Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv krivičnih presuda za uvredu. Jedan deo je odbačen zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava, a drugi jer se žalbom traži instanciona kontrola, što nije u nadležnosti Ustavnog suda koji ne preispituje činjenično stanje.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Danice Jovanović iz Kragujevca, na osnovu odredbe člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. oktobra 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Danice Jovanović izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Majdanpeku K. 114/09 od 11. septembra 2009. godine, presude Opštinskog suda u Majdanpeku K. 115/09 od 11. septembra 2009. godine i presude Okružnog suda u Negotinu Kž. 445/09 od 30. novembra 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Danica Jovanović iz Kragujevca podnela je Ustavnom sudu 19. juna 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Majdanpeku K. 114/09 od 11. septembra 2009. godine, presude Opštinskog suda u Majdanpeku K. 115/09 od 11. septembra 2009. godine i presude Okružnog suda u Negotinu Kž 445/09 od 30. novembra 2009. godine, zbog povrede prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog, zajemčenih odredbama člana 23, člana 32. stav 1. i člana 33. stav 2. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnositeljka osporenim prvostepenim presudama oglašena krivom za izvršenje krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, novčano kažnjena i obavezana na plaćanje troškova postupka; da su osporenom presudom Okružnog suda u Negotinu prvostepene presude potvrđene, ne uzimajući u obzir brojne povrede krivičnog postupka na koje je podnositeljka ukazala u blagovremeno izjavljenoj žalbi u kojoj je neoborivim dokazima i tonskim zapisom dokazala da nije počinila delo koje joj se stavlja na teret i da je privatna tužilja zapravo neovlašćeni tužilac u postupku, zbog čega je izjavila i ustavnu žalbu u predmetu Už-1755/09; da je iskaz zbog koga je podnositeljka oglašena krivom za izvršenje navedenog krivičnog dela, dat isključivo u njenoj odbrani, bez namere omalovažavanja i vređanja, što se jasno moglo videti iz okolnosti slučaja, odnosno da je dat radi zaštite njenih ličnih interesa i prava; da predmetni sudija u ovoj krivičnoj stvari zanemaruje činjenicu da Krivični zakonik u članu 170. stav 4. ukazuje da se neće kazniti učinilac za krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika ukoliko je branio neko svoje pravo ili štitio svoje opravdane interese, a što se jasno moglo videti na samom pretresu iz načina izražavanja i okolnosti slučaja; da sudija takođe zanemaruje činjenicu da je podnositeljka bila u pravnoj zabludi i da je na pretresu saslušavana bez prisustva advokata; da je sudija čak i podsticao na samom salušanju advokata i tužilju da podnositeljku mogu krivično tužiti zbog izjave koju je dala u završnoj reči; da postupajući sudija odbacuje sve dokaze podnositeljke i ne prihvata njenu odbranu, čime je direktno povredio njeno ustavno pravo na odbranu. Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Ustavni sud „u celosti preinači“ osporene presude i odbije tužbeni zahtev ili da iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje, kao i da joj se naknade troškovi „postupka za sastavljanje ustavne žalbe“ u opredeljenom iznosu.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.
Odredbom člana 85. stav 2. istog Zakona propisano je da se uz ustavnu žalbu, pored ostalog, podnose i dokazi da su iscrpljena pravna sredstva protiv osporenog akta.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom.
3. Ustavni sud je u sprovednom prethodnom postupku utvrdio: da je osporenom prvostepenom presudom Opštinskog suda u Majdanpeku K. 114/09 od 11. septembra 2009. godine okrivljena, ovde podnositeljka ustavne žalbe, oglašena krivom za izvršenje krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 15.000,00 dinara; da je osporenom prvostepenom presudom Opštinskog suda u Majdanpeku K. 115/09 od 11. septembra 2009. godine okrivljena oglašena krivom za izvršenje krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 15.000,00 dinara; da obe prvostepene presude sadrže pouku o pravnom leku; da je osporenom drugostepenom presudom Okružnog suda u Negotinu Kž 445/09 od 30. novembra 2009. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljene izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Majdanpeku K. 115/09 od 11. septembra 2009. godine, koja je i potvrđena.
4. U odnosu na deo ustavne žalbe u kome je osporena presuda Opštinskog suda u Majdanpeku K. 114/09 od 11. septembra 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe nije dostavila dokaz da je protiv navedene presude iscrpla pravna sredstva o kojima je bila i poučena. Prema pravnom stavu Ustavnog suda, donošenjem odluke po žalbi protiv prvostepene, odnosno drugostepene presude u krivičnom postupku smatraće se da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Imajući u vidu da podnositeljka ustavne žalbe nije dostavila dokaz da je izjavila žalbu protiv ove osporene prvostepene presude, niti da li je odlučeno o takvoj žalbi, a što je bila njena obaveza propisana odredbom člana 85. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Usatvni sud je podnetu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) istog Zakona, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
5. U odnosu na deo ustavne žalbe u kome su osporene presude Opštinskog suda u Majdanpeku K. 115/09 od 11. septembra 2009. godine i Okružnog suda u Negotinu Kž. 445/09 od 30. novembra 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da se podnositeljka ustavne žalbe, kao pravnosnažno osuđeno lice u krivičnom postupku, ovom sudu obraća nezadovoljna odlukom krivičnog suda kojom je utvrđena njena krivična odgovornost i posledično joj je izrečena zakonom propisana krivična sankcija. Podnositeljka ustavne žalbe, osporavajući presudu drugostepenog suda, osporava ocenu izvedenih dokaza, odnosno ocenu njenog iskaza datog na glavnom pretresu i ističe pogrešnu primenu materijalnog prava, bez ukazivanja na koji način je postupanje suda konkretno uticalo na označena ustavna prava, odnosno ne dovodeći u vezu iznete tvrdnje sa povredom ili uskraćivanjem prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog. Podnositeljka ustavne žalbe od Ustavnog suda isključivo zahteva da postupa kao instancioni, viši sud u odnosu na redovne sudove i donese odluku koja nije u nadležnosti Ustavnog suda. Ovo proizlazi kako iz sadržine ustavne žalbe, tako i iz zahteva da Ustavni sud preinači osporene presude i odbije tužbeni zahtev ili da iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje, što je u isključivoj nadležnosti drugostepenog suda u postupku po žalbi, a nije nadležnost Ustavnog suda.
Ustavni sud i u ovom konkretnom slučaju najpre ukazuje da o osnovanosti pokretanja krivičnog postupka protiv nekog lica i o postojanju njegove krivične odgovornosti odlučuje isključivo krivični sud, kao što je samo taj sud nadležan da izvede i oceni sve potrebne dokaze, donese odluku i odluči o eventualnoj žalbi protiv takve odluke. Ustavni sud nije nadležan da umesto i nakon nadležnih sudova ocenjuje izvedene i odlučuje o neizvedenim dokazima u krivičnom postupku, da odlučuje o krivičnoj odgovornosti podnositeljke ustavne žalbe, da utvrđuje činjenično stanje, kao ni da ocenjuje zakonitost sudskih odluka koje su osporene ustavnom žalbom. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost pravnosnažnih sudskih presuda. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.
Imajući u vidu da Ustavni sud u konkretnom slučaju nije nadležan za odlučivanje, to je podnetu ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu.
6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić