Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao sedam godina. Glavni uzrok odugovlačenja je periodična neefikasnost prvostepenog suda. Deo žalbe protiv meritornih presuda je odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. M . iz Niša , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. jula 2018. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba S. M . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P1. 2930/11 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M iz Niša je , 14. januara 2016. godine, preko punomoćnika Z . S, advokata iz Niša, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 1080/14 od 23. decembra 2014. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 694/15 od 15. septembra 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog istom odredbom Ustava, u parničnom postupku koji je pred Osnovnim sudom u Nišu vođen u predmetu P1. 2930/11.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je u sporu iz radnog odnosa, koji je za predmet imao poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad, postupak trajao osam godina, što je nesumnjivo izvan granica razumnom roka ; da su parnični sudov i izignorisali činjenicu da su radni nalozi za popravku privatnog vozila podnosioca ustavne žalbe izdati pre nego što su radovi na vozilu započeti u radionici tuženog; da napred izneto dovoljno govori o tome da su osporene presude donete uz arbitrerno i proizvoljno tumačenje i primenu merodavnog materijalnog prava.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporene presud e Apelacionog suda u Nišu i Vrhovnog kasacionog suda, kao i da podnosiocu ustavne žalbe dosudi troškove za sastav ustavne žalbe u iznosu od 90.000 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise parničnog predmeta Osnovnog sud a u Nišu P 1. 2930/11 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 7. oktobra 200 8. godine, u svojstvu tužioca, podneo Opštinskom sudu u Nišu tužbu protiv tuženog privrednog društva „N.“ a.d. Niš, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu od 9. jula 2008. godine i vraćanja na rad. Predmet je zaveden pod brojem P1. 3555/08.

Tuženi je odgovor na tužbu dostavio 13. novembra 200 8. godine. Prvo ročište za glavnu raspravu je zakazano za 3. decembar 2008. godine, ali isto nije održano zbog neurednog pozivanja punomoćnika tužioca. S tim u vezi, prvo ročište je održano 21. januara 2009. godine, na kome je određeno izvođenje dokaza saslušanjem tužioca u svojstvu parnične stranke. Na narednom ročištu, koje je održano 13. februara 2009. godine, punomoćnik tužioca je predložio da se najpre obavi saslušanje sedmoro svedoka, radnika tuženog, što je sud prihvatio. Šestoro svedoka je saslušano na ročištu održanom 17. marta 2009. godine, a preostali svedok na ročištu održanom 5. maja 2009. godine. U međuvremenu je jedno ročište odloženo radi pribavljanja adrese svedoka. U narednom periodu su dva ročišta , koja su bila zakazana radi saslušanja tužioca, odložena zbog njegovog nedolaska. Nakon što je saslušanje tužioca obavljeno (na ročištu održanom 9. oktobra 2009. godine), određeno je njegovo suočenje sa svedokom B.P, koji je ranije saslušan. Ponovo su dva ročišta (predviđena za pomenuto suočenje) odložena zbog nedolaska tužioca. Nadležnost Opštinskog suda u Nišu je nakon 1. januara 2010. godine preuzeo Osnovni sud u Nišu. Predmet je zaveden pod brojem P1. 2206/10. Glavna rasprava je zaključena na ročištu održanom 18. marta 2010. godine, kada je ponovo izveden dokaz salušanjem svedoka B.P. U periodu do prvog presuđenja ročišta za glavnu raspravu su zakazivana u proseku na mesec dana.

Osnovni sud u Nišu je doneo presudu P1. 2206/10 od 18. marta 2010. godine, kojom je tužbeni zahtev tužioca u celini usvojen. Pismeni otpravak presude je parničnim strankama uručen početkom jula 2010. godine.

Postupajući po žalbi tuženog, Apelacioni sud u Nišu je doneo rešenje Gž1. 2483/10 od 13. septembra 2011. godine, kojom je ožalbenu presudu ukinuo i predmet vratio na ponovni postupak i odlučivanje.

U ponovnom postupku predmet je zaveden pod brojem P1. 2930/11. Do narednog presuđenja je zakazano devet ročišta za glavnu raspravu. Period između ročišta uglavnom je iznosio dva meseca, a primetan je i jedan interval od četiri meseca. Izveden je dokaz ponovnim saslušanjem svedoka B.P, a saslušano je i dvoje novih svedoka. Glavnu raspravu koja je zaključena na ročištu održanom 10. decembra 2012. godine, sud je ponovo otvorio rešenjem od 22. februara 2013. godine, radi dopune dokaznog postupka. Međutim, na ročištu održanom 7. marta 2013. godine, izvođenja dokaza nije bilo, već je sud odmah zaključio glavnu raspravu.

Osnovni sud u Nišu je presud om P1. 2930/11 od 7. marta 2013. godine ponovo usvojio tužbeni zahtev tužioca u celini. Tužilac je 27. marta 2013. godine podneo zahtev za ispravku presude. Žalba tuženog izjavljena je 2. aprila 2013. godine.

Spisi parničnog predmeta su Apelacionom sudu u Nišu, kao žalbenom sudu, prosleđeni početkom maja 2013. godine. Rešenjem Gž1. 1113/13 od 4. februara 2014. godine, Apelacioni sud u Nišu je predmet vra tio prvostepenom sudu, kako bi se odlučilo o zahtev u za ispravku presude. Osnovni sud u Nišu je rešenjem od 14. februara 2014. godine odbio zahtev za ispravku kao neosnovan. Spisi parničnog predmeta su 19. marta 2014. godine ponovo upućeni na žalbeni postupak.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1. 1080/14 od 23. decembra 2014. godine preinačena je ožalbena presuda Osnovnog suda u Nišu , tako što je tužbeni zahtev tužioca u celini odbijen kao neosnovan.

Tužilac je 24. februara 2015. godine izjavio reviziju . Spisi parničnog predmeta su krajem marta 2015. godine upućeni Vrhovnom kasacionom sudu, koji je osporenom presudom Rev2. 694/15 od 15. septembra 2015. godine reviziju odbio kao neosnovanu. Predmet je 9. decembra 2015. godine vraćen prvostepenom sudu. Osporena revizijska presuda je punomoćniku tužioca uručena 15. decembra 2015. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku (“ Službeni glasnik RS“, br. 125/04 , 111/09 , 36/11-dr.zakon i 53/13-Odluka US), koji se u konkretnom slučaju primenjivao, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da se presuda mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donošenja, te da u složenijim predmetima sud može odložiti pismenu izradu presude za još 15 dana (član 341. stav 1.) ; da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.) .

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak pokrenut 7. oktobra 2008. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Nišu, i da je okončan donošenjem osporene presude Vrhovnog kasaciono g sud a Rev2. 694/15 od 15. septembra 2015. godine, koja je punomoćniku podnosi oca ustavne žalbe uručena 15. decembra 2015. godine.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj parnični postupak trajao bezmalo sedam godina, što može ukazivati na to da isti nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog zahteva za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenijih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi predstavljala opravdan razlog za sedmogodišnje trajanje parnice.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe imao izuzetan interes da sud o nj egovim zahtevima odluči u okviru standarda razumnog roka, posebno zbog činjenice da je u pitanju spor za vraćanje na rad.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da je on delimično doprineo produžavanju trajanja predmetnog parničnog postupka. Ovde Ustavni sud ima u vidu njegov nedolazak na četiri ročišta za glavnu raspravu na kojima je bilo predviđeno izvođenje dokaza najpre njegovim saslušanjem, a potom i suočenjem sa jednim od svedoka, što je za posledicu imalo odlaganje tih ročišta .

Po oceni Ustavnog suda, sedmogodišenjem trajanju predmetnog postupka u najvećoj meri je doprinela periodična neefikasnost, pre svega, prvostepenog suda. Ovde se naročito ima u vidu: da je prva po redu prvostepena presuda pismeno izrađena skoro četiri meseca nakon zaključenja glavne rasprave; da su u ponovnom prvostepenom postupku ročišta (uglavnom) zakazivana na dva meseca, s tim da postoji i jedan interval od četiri meseca; da je prvostepeni sud , dva i po meseca nakon zaključenja , glavnu raspravu ponovo otvorio, a potreba za tim očigledno nije postojala; da je prvostepeni sud, pre upućivanja predmeta žalbenom sudu, propustio da odluči o zahtevu za ispravku presude, što je dodatno prolongiralo drugi po redu žalbeni postupak ; da je Apelacionom sudu u Nišu bilo potrebno devet meseci da uoči da u predmetu postoji zahtev za ispravku presude o kome nije odlučeno.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P1. 2930/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je mišljenja da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju može ostvariti i samim utvrđenjem povrede prava, s obzirom na to da u ustavnoj žalbi nije istaknut zahtev za naknadu nematerijalne štete.

7. Ustavni sud je, uvidom u osporene presud e, utvrdio da one sadrž e jasn a i argumentovan a obrazloženj a, zasnovana na ustavnopravno prihvatljivoj primeni merodavnog materijalnog prava, kao i oceni da da je podnosilac ustavne žalbe učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, imajući u vidu da je tokom postupka utvrđeno da su radnje šlepanja i zavarivanja auspuha na njegovom vozilu obavljene pre otvaranja radnih naloga , što je bilo u suprotnosti sa postupkom tuženog koji je bio propisan za pružanje usluga trećim licima , u koja spadaju i zaposleni. Polazeći od prethodno navedenog i sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosi oca ustavne žalbe ne mogu prihvatiti kao relevantni ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporen ih presud a.

Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u odnosu na osporene akte jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka po ustavnoj žalbi, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom ( videti, pored drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

8. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti