I. 4581/12 od 28. januara 2013. godine je odbijen predlog izvršnog poverioca, ovde podnosioca za izvršenje na osnovu izvršne isprave od 13. novembra 2012. godine.

Postupajući po prigovoru izvršnog poverioca, isti sud je doneo osporeno drugostepeno rešenje Ipv (I). 162/13 od 4. marta 2013. godine, kojim je odbio prigovor izvršnog poverioca i potvrdio prvostepeno rešenje. Iz obrazloženja osporenog rešenja proizlazi: da je izvršni poverilac 13. novembra 2012. godine podneo Privrednom sudu u Beogradu predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave – rešenja Privrednog suda u Beogradu I. 1006/11 od 17. oktobra 2011. godine, kojim je zahtevao da se odredi izvršenje radi naplate poveriočevog novčanog potraživanja u iznosu od 10.800,00 dinara i troškova postupka izvršenja, zaplenom i prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika i prenosom na račun punomoćnika izvršnog poverioca, advokata M . Đ . iz Novog Sada; da je uz predlog za izvršenje izvršni poverilac priložio izvršnu ispravu, rešenje Agencije za privredne registre BD. 77094/05 od 7. avgusta 2005. godine, kao i punomoćje kojim je M . Đ, advokat iz Novog Sada, u skladu sa odredbom člana 89. stav 1. tačka 4) Zakona o parn ičnom postupku, u vezi sa čl. 10. i 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ovlašćen da u ime i za račun izvršnog poverioca naplati troškove parničnog postupka i troškove izvršnog postupka po pravnosnažnom i izvršnom rešenju Privrednog suda u Beogradu I. 1006/11 od 17. oktobra 2011. godine, a naknadno je dostavio i ugovor o ustupanju potraživanja od 13. novembra 2012. godine; da je drugostepeni sud našao da su neosnovani navodi izvršnog poverioca da je predlog za izvršenje podneo na osnovu odredbe člana 89. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku, po kom osnovu nije potreban dokaz o prenosu ili prelazu potraživanja, već isključivo punomoćje; da je odredbom člana 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno, što konkretno znači da se u postupku izvršenja i obezbeđenja, u rešavanju spornih pitanja prvenstveno primenjuju odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, pa tek ako ne postoje odgovarajuće odredbe u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju , dolazi do supsidij erne primene Zakona o parničnom postupku. Prema oceni drugostepenog veća, u konkretnoj situaciji nema osnova za primenu odredbe člana 89. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku, jer je odredbom člana 23. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju regulisana sporna situacija, odnosno navedenom odredbom regulisano je u kojim situacijama se izvršenje određuje i sprovodi i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac. Naime, veće drugostepenog suda ističe da je pravilno odbijen predlog za izvršenje izvršnog poverioca, jer u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 23. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, odnosno uz predlog za izvršenje nije priložena isprava u smislu navedenog člana, kao dokaz da je na punomoćnika izvršnog poverioca – advokata, u čiju korist se traži izvršenje, prešlo predmetno potraživanje iz izvršne isprave, a na osnovu koje se traži izvršenje.

4. Odredbama Ustava, na čije se povrede ustavnom žalbom ukazuje, jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i utvrđuje pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 58. stav 1. i 2.).

Odredbom člana 89. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11) je propisano da ako je stranka izdala punomoćje za vođenje parnice, a nije bliže odredila ovlašćenja u punomoćju, punomoćnik advokat je na osnovu ovakvog punomoćja ovlašćen da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove.

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11) je propisano da se izvršenje određuje i sprovodi i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneto ili da je na njega na drugi način prešlo pre ili u toku postupka, a ako to nije moguće, prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravnosnažnom, odnosno konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku.

5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, sa stanovišta citiranih propisa, Ustavni sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je pravo na pravično suđenje povređeno time što je Privredni sud arbitrerno primenio, odnosno protumačio relevantno procesno pravo sadržano u odredbi člana 23. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, pogrešno zaključujući da se navedena odredba primenjuje na konkretan slučaj.

Radi odgovora na postavljeno sporno pravno pitanje mora se najpre poći od odredbe člana 89. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku, iz čije sadržine, kao što je navedeno, proizlazi da je punomoćnik advokat na osnovu punomoćja izdatog za vođenje parnice ovlašćen da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove. Prema navedenoj odredbi, parnična stranka ima mogućnost da punomoćnika advokata još u toku parnice ovlasti da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove i tada tom punomoćniku u postupku izvršenja nije potrebno da, uz predlog za izvršenje, prilaže posebno punomoćje. Navedenom odredbom punomoćniku je dato novo ovlašćenje koje nije imao do stupanja na snagu važećeg Zakona o parničnom postupku. Naime, takva odredba nije postojala u prethodnom Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09). Dakle, radi se o posebnoj odredbi Zakona o parničnom postupku, koja sadrži specijalno pravilo vezano za pravo na primanje i naplatu dosuđenih troškova, te stoga predstavlja izuzetak od pravila propisanog navedenom odredbom Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Sledom svega rečenog, Ustavni sud ocenjuje da se odredba člana 23. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ne može tumačiti na način da se njeno dejstvo proširuje i na punomoćnika (advokata) koji, na osnovu „specijalnog“ punomoćja (datog u izvršnom postupku) u ime izvršnog poverioca podnosi predlog za izvršenje, tražeći da se troškovi postupka sa računa izvršnog dužnika prenesu na njegov račun (videti Rešenje Ustavnog suda Už-2549/2014 od 29. juna 2015. godine).

Na osnovu izloženog, Ustavni sud nalazi da je, u konkretnom slučaju, očigledno da je primena procesnog prava bila proizvoljna, a posledica toga je da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo u Odluci Už-10353/2013 od 19. novembra 2015. godine.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je utvrdio povredu prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, poništio rešenje Privrednog suda u Beogradu Ipv (I). 162/13 od 4. marta 2013. godine i odredio da isti sud ponovo odluči o prigovoru koji je podnosilac ustavne žalbe kao izvršni poverilac izjavio protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu I. 4581/12 od 28. januara 2013. godine.

S obzirom na to da je utvrđena povreda prava na pravično suđenje i da je u tački 2. izreke određeno otklanjanje štetnih posledica, Ustavni sud nije razmatrao navode o povredi prava iz člana 58. stav 1. i 2. Ustava. Iz istog razloga, Ustavni sud je u tački 3. izreke, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti