Odbačena ustavna žalba protiv rešenja o odbacivanju neblagovremene revizije

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu, potvrđujući stav Vrhovnog kasacionog suda da je revizija neblagovremena. Rok za izjavljivanje revizije od 30 dana računa se od dana dostavljanja drugostepene presude, a ne od obaveštenja javnog tužilaštva o nepodnošenju zahteva za zaštitu zakonitosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2943/2010
03.03.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jovana Grekulovića iz Negotina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. marta 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Jovana Grekulovića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Prev. 370/10 od 25. marta 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Jovan Grekulović iz Negotina je 22. juna 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Prev. 370/10 od 25. marta 2010. godine.

U ustavnoj žalbi se ističe da je podnosiocu uskraćeno "pravo na žalbu pred višim sudskim organima", jer mu je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda revizija odbačena kao nedozvoljena. Podnosilac navodi: da je povređena odredba člana 401. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da neblagovremenu "reviziju odbacuje nižestepeni sud"; da iz činjenice da je prvostepeni sud reviziju dostavio Vrhovnom kasacionom sudu proizlazi da je revizija blagovremena; da je uputstvo Republičkog javnog tužilaštva Gt. 2042/09 od 26. novembra 2009. godine primio 7. decembra 2009. godine, a da je reviziju izjavio 28. decembra 2009. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i uvidom u priložene dokaze, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Višeg trgovinskog suda Pvž. 690/09 od 28. jula 2009. godine odbijena kao neosnovana žalba likvidacionog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe i potvrđeno rešenje Trgovinskog suda u Zaječaru L. 28/09 od 3. jula 2009. godine.

Republičko javno tužilaštvo je dopisom od 26. novembra 2009. godine obavestilo podnosioca ustavne žalbe, povodom njegovog predloga, da neće pobijati zahtevom za zaštitu zakonitosti rešenje Trgovinskog suda u Zaječaru L. 28/09 od 3. jula 2009. godine.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Prev. 370/10 od 25. marta 2010. godine odbacio kao neblagovremenu reviziju podnosioca ustavne žalbe izjavljenu protiv rešenja Višeg trgovinskog suda Pvž. 690/09 od 28. jula 2009. godine. U osporenoj presudi je istaknuto da je podnosilac ustavne žalbe navedeno rešenje Višeg trgovinskog suda primio 19. avgusta 2009. godine, a da je reviziju izjavio 29. decembra 2009. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) je propisano: da protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude (član 394. stav 1.); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju, osim iz člana 389. ovog zakona, odbaciti rešenjem predsednik veća prvostepenog suda bez održavanja ročišta (član 401. stav 1.); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti revizijski sud rešenjem, ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 401.) nije učinio prvostepeni sud (član 404.).

5. Po oceni Ustavnog suda, navodi podnosioca ustavne žalbe se zasnivaju na subjektivnom, nepotpunom i pogrešnom tumačenju zakonskih odredbi, pa se kao takvi ne mogu smatrati ustavnopravno prihvatljivim razlozima koji bi ukazali da je u konkretnom slučaju moglo doći do povrede Ustavom zajemčenih prava.

Podnosilac ustavne žalbe pogrešno tumači odredbe Zakona o parničnom postupku, smatrajući da je prvostepenom sudu odredbom člana 401. stav 1. kao ekskluzivna nadležnost dodeljeno ovlašćenje odbacivanja revizije u slučaju njene neblagovremenosti, iako je odredbom člana 404. istog zakona propisano da će to isto učiniti revizijski sud ukoliko je prvostepeni sud to propustio da učini.

Navod podnosioca da mu je pravo na pravično suđenje povređeno jer je revizija podneta u roku od 30 dana nakon prijema obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva, takođe se ne može smatrati ustavnopravnim razlogom, s obzirom da se prema odredbi člana 394. stav 1. Zakona o parničnom postupku rok za podnošenje revizije računa od dana dostavljanja prepisa drugostepene presude. Tvrdnja o povredi "prava na žalbu pred višim sudskim organima" je očigledno neosnovana, s obzirom da je Vrhovni kasacioni sud odlučučivao o reviziji podnosioca ustavne žalbe.

U ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenog prava, već podnosilac od Ustavnog suda zahteva da postupa kao četvrtostepeni sud koji bi ponovo vršio ocenu pravilnosti presuda donetih pred redovnim sudovima. Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati pravilnost odluka redovnih sudova, osim ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Ustavna žalba u konkretnom slučaju nije potkrepljena takvim razlozima.

Prema stanovištu Ustavnog suda, ustavna žalba se ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se još jednom ispituje pravilnost odluka redovnih sudova, već Ustavni sud u postupku ustavnosudske zaštite utvrđuje jedino da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je našao da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za postupanje po predmetnoj ustavnoj žalbi, te je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Na osnovu iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

Slični dokumenti

• Už 2187/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti
• Už 1482/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe umešača u stambenom sporu
• Už 4038/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti tvrdnji o povredi prava
• Už 101/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neobrazloženog rešenja revizijskog suda
• Už 244/2011: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda o povredi ustavnih prava
• Už 2168/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda o povredi prava na pravično suđenje
• Už 2370/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i neosnovanosti