Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe izjavljene protiv rešenja u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu jer osporeni akt donet u izvršnom postupku ne predstavlja pojedinačni akt protiv koga je ustavna žalba dopuštena. Osporenim rešenjem nije odlučivano o novim pravima ili obavezama podnosioca, već je potvrđeno rešenje o izvršenju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jovana Kneževića iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. septembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Jovana Kneževića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž. 3359/10 od 28. aprila 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jovan Knežević iz Novog Sada podneo je Ustavnom sudu 18. juna 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž. 3359/10 od 28. aprila 2010. godine, zbog povrede prava na imovinu zajemčenog članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj su poverena javna ovlašćenja odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, jer su samo takav akt ili radnja podobni da povrede njegova Ustavom zajemčena prava i slobode.

3. Uvidom u ustavnu žalbu i osporeno rešenje, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž. 3359/10 od 28. prila 2010. godine konstatovano da se podnesak izvršnog dužnika od 18. januara 2010. godine smatra žalbom i predlogom za promenu sredstava i predmeta izvršenja iz člana 104. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04), pa je žalba izvršnog dužnika odbijena i rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Novom Sadu I. 4886/09 od 24. decembra 2009. godine potvrđeno, a prvostepeni sud je upućen da odluči o predlogu izvršnog dužnika za promenu sredstava i predmeta izvršenja, kojim je određeno izvršenje na nepokretnosti izvršnog dužnika radi naplate parničnih troškova u iznosu od 184.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22. decembra 2009. godine pa do isplate. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da se neosnovano žalbom izvršnog dužnika pobija rešenje o izvršenju u pogledu predmeta i sredstva izvršenja, budući da je njihov izbor isključivo ostavljen izvršnom poveriocu, a da će prvostepeni sud u daljem toku izvršnog postupka odlučiti o predlogu dužnika za promenu sredstva i predmeta izvršenja.

Ustavni sud je u analizi konkretnog slučaja pošao od prakse Evropske komisije za ljudska prava, koja je odlučujući o primenjivosti garancija sadržanih u pravu na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda na izvršni postupak, zaključila da se odluke koje donosi sud u postupku izvršenja pravnosnažne presude nužno ne odnose na novo i posebno određivanje građanskih prava i obaveza, u poređenju sa postupkom koji je prethodio izvršnom postupku i odlukom koja je rezultat tog postupka (videti odluku u predmetu Anton Dornbach protiv Savezne Republike Nemačke, broj 11258/84 stav 46.).

Sud je utvrdio da u konkretnom slučaju za potraživanje izvršnog poverioca prema izvršnom dužniku utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom u parničnom postupku, izvršni dužnik odgovara svojom celokupnom imovinom. U smislu odredbe člana 8. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, sud određuje izvršenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u izvršnom predlogu, što znači da je na izvršnom poveriocu pravo da opredeli na kojoj imovini dužnika će se sprovesti izvršenje radi naplate njegovog potraživanja. Sa druge strane, na osnovu odredbe člana 104. istog Zakona, sud može na predlog izvršnog dužnika odrediti da se izvršenje sprovede na drugoj nepokretnosti, a ne na onoj na kojoj je izvršni poverilac predložio izvršenje ili na drugom sredstvu izvršenja, ako postoji znatna nesrazmera između vrednosti nepokretnosti i iznosa potraživanja, a druga nepokretnost ili sredstvo izvršenja su dovoljni za ostvarenje potraživanja. U predmetnom slučaju, osporenim rešenjem drugostepenog suda je upravo dat nalog prvostepenom izvršnom sudu da u daljem postupku odluči o predlogu dužnika za promenu sredstva i predmeta izvršenja, tako da ovim rešenjem nije odlučivano o bilo kakvim novim pravima ili obavezama podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog dužnika.

Stoga, po oceni Ustavnog suda, osporeni akt ratione materiae ne predstavlja pojedinačni akt protiv koga je, u smislu člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba dopuštena.

4. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe izjavljene protiv rešenja u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti