Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko deset godina. Sudu je naloženo da preduzme mere za okončanje postupka u najkraćem roku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nadežde Popović iz Sao Paola, Brazil, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. februara 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nadežde Popović i utvrđuje se da je u postupku koji se pred Opštinskim sudom u Čačku vodi pod brojem P br. 1664/04 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Nalaže se Opštinskom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak po tužbi podnositeljke ustavne žalbe okončao u najkraćem mogućem roku.

O b r a z l o ž e nj e

I POSTUPAK

1. Ustavnom sudu podneta je 6. marta 2008. godine blagovremena i dopuštena ustavna žalba Nadežde Popović iz Sao Paola, Brazil, koju zastupa Vitomir Ćalović, advokat iz Čačka. Ustavna žalba je izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku garantovanog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se od 1998. godine vodi pred Opštinskim sudom u Čačku i Okružnim sudom u Čačku.
Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je 28. oktobra 1998. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Čačku u kojoj je tražila da se utvrdi da je vlasnica dve kuće u Čačku, koje su joj komunističke vlasti oduzele 1945. godine, nakon što su ubili njenog oca Dragutina. U ustavnoj žalbi se dalje navodi da je od dana podnošenja tužbe Opštinski sud u Čačku doneo dve prvostepene presude, koje je Okružni sud u Čačku kao drugostepeni sud oba puta ukinuo, te da je poslednju ukidajuću odluku Okružni sud u Čačku doneo 19. jula 2004. godine.

2. Ustavni sud je 2. jula 2008. godine, u skladu sa članom 31. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 109/07) i članom 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 24/08 i 27/08), zatražio od Opštinskog suda u Čačku da mu dostavi na uvid spise predmeta P. br. 1664/04. Spisi predmeta dostavljeni su Ustavnom sudu 7. jula 2008. godine.

3. Prema odredbama člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

II ČINjENICE

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Čačku P. br. 1664/04 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke o ovoj ustavnosudskoj stvari:

4.1. Činjenice u predmetu

Sreski narodni sud u Čačku je zaključkom broj Sp 3/45 od 3. novembra 1945. godine izvršio konfiskaciju celokupne imovine Dragutina Nedeljkovića iz Čačka, koji je kao narodni neprijatelj streljan 19. januara 1945. godine.
Podnositeljka ustavne žalbe Nadežda Petrović podnela je tužbu Opštinskom sudu u Čačku 28. oktobra 1998. godine protiv Opštine Čačak i Republike Srbije, u kojoj je tražila utvrđivanje prava svojine na kućama koje se nalaze na KP 1280 i 1281 KO Čačak, kao i pravo trajnog korišćenja zemljišta, sa obrazloženjem da «nikada bilo koja vlast posle rata nije donela presudu o oduzimanju napred navedenih kuća i zemljišta za života pok. Dragutina, niti posle njegove smrti» te da «takvu presudu ili rešenje tužilja, kao jedina naslednica, ne poseduje».
U toku postupka pred Opštinskim sudom u Čačku zakazano je ukupno 16 ročišta za glavnu raspravu (25. novembra 1998, 2. marta 1999, 29. marta 2000, 15. maja 2000, 19. juna 2000, 25. septembra 2000, 8. novembra 2000, 17. januara 2001, 12. marta 2001, 25. aprila 2001, 11. juna 2001, 9. jula 2001, 25. decembra 2001, 8. januara 2002, 4. februara 2002. i 26. februara 2002); nije održano 6 ročišta za glavnu raspravu; punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe bio je prisutan na svakom ročištu, Opštinski javni pravobranilac opštine Čačak bio je prisutan na većini ročišta, Republički javni pravobranilac nije bio prisutan ni na jednom.
Opštinski sud u Čačku je 26. februara 2002. godine doneo presudu P. br. 1418/98 kojom je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev podnositeljske ustavne žalbe, sa obrazloženjem da još uvek nije donet zakon o vraćanju imovine koja je konfiskovana, niti je parnični sud nadležan da ocenjuje zakonitost rešenja o konfiskaciji. Presuda je doneta nakon postupka koji je trajao 3 godine i 4 meseca.
Podnositeljka ustavne žalbe podnela je 30. aprila 2002. godine žalbu na ovu presudu. Okružni sud u Čačku je po podnetoj žalbi doneo 20. juna 2002. godine rešenje Gž. 593/02 kojim je ukinuo presudu Opštinskog suda u Čačku P. br. 1418/98, ukazujući prvostepenom sudu da je prenebregao činjenicu da je navedeni zaključak Sreskog narodnog suda u spisima priložen u fotokopiji, te da shodno tome ne može predstavljati valjani dokaz na osnovu koga se može izvoditi zaključak o sticanju svojine na predmetnim nepokretnostima.
U ponovnom postupku pred Opštinskim sudom u Čačku ovaj predmet dobija novi broj P. 1015/02.
U toku ponovnog postupka zakazano je ukupno 8 ročišta za glanu raspravu (14. oktobra 2002, 4. decembra 2002, 24. februara 2003, 15. septembra 2003, 3. novembra 2003, 26. januara 2004, 26. februara 2004, 5. jula 2004. i 19. jula 2004); nije održano 4 ročišta za glavnu raspravu; punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe bio je prisutan na svakom ročištu, osim jednog na koje je zakasnio i zbog čega je zatražio povraćaj u pređašnje stanje, Opštinski javni pravobranilac opštine Čačak bio je prisutan na većini ročišta, Republički javni pravobranilac nije bio prisutan ni na jednom.
Opštinski sud u Čačku je 19. jula 2004. godine doneo presudu P. br. 1015/02, kojom je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe, sa obrazloženjem da je Dragutin Nedeljković iz Čačka streljan kao narodni neprijatelj, te da je ta činjenica predstavljala osnov za konfiskaciju imovine u skladu sa odredbom člana 28. stav 1. Zakona o konfiskaciji imovine i o izvršenju konfiskacija. Presuda je doneta nakon postupka koji je trajao 2 godine i 5 meseci.
Podnositeljka ustavne žalbe podnela je 30. avgusta 2004. godine žalbu na ovu presudu. Okružni sud u Čačku je po ovoj žalbi doneo 28. oktobra 2004. godine rešenje Gž. 1163/04 kojim je ukinuo presudu Opštinskog suda u Čačku P. br. 1015/02, zbog toga što je ta odluka zasnovana na ispravi Sreskog narodnog suda koja se u spisima predmeta nalazi samo u fotokopiji, pa se stoga nije mogla upotrebiti kao dokaz u postupku.
U ponovnom postupku pred Opštinskim sudom u Čačku ovaj predmet dobija novi broj P. 1664/04.
U toku ovog postupka, koji je još uvek trajao u vreme podnošenja ustavne žalbe, do trenutka kada je Ustavni sud zatražio na uvid spise predmeta od Opštinskog suda u Čačku, bilo je zakazano ukupno 12 ročišta za glavnu raspravu (26. januara 2005, 16. maja 2005, 11. jula 2005, 4. oktobra 2005, 12. decembra 2005, 22. marta 2006, 5. juna 2006, 18. septembra 2006, 9. januara 2008, 19. marta 2008, 13. maja 2008. i 16. juna 2008); nije održano 6 ročišta za glavnu raspravu; punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe bio je prisutan na svakom ročištu, Opštinski javni pravobranilac opštine Čačak bio je prisutan na većini ročišta, Republički javni pravobranilac nije bio prisutan ni na jednom. Ovaj postupak trajao je, do trenutka kada je Ustavni sud dobio na uvid spise predmeta, 3 godine i 8 meseci.


4. 2. Ostale relevantne činjenice

Okružni sud u Čačku doneo je pravnosnažno rešenje Reh. Br. 8/06, od 12. decembra 2006. godine kojim je usvojen zahtev za rehabilitaciju sada pok. Dragutina Nedeljkovića, a na osnovu zahteva njegove ćerke Nadežde Popović iz Sao Paola, Brazil, kojim je utvrđeno da je pok. Dragutin Nedeljković lišen života 19. januara 1945. godine u Čačku, kao žrtva progona i nasilja iz političkih i ideoloških razloga, zbog čega se utvrđuje da je ništav zaključak Sreskog narodnog suda u Čačku Sp. br. 3/45 od 3. novembra 1945. godine.


III MERODAVNO PRAVO

Ustav Republike Srbije
("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 98/2006)

Pravo na pravično suđenje
Član 32.
Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Pravo na rehabilitaciju i naknadu štete
Član 35. stav 1.
Ko je bez osnova ili nezakonito lišen slobode, pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom.


Zakon o konfiskaciji imovine i o izvršenju konfiskacije
("Službeni list FNRJ", br. 40/45, 70/45, 61/46 -prečišćen tekst, 74/46, 105/46 i 11/51)

Član 1.

1) Konfiskacija imovine jeste prinudno oduzimanje bez naknade u korist države celokupne imovine (potpuna konfiskacija) ili tačno određenog dela imovine (delimična konfiskacija) fizičkog ili pravnog lica, koja je lična svojina ili lični udeo u zajedničkoj imovini sa drugim licima.
2) Konfiskacija se odnosi na sva imovinska prava.

Član 28.

1) Sreski narodni odbori dužni su najdalje u roku od 90 dana po donošenju ovog Zakona dostaviti narodnom sreskom sudu tačan popis nepokretne imovine onih ratnih zločinaca i narodnih neprijatelja koji su u toku rata streljani, ubijeni, poginuli ili pobegli, a kojima imovina ili uopšte nije bila konfiskovana jer se nije do nje moglo doći ili je bila konfiskovana samo pokretna imovina ili samo deo te imovine. U svim takvim slučajevima, narodni sreski sud, bez obzira da li raspolaže ili ne presudom po kojoj su takva lica bila osuđena, smatraće presudu izvršnom u celini kao i u izricanju konfiskacije i formulisaće odluku o konfiskaciji celokupne imovine, pokretne i nepokretne, saglasno ovom Zakonu i istu do kraja sprovesti i izvršiti prelaz konfiskovane imovine u upis prava države na konfiskovanu nepokretnu imovinu.

Zakon o konfiskaciji imovine i o izvršenju konfiskacije prestao je da važi na osnovu člana 144. Zakona o izvršenju kazni, mera bezbednosti i vaspitno-popravnih mera ("Službeni list FNRJ", broj 47/51 od 24. oktobra 1951. godine).


Zakon o rehabilitaciji
("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 33/2006)

Član 1.
Ovim zakonom uređuje se rehabilitacija lica koja su bez sudske ili administrativne odluke ili sudskom ili administrativnom odlukom lišena, iz političkih ili ideoloških razloga, života, slobode ili nekih drugih prava od 6. aprila 1941. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona, a imala su prebivalište na teritoriji Republike Srbije.

Član 2.
Zahtev za rehabilitaciju može podneti svako zainteresovano fizičko ili pravno lice.
Pravo na podnošenje zahteva za rehabilitaciju ne zastareva.

Član 5.
Rešenjem kojim usvaja zahtev za rehabilitaciju sud utvrđuje da je odluka koja je bila doneta protiv rehabilitovanog lica ništava od trenutka njenog donošenja i da su ništave sve njene pravne posledice, uključujući i kaznu konfiskacije imovine.
Rehabilitovano lice smatra se neosuđivanim.
Kad sudska ili administrativna odluka nije bila ni donošena, sud u rešenju kojim se usvaja zahtev za rehabilitaciju utvrđuje da je rehabilitovano lice bilo žrtva progona i nasilja iz političkih ili ideoloških razloga.

Član 8.
Pravo na naknadu štete i pravo na povraćaj konfiskovane imovine rehabilitovanog lica urediće se posebnim zakonom.


Zakon o parničnom postupku
("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, (6/80), 36/80, (43/82 i 72/82), 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90, 35/91 i
"Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/2002)


Član 7.
Sud je dužan da potpuno i istinito utvrdi sporne činjenice od kojih zavisi osnovanost zahteva.
Stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima osnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice.
Sud je ovlašćen da izvede i dokaze koje stranke nisu predložile ako su ti dokazi od značaja za odlučivanje.
Sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele ako iz rezultata rasprave i dokazivanja proizlazi da stranke idu za tim da raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati (član 3. stav 3.), ali svoju odluku ne može zasnovati na činjenicama o kojima strankama nije data mogućnost da se izjasne.

Član 221a (stav 2.).

Ako sud na osnovu izvedenih dokaza (član 8.) ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu, o postojanju činjenice zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja.

Zakon o parničnom postupku
("Službeni glasnik RS", broj 125/04)

Član 492.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i
"Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/2002), osim odredaba 31. glave (čl. 468a – 487).


Član 494.

Ovaj zakon stupa na snagu po proteku tri meseca od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a odredba člana 395. primenjivaće se kad apelacioni sud počne sa radom.


IV OCENA SUDA

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta ustavne odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno ustavno pravo na suđenje u razumnom roku.

6. Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka ratione temporis, a koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo je 8. novembra 2006. godine. Toga dana je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da je parnični postupak u ovom slučaju i dalje u fazi prvostepenog postupanja i odlučivanja, u obzir se mora uzeti i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je parnični postupak trajao već skoro punih 8 godina, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, a to znači od dana podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Čačku 28. oktobra 1998. godine.

7. Razmatrajući primenljivost člana 32. stav 1. Ustava rationae materiae, Ustavni sud je imao u vidu kriterijum Evropskog suda za ljudska prava, prema kome se pravna zaštita za povredu prava na suđenje u razumnom roku može pružati samo onda kada se radi o pravima koja su priznata u domaćem pravu i koja su, u najmanju ruku, zasnovana na argumentovanim navodima. «Spor mora biti iskren i ozbiljan; on se ne mora odnositi na samo postojanje pojedinog prava, već obuhvata i pitanje obima tog prava i načina na koji se to pravo može koristiti; najzad, rezultat postupka mora imati direktan uticaj na pravo o kome se radi» (videti, među mnogim drugim, Pudas v. Sweden, od 27. oktobra 1987). Takođe, «smisao člana 6. stav 1. Konvencije nije u tome da kreira nova subjektivna prava bez pravnog osnova u državi ugovornici, već da obezbedi proceduralnu zaštitu prava koja su već priznata u domaćem pravu» (videti, između ostalih, W. v. the United Kingdom, od 8. jula 1987). Ustavni sud je, stoga, zaključio da se u ovom konkretnom slučaju radi o sporu povodom prava koje je nesumnjivo priznato Ustavom i Zakonom o rehabilitaciji, iako još uvek u domaćem zakonodavstvu ne postoje propisi koji bi regulisali način na koji se to pravo može koristiti. Suština zahteva podnositeljke predstavke odnosi se, naime, na vraćanje imovine koja je konfiskovana njenom ocu, a način povraćaja oduzete imovine još uvek nije uređen posebnim zakonom.

8. Ocenjujući da li je dužina trajanja sudskog postupka bila razumna u ovom slučaju, Ustavni sud je, imajući u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava, primenio sledeće kriterijume: složenost predmeta, ponašanje nadležnih organa vlasti, ponašanje podnosioca predstavke i važnost predmeta za podnosioca predstavke.
U pogledu složenosti predmeta, Ustavni sud je, na osnovu celokupne dokumentacije u koju je imao uvida, zaključio da u ovom predmetu nije bilo izuzetno složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala naročito obiman i dugotrajan sudski postupak. Tužbeni zahtev podnositeljke predstavke kojim je tražila utvrđivanje prava svojine na kućama i zemljištu, sa obrazloženjem da «nikada bilo koja vlast posle rata nije donela presudu o oduzimanju napred navedenih kuća i zemljišta za života pok. Dragutina, niti posle njegove smrti» te da «takvu presudu ili rešenje tužilja, kao jedina naslednica, ne poseduje» bilo je moguće dokazivati odnosno osporavati različitim drugim dokaznim sredstvima, budući da se u arhivama Opštinskog suda u Čačku i Okružnog suda u Čačku, kao ni u Međuopštinskom istorijskom arhivu u Čačku očigledno ne nalaze spisi o vođenju postupka protiv pok. Dragutina Nedeljkovića koji nose oznaku Sp. Br. 3/45. Ovo naročito vredi za period posle donošenja rešenja o rehabilitaciji pok. Dragutina Nedeljkovića, koje je postalo pravnosnažno 22. decembra 2006. godine i kojim se utvrđuje da je on lišen života kao žrtva progona i nasilja iz političkih i ideoloških razloga, te da je ništav zaključak Sreskog narodnog suda u Čačku Sp. Br. 3/45 od 3. novembra 1945. godine. Postupak rehabilitacije pokrenula je upravo podnositeljka ustavne žalbe, postavljajući zahtev da se, između ostalog, poništi zaključak o konfiskaciji imovine njenog oca Dragutina Nedeljkovića.
Kada je reč ponašanju nadležnih organa vlasti sa stanovišta ocene o tome koliko je takvo ponašanje doprinelo dužini trajanja postupka u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da iako su sudovi ročišta za glavnu raspravu zakazivali u razumnim rokovima, veliki broj ročišta nije održan zbog nedostatka dokaza o urednom pozivanju Opštinskog javnog pravobranioca opštine Čačak, odnosno Republičkog javnog pravobranioca, pa je i to svakako doprinelo nerazumno dugom trajanju sudskog postupka u ovom slučaju. Osim toga, izostanak aktivnijeg učešća Opštinskog i Republičkog javnog pravobranioca u raspravljanju pred sudom u ovoj pravnoj stvari dovelo je do zamagljivanja i komplikovanja pravnog odlučivanja i u stvarima koje su se mogle razrešiti mnogo jednostavnije i brže. Dražava je, naime, dužna da obezbedi takvu organizaciju i funkcionisanje svog pravosudnog sistema u celini, kako bi se postupak sproveo bez nepotrebnog odugovlačenja. Najzad, prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, sama činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti, na primer, Pavlyulynets protiv Ukrajine, od 6. septembra 2005; Cvetković protiv Srbije, od 10. juna 2008).
Ustavni sud ocenjuje da je sama podnositeljka ustavne žalbe takođe delimično doprinela prekomernoj dužini trajanja postupka. Uprkos tome što je njen punomoćnik prisustvovao gotovo svakom ročištu za glavnu raspravu i uredno i blagovremeno izvršavao sve naloge suda, odgovornost podnositeljke predstavke leži u činjenici da je pred sudom iznosila zahteve koji su međusobno bili kontradiktorni. Naime, po zahtevu za utvrđivanje prava svojine na konfiskovanim nepokretnostima podnositeljka predstavke je preko svog punomoćnika iznosila tvrdnju da Sreski narodni sud u Čačku nikada nije doneo zaključak broj Sp 3/45 od 3. novembra 1945, da bi kasniji postupak za rehabilitaciju sama pokrenula i zatražila da se upravo taj zaključak poništi.
Najzad, što se tiče važnosti predmeta za podnositeljku predstavke, nema nikakve sumnje da je brzo i zakonito razrešenje spornih pitanja u vezi sa pravom svojine na nepokretnostima od izuzetno velike važnosti za svaku osobu, a naročito za podnositeljku predstavke koja ima 89 godina i ima legitiman interes da štiti svoju imovinu te da joj, u tom cilju, budu dostupni i drugi postupci pred domaćim i međunarodnim sudovima, kojima se ona može obraćati tek nakon što budu iscrpljena pravna sredstva u domaćem pravu.
9. Ustavnopravna ocena do sada sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i praksi i kriterijumima Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.
Osnovni razlog za takav zaključak jeste, sa jedne strane, sporo i nedelotvorno postupanje prvostepenog suda, koji je svojim pasivnim držanjem dopustio da se postupak usmeri isključivo u pravcu pokušaja pronalaženja originalnog dokumenta o konfiskaciji imovine, iako mu je Zakon o parničnom postupku - koji je bio na snazi tokom najvećeg dela trajanja postupka u ovoj pravnoj stvari i koji se primenjivao sve do 22. februara 2005. godine - dopuštao aktivniju ulogu prilikom izvođenja dokaza koji su od značaja za odlučivanje. Sa druge strane, još je ozbiljniji propust drugostepenog suda, koji je u rešenjima kojima su ukidane prvostepene presude ne samo propustio da precizno i jasno ukaže prvostepenom sudu na okolnosti koje ga ometaju da efikasno okonča postupak i odluči o pravu podnositeljke predstavke bez nepotrebnog odugovlačenja, već je upravo davanjem naloga prvostepenom sudu koji su ga usmeravali na pogrešan put još više doprineo povredi prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.
Na osnovu izloženog, Ustavni sud je zauzeo stanovište da je podnositeljki ustavne žalbe uskraćeno pravo zajemčeno u članu 32. stav 1. Ustava, da se o njenom pravu na imovinu u parničnom postupku, koji još uvek traje pred Opštinskim sudom u Čačku i koji se vodi pod sadašnjim brojem P. br. 1664/04, odluči u razumnom roku, imajući u vidu da je ovaj parnični postupak pokrenut 28. decembra 1998. godine i još uvek se nalazi u fazi prvostepenog raspravljanja.

10. Postupajući na osnovu člana 89. stav 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je našao da je donošenje ove odluke, koja je potvrdila postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, samo po sebi dovoljno da se postigne adekvatna pravična satisfakcija podnositeljke ustavne žalbe, te da joj ne pripada pravo na naknadu neimovinske štete. Ustavni sud je takođe odlučio i da se naloži nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere, kako bi se parnični postupak po tužbi podnositeljke ustavne žalbe okončao u najraćem mogućem roku.
Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 45. tačka 9. Zakona o Ustavnom sudu odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić, s.r.