Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku trajanja 27 godina

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje skoro 27 godina. Nalaže se nadležnim sudovima da hitno okončaju postupak. Zahtev za naknadu materijalne štete i deo žalbe odbačeni su.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Već a, u postupku po ustavnoj žalbi B. D. iz s. B, opština K, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. D. i utvrđuje se da je u parnič nom postupku koji se vodio pre d Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P.303/00-02 (raniji brojevi P. 2502/95-97 i P. 1551/85-87), a sada se vodi pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P. 583/13, povređeno prav o podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. D. iz s. B, opština K. je 29. juna 2011. godine preko punomoćnika V. L, advokata iz B, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 303/00-02, kao i protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 11374/08 od 4. marta 2009. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je između ostalog naveo da mu je nezakonitim postupanjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu i Okružnog suda u Beogradu, kao i ćutanjem Vrhovnog kasacionog suda, koji o izjavljenoj reviziji nije odlučio već dve godine, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer parnični postupak pokrenut njegovom tužbom još uvek nije okončan, a traje već 25 godina.

Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povred u označenog prava, poništi presudu Okružnog suda u Beogradu Gž. 11374/08 od 4. marta 2009. godine i naloži Vrhovnom kasacionom sudu da donese odluku o reviziji, kao i da mu se odredi pravo na naknadu materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), kojim se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 303/00-02 (ranije P. 2502/95-97 i P. 1551/85-87), sada Višeg suda u Beogradu u predmetu P. 583/13, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužioci V. D, M. R. i D. Š, svi na privremenom radu u Š, su 25. januara 1985. godine podneli Trećem opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženih – Preduzeća „B.“ iz B, i S. T, D. M. i U. D. svih iz B, radi raskida ugovora o zajedničkom poslovanju.

Tužba je zavedena u sudskom upisniku pod brojem P. 263/85. U toku postupka tužilja V. D. je povukla tužbu odričući se tužbenog zahteva u celini prema svim tuženim, trećetuženi D. U je preminuo, pa je na njegovo mesto u parnicu stupio njegov sun M. U. B. D, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 18. juna 1987. godine tužbu za glavno mešanje na strani tužilaca, da bi kasnije isplatom tužilaca preuzeo parnicu u celosti. Podnetom tužbom tražio je da se obavežu tuženi da mu isplate neisplaćeni deo u vezi sa isporukom žileta, povraćaj datog zabog raskida ugovora o zajedničkom ulaganju i poslovanju za proizvodnju metalno plastične galanterije, da mu u vreme donošenja sudske odluke naknade iznos tržišne cene za mašine i alate, kao i da mu solidarno naknade štetu zbog izgubljene dobiti. Prvotuženi - Preduzeće „B.“ iz B. je u toku postupka osporio tužbeni zahtev, tako što je predložio da sud odbije tužbu, a ostali tuženi –protivtužioci su podneli protivtužbu i tužbu zbog sticanja bez osnova. Inače, obe parnične stranke su tražile raskid ugovora o zajedničkom ulaganju i poslovanju, sa tim što je tužilac B. D. tražio da se raskinu krivicom tuženih, a protivtužioci krivicom protivtuženog. Sud je odredio spajanje postupaka po podnetim tužbama i protivtužbi, tako da se vodio jednistveni postupak u predmetu P. 1551/85.

Do donošenja prve presude zakazano je 40 ročišta za glavnu raspravu, koja su pretežno i održana. Na održanim ročištima je sproveden dokazni postupak saslušanjem parničnih stranaka, predloženih svedoka, sud je obavio uviđaj na licu mesta i sprovedeno je veštačenje.

Treći opštinski sud u Beogradu je, u parnici tužioca – protivtuženog B. D. protiv tuženih – Preduzeća „B.“ iz B, i tuženih - protivtužilaca S. K. iz B, D. M. i M. U, obojice iz Š, radi isplate i naknade štete, i u parnici tužilaca S. K, D. M. i M. U. protiv tuženog B. D, radi sticanja bez osnova, doneo presudu P. 1551/85-93 od 5. jula 1994. godine.

Odlučujući o žalbama obeju parničnih stranaka Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 3857/95 od 1. juna 1995. godine ukinuo presudu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 1551/85-93 od 5. jula 1994. godine i predmet vratio istom sudu na ponovno suđenje. U obrazloženju tog rešenja je, između ostalog, navedeno da je izreka prvostepene presude u pojedinim delovima nerazumljiva, a o odlučnim činjenicama nisu dati nikakvi razlozi.

Spisi predmeta su 14. juna 1995. godine dostavljeni Trećem opštinskom sudu u Beogradu, a prvo ročište u predmetu P. 2502/95 zakazano je za 25. decembar 1996. godine. Do donošenja druge po redu prvostepene presude P. 2502/95-97 od 16. juna 1998. godine zakazano je još šest ročišta za glavnu raspravu (4. marta, 24. aprila,17. juna, 7. oktobra i 19. novembra 1997. godine i 16. juna 1998. godine) na kojima je sproveden dokazni postupak saslušanjem svedoka, uviđajem suda na licu mesta i obavljeno je dopunsko veštačenje.

Odlučujući o žalbama tužioca i tuženih Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 11593/98 od 30. septembra 1999. godine ukinuo presudu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 2502/95-97 od 16. juna 1998. godine u celini, od prvog zaključno sa osmim stavom izreke i predmet vratio istom sudu na ponovno suđenje.

Spisi predmeta su 3. marta 2000. godine dostavljeni Trećem opštinskom sudu u Beogradu, a prvo ročište u predmetu P. 303/2000 zakazano je za 1. septembar 2000. godine. Sledeće ročište zakazano je nakon godinu dana za 11. septembar 2001. godine, ali je isto odloženo zbog sprečenosti postupajućeg sudije. U nastavku postupka sud je do donošenja treće po redu prvostepene presude P. 303/00-02 od 12. septembra 2007. godine zakazao još 21 ročište za glavnu raspravu, od kojih je 11 ročišta odloženo zbog sprečenosti postupajućeg sudije, bolesti postupajućeg sudije, pokušaja mirnog rešavanja spora i nedostatka procesnih pretpostavki.

Odlučujući o žalbi tužioca i žalbi tuženih Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 2385/08 od 11. juna 2008. godine vratio Trećem opštinskom sudu u Beogradu spise predmeta P. 303/00-02, radi dopune postupka.

Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 11374/08 od 4. marta 2009. godine potvrđena je presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 303/00-02 od 12. septembra 2007. godine u stavu prvom i trećem izreke i u tom delu žalba tužioca je odbijena kao neosnovana, a ukinuta je presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 303/00-02 od 12. septembra 2007. godine u stavu drugom, četvrtom, petom i šestom izreke i u tim delovima predmet je vraćen istom sudu na ponovno suđenje, sa tim da se rasprava održi pred drugim većem.

Ponovni postupak je nakon 1. januara 2010. godine nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 50415/10. Tužilac Borivoje Dunđerski je 11. maja 2010. godine izjavio reviziju protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 11374/08 od 4. marta 2009. godine.

Prvostepeni sud je dopisom P. 50415/10 od 17. maja 2010. godine prosledio spise predmeta Višem sudu u Beogradu na nadležnost, saglasno odredbi člana 38. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem P. 20857/10 od 14. oktobra 2010. godine Viši sud u Beogradu je prekinuo postupak u odnosu na tuženog „Brodoimpeks“ a.d. iz Beograda, zbog otvaranja stečajnog postupka nad tuženim, rešenjem Privrednog suda u Beogradu St broj 108/99.

Vrhovni kasacioni sud je presudom Rev 442/11 od 30. maja 2012. godine odbio kao neosnovanu reviziju tužioca Borivoja Dunđerskog izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 11374/08 od 4. marta 2009. godine, u delu kojim je odlučeno o isplati iznosa tržišne cene, u vreme donošenja sudske odluke, mašina i alata, i na ime povraćaja datog zbog raskida ugovora o zajedničkom ulaganju i poslovanju za proizvodnju metalno plastične galanterije, a ukinuo presudu Okružnog suda u Beogradu Gž. 11374/08 od 4. marta 2009. godine i presudu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 303/00-02 od 12. septembra 2007. godine u delu kojim je odlučeno o isplati duga za neisplaćeni deo učešća u trećoj i četvrtoj isporuci žileta i u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Spisi predmeta su 25. septembra 2012. godine dostavljeni Višem sudu u Beogradu koji se rešenjem P. 577/12 od 31. januara 2013. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Dopisom od 16. jula 2013. godine Viši sud u Beogradu je spise predmeta dostavio Prvom osnovnom sudu u Beogradu, kao stvarno nadležnom sudu na dalji postupak i odlučivanje.

Prvi osnovni sud u Beogradu je smatrao da je Viši sud u Beogradu nadležan za postupanje u predmetnoj parnici, pa je 25. jula 2013. godine spise predmeta prosledio Apelacionom sudu u Beogradu radi rešavanja sukoba nadležnosti.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R. 53/13 od 3. septembra 2013. godine za suđenje u parnici je određen Viši sud u Beogradu kao stvarno nadležan sud.

Viši sud u Beogradu je zakazao ročište u predmetu P. 583/13 za 18. mart 2014. godine koje je odloženo zbog nedostatka procesnih pretpostavki.

Spisi predmeta su 28. marta 2014. godine dostavljeni Ustavnom sudu.

4. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period dosadašnjeg trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka u odnosu na podnosioca ustavne žalbe , Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak za njega započeo 18. juna 1987. godine kada je podneo tužbu Trećem opštinskom sudu u Beogradu i da još uvek nije okončan, iz čega proizilazi da postupak traje skoro 27 godina. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosilaca ustavne žalbe kao stranaka u postupku, postupanje nadležnih organa vlasti - sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioce, trajanje sudskog postupka od skoro 27 godina ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

Ustavni sud je, imajući u vidu činjenice i okolnosti utvrđene u tački 3. obrazloženja, našao da ni složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka, posebno imajući u vidu da se postupak nal azi u fazi prvostepenog odlučivanja. Pri tom Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja osporenog sudskog postupka.

5. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke.

Polazeći od toga da parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava otklone nalaganjem nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni parnični postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

6. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu materijalne štete Ustavni sud je imao u vidu da parnični postupak još uvek nije u celini pravnosnažno okončan, kao i da podnosilac ustavne žalbe nije dostavio dokaze o pretrpljenoj materijalnoj šteti, pa je, ocenio da nema osnova za odlučivanje o ovom zahtevu, rešavajući kao u tački 3. izreke , saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

7. U odnosu na osporenu presudu Okružnog suda u Beogradu Gž. 11374/08 od 4. marta 2009. godine Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac imao pravo da protiv navedene drugostepene presude izjavi reviziju Vrhovnom kasascionom sudu, što je on i učinio. Takođe, pod iscrpljenošću pravnih sredstava ne podrazumeva se samo njihovo izjavljivanje, već donošenje odluke nadležnog organa (suda) o izjavljenom pravnom sredstvu.

Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije osporio revizijsku presudu u delu kojim je potvrđena osporena drugostepena presuda, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Us tavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b. stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) , člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. P oslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj. 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku trajanja 27 godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti