Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda. Podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge za povredu prava, već je osporavao činjenično stanje i primenu prava, što predstavlja zahtev za instanciono preispitivanje zakonitosti, za šta Ustavni sud nije nadležan.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2922/2010
21.09.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Steve Medića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. septembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Steve Medića izjavljena protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. II 1081/10 od 25. marta 2010. godine.

O b r a z lo ž e nj e

1. Stevo Medić iz Subotice je 17. juna 2010. godine, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. II 1081/10 od 25. marta 2010. godine, zbog povrede načela o službenoj upotrebi jezika i pisma, načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, prava na pravično suđenje, prava na naknadu materijalne štete i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, utvrđenih odredbama čl. 10. i 22, člana 32. stav 1, člana 35. stav 2. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je Opštinski sud u Subotici podnosiocu ustavne žalbe povredio pravo na pravično suđenje i „učinio bitnu povredu postupka iz člana 361. stav 2. tačka 8) Zakona o parničnom postupku time što su prvostepena presuda i kompletni spisi prvostepenog predmeta napisani latiničnim pismom; da su „pogrešni... stavovi prvostepenog suda, a sa kojima se složio i drugostepeni sud“; da su u „u sporovima sa tužbenim zahtevom iste prirode, protiv iste tužene, pravilno usvojeni tužbeni zahtevi“, čime je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na jednaku zaštitu prava; da „uložena pravna sredstva (žalba i revizija) nisu bila delotvorna“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. II 1081/10 od 25. marta 2010. godine odbijena revizija tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Okružnog suda u Subotici Gž1. 154/09 od 28. oktobra 2009. godine.

U ustavnoj žalbi se ne navode ustavnopravni razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa tvrdnjom podnosioca da su mu osporenom presudom povređena prava zajemčena odredbama čl. 32, 35. i 36. Ustava. Naime, povreda prava na pravično suđenje se obrazlaže time što su „prvostepena presuda i kompletni spisi prvostepenog predmeta napisani latiničnim pismom“, iako je ustavnom žalbom osporena presuda Vrhovnog kasacionog suda doneta po reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv drugostepene presude. Po oceni Ustavnog suda, navedeni razlozi se, sa jedne strane, ni na koji način ne mogu dovesti u vezu sa osporenim aktom, niti se, sa druge strane, mogu smatrati ustavnopravnim razlozima, imajući u vidu da je podnosilac koristio sve zakonske mogućnosti da pred višim sudovima ostvaruje zaštitu svojih prava. Dalje, povreda prava na naknadu štete prouzrokovane nezakonitim ili nepravilnim radom državnog organa obrazlaže se time da su „pogrešni... stavovi prvostepenog suda, a sa kojima se složio i drugostepeni sud“, pri čemu su detaljno izneti razlozi zašto su, po mišljenju podnosioca, ti stavovi pogrešni. Ovi navodi ne mogu se, po oceni Ustavnog suda, smatrati ustavnopravnim razlozima koji se mogu dovesti u vezu sa sadržinom osporenog prava iz člana 35. Ustava, već predstavljaju izraz subjektivnog shvatanja podnosioca ustavne žalbe o tome kako su postupajući sudovi trebali da ocene utvrđeno činjenično stanje i tumače odredbe materijalnog prava. Takođe, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe svoje tvrdnje o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava nije potkrepio dostavljanjem dokaza u prilog ovih tvrdnji, odnosno prepisa nižestepenih i revizijskih odluka donetih u predmetima čiji su poslovni brojevi navedeni u ustavnoj žalbi, što je osnovna pretpostavka da se navod o različitom postupanju sudova u istim činjeničnim i pravnim situacijama učini ustavnopravno utemeljenim, posebno imajući u vidu da je u ime podnosioca ustavnu žalbu podneo punomoćnik koji je advokat. Konačno, ustavna žalba ne sadrži ni razloge u pogledu istaknute povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, jer osporeni akt očigledno potvrđuje da je podnosilac imao i iskoristio pravo na sudsku zaštitu, pa i pravo na korišćenje vanrednog pravnog sredstva o čijoj osnovanosti je odlučivao Vrhovni kasacioni sud, pri čemu pravo na delotvorno pravno sredstvo nikako ne znači garanciju da će povodom izjavljenog pravnog sredstva biti doneta odluka u korist lica koje ga je izjavilo.

Ustavni sud ističe da odredbe člana 10. Ustava, na čiju povredu se takođe poziva podnosilac, ne jemče ljudska prava ili slobode, već utvrđuju jedno od osnovnih načela na kojima počiva ustavni poredak Republike Srbije. Takođe, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije naveo bilo kakve razloge kojima bi obrazložio povredu načela iz člana 22. Ustava.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka po podnetoj ustavnoj žalbi, te je stoga ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) istog zakona.

4. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti