Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Apelacionog suda. Navodi o povredi prava na pravično suđenje, zbog neodlaganja ročišta usled bolesti, ocenjeni su kao neosnovani jer podnositeljka nije dokazala sprečenost za dolazak na sud.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vojke Petković iz Smedereva, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. novembra 2011. godine, doneo je

Odbacuje se ustavna žalba Vojke Petković izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž.13501/10 od 20. aprila 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vojka Petković iz Smedereva je 27. juna 2011. godine, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž.13501/10 od 20. aprila 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka u ustavnoj žalbi navodi da joj je uskraćeno pravo na raspravljanje, jer ''sud nije uvažio opravdane razloge zbog bolesti i lečenja'' i nije odložio ročište, te joj je uskraćeno pravo da učestvuje u postupku. Dalje se navodi da je sud bez izvođenja dokaza i saslušanja stranaka zaključio glavnu raspravu.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i priloženih dokaza, utvrdio da se pred Osnovnim sudom u Smederevu vodio parnični postupak po tužbi S.P. protiv podnositeljke ustavne žalbe, radi predaje nepokretnosti u državinu.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž.13501/10 od 20. aprila 2011. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. U obrazloženju osporene drugostepene presude se navodi: da je presudom Osnovnog suda u Smederevu P. 1286/2010 od 30. aprila 2010. godine, obavezana tužena da tužiocu kao isključivom vlasniku preda u državinu katastarsku parcelu broj 3353 upisanu u zemljišnoknjižnom ulošku 329 KO Malo Orašje, u roku od 15 dana; da je tužilac zemljišnoknjižni vlasnik nepokretnosti čija se predaja u državinu traži, a tužena nije osporavala da spornu parcelu drži, šta više isticala je u drugoj parnici da istu drži više od 20 godina; da je, stoga, prvostepeni sud primenom odredbe člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pravilno odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev tužioca.
4. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da je osporenom sudskom presudom povređeno njeno ustavno pravo, pre svega zato što je prvostepeni sud zaključio glavnu raspravu u njenoj odsutnosti, iako je obavestila sud da je zbog bolesti sprečena da prisustvuje suđenju. Kako podnositeljka ističe da joj je uskraćeno pravo na raspravljanje i pravo da učestvuje u postupku, Ustavni sud je ocenio da u suštini ukazuje na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se svakome pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povreda Ustavom zajemčenog prava podnositeljke ustavne žalbe koje je u ustavnoj žalbi označeno. Ustavni sud je ocenio da iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnositeljka ustavne žalbe, nezadovoljna ishodom pravnosnažno okončanog parničnog postupka, ponavlja navode iznete u žalbi protiv prvostepene presude, koji su bili predmet razmatranja od strane drugostepenog suda, i u suštini osporava zakonitost navedene sudske presude, ukazujući, pre svega, na pogrešnu primenu procesnog prava.

Ustavni sud konstatuje da je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da utvrđuje postojanje povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a ne da kao instancioni sud ispituje zakonitost pojedinačnih akata donetih u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe. Stoga se i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima, kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine određenog prava ili slobode, ukazuje na njegovu povredu odnosno uskraćivanje. Ustavni sud je utvrdio da se navodi ustavne žalbe ne zasnivaju na ustavnopravnim razlozima, već podnositeljka očekuje od Ustavnog suda da još jednom preispita zakonitost prvostepene presude.

Ustavni sud je zaključio da je Apelacioni sud u Beogradu u obrazloženju osporene presude naveo detaljne razloge iz kojih proizlazi osnovanost zahteva tužioca za predaju u državinu sporne parcele. Pri tome je drugostepeni sud, između ostalog, jasno naveo da je podnositeljka tražila odlaganje rasprave zakazane za 30. april 2010. godine, (što je činila i za dva prethodna ročišta), da u nalazu lekara privatne kardiološke ambulante nije konstatovano da je sprečena da pristupi na raspravu 30. aprila 2010. godine zbog bolesti, te da nije dokazala da je bila sprečena da pristupi na raspravu.

Ovakav zaključak Apelacionog suda, Ustavni sud ne smatra proizvoljnim, ocenjujući da sama potvrda lekara privatne kardiološke ambulante od 27. aprila 2010. godine u konkretnom slučaju, ne potvrđuje navode podnositeljke o njenoj sprečenosti da pristupi na ročište zakazano za 30. april 2010. godine. Ovo iz razloga što se, u konkretnom slučaju, opravdanost izostanka sa ročišta ne može pravdati predmetnom lekarskom potvrdom, kojom se, imajući u vidu njen sadržaj, ne dokazuje sprečenost podnositeljke da pristupi na ročište.

Takođe, upravo iz činjenice da je podnositeljka ustavne žalbe učestvovala u prvostepenom postupku, koristila procesna prava radi zaštite svojih interesa, te još dva puta tražila odlaganje zakazanih ročišta pre donošenja prvostepene presude (koji zahtevi su usvojeni), a po prijemu prvostepene presude izjavila žalbu, nesumnjivo proizlazi da nisu prihvatljivi navodi da tuženoj nije data mogućnost da raspravlja pred sudom, odnosno da učestvuje u postupku.

Stoga je Ustavni sud ocenio da razlozi navedeni u ustavnoj žalbi ne daju dovoljno osnova za sumnju da je osporena presuda doneta proizvoljnom primenom procesnog prava, te da je na opisani način povređeno pravo podnositeljke na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu da podnositeljka istim razlozima obrazlaže povredu prava na pravično suđenje i povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava, to nema ustavnopravnih razloga ni za tvrdnju o povredi ovog prava.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 3975/2015: Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku
• Už 4775/2013: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u imovinskom sporu
• Už 425/2016: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 4541/2010: Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je trajao preko 21 godinu
• Už 5996/2018: Poništena presuda Upravnog suda zbog povrede prava na pravično suđenje
• Už 2870/2011: Odbacivanje ustavne žalbe zbog osporavanja utvrđenog činjeničnog stanja i primene prava
• Už 711/2011: Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku