Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko sedam godina. Sud je utvrdio da su propusti izvršnog suda prevashodno doprineli dugom trajanju postupka i naložio hitno okončanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević, zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Radina iz Zrenjanina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. marta 2011. godine, doneo je

 

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragana Radina i utvrđuje da je u postupku koji se pred Opštinski sudom u Zrenjaninu vodio u predmetu I. 1798/03, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu u predmetu I. 3043/2010 (2003), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Zrenjaninu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Dragan Radin iz Zrenjanina podneo je 21. juna 2010. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku označenom u izreci. U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnosilac još 2003. godine podneo predlog za dozvolu izvršenja, radi naplate potraživanja utvrđenog pravnosnažnom sudskom presudom. Prema navodima ustavne žalbe, navedeni izvršni postupak traje već sedam godina i još uvek nije okončan, zbog čega se predlaže da Ustavni sud utvrdi da je podnosiocu u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, a da „nakon toga nadležna Komisija odredi obeštećenje prema evropskim standardima“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena dru­ga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u ra­zum­nom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osno­va­no­sti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje­govo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Zrenjaninu u predmetu I. 3043/2010 (2003) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Podnosilac ustavne žalbe je 23. septembra 2003. godine, preko punomoćnika advokata Liviusa Lapadata iz Zrenjanina, podneo Opštinskom sudu u Zrenjaninu predlog za dozvolu izvršenja protiv dužnika Đure Mrkonje, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 1098/03 od 29. maja 2003. godine. Navedenom presudom obavezan je tuženi da tužiocu na ime duga isplati iznos od 19.000 dinara, sa pripadajućom kamatom, kao i 9.020 dinara na ime troškova postupka. Poverilac je predložio da sud odredi izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika.

Sud je rešenjem I. 1798/03 od 25. septembra 2003. godine usvojio predloženo izvršenje, a zaključkom od 3. februara 2004. godine, koji je donet nakon popisa i procene popisanih stvari dužnika, određeno je da će se prodaja tih stvari javnim nadmetanjem održati 4. marta 2004. godine. Prva prodaja putem javnog nadmetanja nije uspela, jer se niko od kupaca nije prijavio, a na drugom javnom nadmetanju, održanom 6. maja 2004. godine, zaplenjene stvari dužnika su prodate poveriocu, koji nije uplatio iznos cene, već je za toliko umanjio iznos svog potraživanja prema dužniku, a prodate stvari su ostavljene u stanu dužnika. Zaključkom od 25. maja 2004. godine stranke su obaveštene o datumu sprovođenja izvršenja radi oduzimanja od dužnika stvari koje je poverilac kupio. Izvršenje zakazano za 7. jul nije sprovedeno, jer je stan dužnika bio zaključan, a ni sledeće izvršenje zakazano za 28. septembar 2004. godine nije sprovedeno, jer je majka dužnika izjavila da dužnik ne poseduje stvari koje su predmet oduzimanja. Zaključkom od 4. oktobra 2004. godine sud je pozvao poverioca da u roku od tri meseca predloži da se ponovo sprovede popis i upozoren da će se u protivnom izvršenje obustaviti, kao i u slučaju da se ni prilikom ponovnog popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja.

Podneskom od 7. oktobra 2004. godine poverilac je obavestio sud da je protiv dužnika pokrenut krivični postupak, zbog krivičnog dela oštećenja tuđih stvari. Poverilac je takođe naveo da je dužnik vlasnik knjižare-galerije u Zrenjaninu i predložio da se na adresi koja je označena u podnesku izvrši popis i procena dužnikovih stvari, te da se odmah nakon popisa stvari njemu predaju na čuvanje.

Prodaja putem javnog nadmetanja zakazana za 28. decembar 2004. godine nije uspela, jer se niko od kupaca nije prijavio, a uoči druge prodaje zakazane za 21. septembar 2005. godine, poverilac je pozvan da dostavi sudu tačnu adresu dužnika. Podneskom od 23. septembra 2005. godine poverilac je obavestio sud o tome da je dužnik prijavljen na adresi Cetinjska bb u Zrenjaninu, kako je navedeno u predlogu za izvršenje, a da je knjižaru-galeriju odjavio, kako bi poverioca onemogućio da naplati potraživanje. Poverilac je predložio da sud nastavi popis, procenu i prodaju dužnikovih stvari na adresi na kojoj je prijavljen.

Zaključkom od 24. oktobra 2005. godine sud je zakazao sprovođenje izvršenja radi popisa i procene dužnikovih stvari za 21. decembar 2005. godine i naložio poveriocu da uplati potreban iznos na ime predujma troškova službenog lica. Međutim, rešenje kojim je dat nalog poveriocu sud je naslovio na advokata Dragana Livijana iz Zrenjanina – koji nije punomoćnik poverioca u ovom postupku. Rešenjem I. 1798/03 od 21. decembra 2005. godine odlučeno je da se izvršenje neće sprovoditi i da će se nastaviti po predlogu poverioca, nakon uplate traženog predujma troškova službenog lica, ali je i ovo rešenje naslovljeno na advokata Dragana Livijana iz Zrenjanina.

Poverilac je 18. jula 2008. godine dostavio sudu podnesak u kome je konstatovao da postupak faktički miruje skoro tri godine, iako je on, na zahtev suda, dostavio adresu dužnika podneskom od 23. septembra 2005. godine. Poverilac je obavestio sud da je presudom Opštinskog suda u Zrenjaninu K. 628/04 od 10. aprila 2008. godine utvrđena krivična odgovornost dužnika zbog krivičnog dela oštećenja tuđih prava i da mu je izrečena uslovna osuda.

Zaključkom suda od 30. jula 2008. godine poverilac je obavešten da odluka doneta u navedenom krivičnom postupku još nije pravnosnažna i izvršni predmet nije izdvojen iz krivičnih spisa, te da sud neće sprovoditi izvršenje dok ne budu vraćeni spisi predmeta.

Zaključkom od 25. juna 2009. godine stranke su obaveštene da će se sprovođenje izvršenja radi popisa i procene dužnikovih stvari obaviti 20. avgusta 2009. godine, a uoči zakazanog izvršenja poverilac je ponovo pozvan da dostavi sudu adresu dužnika, jer je Ministarstvo unutrašnjih poslova dostavilo izveštaj o tome da dužnik nije prijavljen na adresi koju je sud označio u pozivu dužniku. Na zahtev suda poverilac je podneskom od 2. septembra 2009. godine dostavio podatke o dužniku i ponovio da je dužnik u međuvremenu zatvorio knjižaru-galeriju, pa je povukao predlog u pogledu popisa stvari na toj adresi.

Majka dužnika je 27. septembra 2010. godine dostavila sudu podnesak u kome je navela da dužnik na označenoj adresi ne poseduje stvari u vlasništvu koje podležu popisu i proceni, a da su sve popisane stvari njeno vlasništvo.

Prodaja popisanih stvari javnim nadmetanjem, koja je bila zakazana za 22. novembar 2010. godine, takođe nije uspela jer nije bilo kupaca. Do 14. decembra 2010. godine, kada su spisi predmeta dostavljeni Ustavnom sudu, nije bilo drugog postupanja u ovom predmetu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, od značaja su i odredbe Zakona o izvršnom postupku («Službeni list SRJ», br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), kojima je bilo propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 10. stav 1.).

Odredbom člana 304. Zakona o izvršnom postupku («Službeni glasnik RS», br. 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, predviđeno je da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku («Službeni list SRJ», br. 28/2000, 73/2000 i 71/01).

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo izvršni postupak 23. septembra 2003. godine, a da 14. decembra 2010. godine, kada je Osnovni sud u Zrenjaninu dostavio spise predmeta Ustavnom sudu, ovaj izvršni postupak još uvek nije bio okončan.

S druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja ovog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja izvršnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak do momenta dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu trajao sedam godina i dva meseca.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da dosadašnji tok izvršnog postupka ne ukazuje da se u konkretnom slučaju radi o složenoj pravnoj stvari. Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je podnosilac sprečen da dobije novčana sredstva koja je zakonito očekivao da će dobiti, što ukazuje na značaj istaknutog prava za podnosioca.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da je podnosilac, kao poverilac u izvršnom postupku, u izvesnoj meri i sam doprineo produžavanju trajanja izvršnog postupka. Naime, iako zbog propusta suda nije obavešten o potrebi uplaćivanja troškova službenog lica za sprovođenje izvršenja zakazanog za 21. decembar 2005. godine, podnosilac ustavne žalbe je tek posle tri godine zahtevao od suda da nastavi započeto izvršenje.

Ocenjujući postupanje suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je našao da izvršni sud u konkretnom slučaju nije preduzeo sve radnje na koje je po zakonu bio obavezan kako bi se određeno izvršenje sprovelo u razumnom roku. Naime, bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter - ukoliko je nekom pravnosnažnom sudskom odlukom dužniku naloženo određeno činjenje ili nečinjenje, on je dužan da se u skladu sa tom odlukom i ponaša, a ukoliko on to ne učini u roku određenom sudskom odlukom za dobrovoljno izvršenje, na to će ga prinuditi država preko izvršnog suda. prema pravilima izvršnog postupka. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da se rešenje o izvršenju popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dostavlja izvršnom dužniku neposredno pred popis stvari, a u određenim situacijama i nakon sprovedenog popisa, ali nikako mesec do dva ranije, kako je postupao izvršni sud u predmetnom postupku. U skladu sa zakonskom obavezom hitnosti postupanja, izvršni sud treba odmah da izvrši to rešenje, bez obzira na to da li nekog ima u stanu, odnosno na licu mesta gde se vrše popis i procena. Odredbom člana 45. stav 3. ranije važećeg Zakona o izvršnom postupku bilo je propisano postupanje suda kad izvršne radnje treba sprovesti u prostoriji koja je zaključana, a izvršni dužnik nije prisutan ili ne pristaje da prostoriju otvori – u tom slučaju sudski izvršitelj će otvoriti prostoriju u prisustvu dva punoletna građanina. Međutim, zbog propuštanja suda da postupi u skladu sa navedenom zakonskom odredbom, sprovođenje izvršenja radi popisa i procene, kao i radi prodaje popisanih stvari je više puta zakazivano, a u međuvremenu je dužnik odjavio radnju u kojoj su se nalazile stvari koje su popisane i procenjene. Takođe, izvršni sud je 21. decembra 2005. godine odlučio da se izvršenje neće sprovoditi zbog toga što poverilac nije uplatio traženi predujam na ime troškova službenog lica, iako takav nalog nije upućen ni poveriocu, niti njegovom punomoćniku. Pored toga, sud je dva puta u toku postupka zahtevao od poverioca da dostavi tačnu adresu dužnika, iako je ona bila označena u predlogu za dozvolu izvršenja. Ustavni sud konstatuje da postupajući sud ne može snositi odgovornost ukoliko prodaja javnim nadmetanjem ne uspe jer nije bilo kupaca. Međutim, izvršni sud u konkretnom slučaju nije smeo dozvoliti da se kod dužnika ostave stvari koje su popisane na adresi knjižare-galerije, jer je poverilac predložio da se te stvari predaju njemu na čuvanje, s obzirom na to da je dužnik otuđio stvari koje su prethodno bile predmet popisa u stanu u kome dužnik živi.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je našao da su propusti izvršnog suda prevashodno doprineli ovako dugom trajanju izvršnog postupka. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i praksi i kriterijumima Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.

Mada je podnosilac ustavne žalbe u izvesnoj meri i sam doprineo ovako dugom trajanju izvršnog postupka, Ustavni sud je ocenio da je Opštinski sud u Zrenjaninu prevashodno odgovoran zbog toga što predmetni izvršni postupak, koji se ne može svrstati u složene postupke, traje više od sedam godina i još nije okončan. Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, u ovom slučaju ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona, a u tački 3. izreke je naložio Osnovnom sudu u Zrenjaninu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem mogućem roku.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević