Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog trajanja parničnog postupka duže od osam godina. Sud je dosudio naknadu nematerijalne štete od 400 evra, pripisujući odgovornost za odugovlačenje prvostepenom sudu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2933/2015
15.07.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Goran P. Ilić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M . iz Ćuprije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. jula 2015. godine, donelo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. M . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Jagodini u predmetu P. 338/10 (inicijalno P. 770/04 ranijeg Opštinskog suda u Jagodini) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M . iz Ćuprije je Ustavnom sudu, 1. juna 2012. godine, preko punomoćnika M. S, advokata iz Jagodine, izjavio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vo đen pred Osnovnim sudom u Jagodini u predmetu P. 338/10 (inicijalno P. 770/04 ranijeg Opštinskog suda u Jagodini).

U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnosilac 27. maja 2004. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Jagodini, radi povraćaja zajma, te da, iako nije u pitanju složen spor, on još uvek nije okončan ni u prvom stepenu u vreme podnošenja ustavne žalbe. Po mišljenju podnosioca, razlozi za trajanje postupka van granica razumnog roka su, između ostalog, to što je prvostepeni sud u toku postupka bespotrebno ponovo izvodio već izvedene dokaze, prihvatao predloge tuženog - protivtužioca da se izvode dopunska veštačenja, te imao jedan period neaktivnosti, od 14. septembra 2011. godine do 4. aprila 2012. godine, kada nije zakazivao ročišta. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu označenog Ustavom garantovanog prava i da mu odredi pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 10.000 evra i materijalne štete u iznosu od 27.000 evra - što bi bila očekivana zarada podnosioca da je imao mogućnosti da novac pozjamljen tuženom (povodom koga se vodila predmetna parnica) uloži u rad svoje radnje.

Podnosilac ustavne žalbe se istovremeno pozva o i na povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ustavni sud ukazuje da je sadržina prava garantovanog članom 6. Evropske konvencije zajemčena odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te se ocena eventualne povrede ili uskraćivanja ovog prava u postupku po ustavnoj žalbi vrši u odnosu na navedeni član Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te zapisnik Apelacionog suda u Kragujevcu R4-G-62/14 od 15. aprila 2015. godine o izvršenom uvidu u spise predmeta P. 338/10 Osnovnog suda u Jagodini, kao i presude donete u ovoj parnici, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac, je podneo 28. maja 2004. godine Opštinskom sudu u Jagodini (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženg Z.J. iz Jagodine, radi povraćaja zajma u iznosu od 1.163.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31. janura 2004. godine. Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 770/04. Tuženi je, uz odgovor na tužbu, podneo i protivtužbu 30. septembra 2004. godine, radi duga, pa je Opštinski sud nakon spajanja predmeta jednovremeno raspravljao i po tužbi ovde podnosioca ustavne žalbe i protivtužbi tuženog. Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u 2010. godini, ovaj postupak je nastavljen pod brojem P. 338/10 pred Osnovnim sudom u Jagodini.

Presudom Osnovnog suda u Jagodini P. 338/10 od 28. maja 2012. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog, ovde podnosioca ustavane žalbe, a odbijen tužbeni zahtev tuženog Z.J. iz Jagodine, te obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 15.880,00 dinara. Do donošenja navedene presude nadležni prvostepeni sudovi su zakazali 39 ročišta za glavnu raspravu, a održali 25. Na održanim ročištima saslušano je više svedoka, tužilac - protivtuženi i tuženi - protivtužilac u svojstvu parnične stranke, sprovedeno građevinsko veštačenje, te prbavljen nalaz i mišljenje veštaka građevinske struke sa dopunski nalazom, saslušan veštak, kao i pročitani brojni pismeni dokazi. Preostala 24 ročišta nisu održana, uglavnom jer nije bilo uredne dostave poziva za tuženog, jer su izostajali uredno pozivani svedoci (jednom je sud doneo rešenje o kažnjavanju svedok) i veštak, jer je punomoćnik tuženog dva puta tražio odlaganja zbog sprečenosti da pristupi pred sud, te jer je i punomoćnik tužioca dva puta izostao sa ročišta iako je uredno bio pozvan. Ova presuda uručena je punomoćniku tužioca 2. jula 2012. godine.

Rešenjem Višeg suda u Jagodini Gž. 808/12 od 1. oktobra 2012. godine je preinačeno ožalbeno rešenje o troškovima postupka i tužiocu su dosuđeni troškovi u visini od 654.241,00 dinara. Pismeni otpravak drugostepenog rešenja je 3. decembra 2012. godine dostavljen punomoćniku tužioca.

4. Odredbom Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se primenjivao u vreme započinjanja parnice do okončanja predmetnog postupka, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član. 10).

5. U odnosu na period za koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 28. maja 2004. godine, podnošenjem tužbe podnosioca Opštinskom sudu u Jagodini, i da je okončan 3. decembra 2012. godine, nakon osam godina i skoro sedam meseci, uručivanjem rešenja Višeg suda u Jagodini Gž. 808/12 od 1. oktobra 2012. godine .

Prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ustavni sud je našao, nasuprot navodima ustavne žalbe, da je predmet bio relativno činjenično i pravno složen, te dodatno procesno usložnjen, jer je odlučivano o tužbi i protivtužbi.

Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije u značajnijoj meri doprineo dužini trajanja postupka time što njegovom krivicom nisu održana dva ročišta, jer je njegov punomoćnik dva puta izostao sa ročišta, i pored uredno primljenog poziva. Podnosilac je imao legitiman interes da sud u razumnom roku okonča predmetni postupak.

Po oceni Ustavnog suda, odlučujući doprinos trajanju postupka van okvira razumnog roka za odlučivanje u dva stepena dao je, ipak, nadležni prvostepeni sud. U prilog ovoj oceni upravo govori to da je prvostepena presuda doneta tek nakon osam godina, jer je sud nedolotvorno vodio postupak tako što je saslušavao više puta stranke bez potrebe, održavao ročišta ne izvodeći nijedan dokaz, te skoro sedam meseci, u kontinuitetu nije zakazao ni održao nijedno rošište za glavnu raspravu. Na strani drugostepenog suda, koji je o žalbi tužioca na rešenje o troškovima rešio za nešto više od dva meseca, nema doprinosa trajanju postupka van granica razumnog roka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 7225/10 (inicijalno P. 2005/06 ranijeg Opštinskog suda u Leskovcu). Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno ukupnu dužinu trajanja parničnog postupka, postupanje sudova, ali i značaj predmet spora, složenost postupka, te sve okolnosti konkretnog predmeta. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo prevashodno zbog neažurnog i neadekvatnog postupanja sudova.

U vezi zahteva za naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe nije pružio dokaz da je pretrpeo materijalnu štetu u osporenom parničnom postupku da bi se ovaj zahtev mogao razmatrati, već, u suštini, podnosilac od Ustavnog suda traži da mu dosudi izgubljenu dobit, što nije u nadležnosti Ustavnog suda, već redovnog suda u parničnom postupku.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti