Odluka Ustavnog suda o nadležnosti suda za ubrzanje izvršnog postupka kod javnog izvršitelja

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, poništio rešenje Osnovnog suda i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Sud je pogrešno odbacio prigovor za ubrzanje postupka, smatrajući se nenadležnim jer izvršenje sprovodi javni izvršitelj.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2943/2019
20.05.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler, dr Vladan Petrov i Lidija Đukić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. M . iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća o držanoj 20. maja 2021. godine.

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. M . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru R4 I. 9/18 od 5. februara 2019. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Novom Pazaru R4 I. 9/18 od 5. februara 2019. godine i određuje da Osnovni sud u Novom Pazaru donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu I. 3234/12.

3. Odbacuje se ustavna žalba V. M . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Pazaru Ržg. 4/19 od 13. marta 2019. godine.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nje

1. V. M . iz Novog Pazara je , 21. marta 2019. godine, preko punomoćnika N . M, advokata iz Novog Pazara, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda Novom Pazaru Ržg. 4/19 od 13. marta 2019. godine i rešenja Osnovnog suda u Novom Pazaru R4 I. 9/18 od 5. februara 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje kojim je odbačen, kao nedozvoljen, prigovor predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi ubrzanja izvršnog postupka, kao i rešenje kojim je odbačena kao nedozvoljena žalba podnosioca izjavljena protiv rešenja o odbacivanju prigovora radi ubrzanja postupka, sa obrazloženjem da sprovođenje izvršenja od strane javnog izvršitelja nije u sudskoj nadležnosti, te da sud nema ovlašćenje da utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred javnim izvršiteljem.

Podnosilac smatra da je sud morao da oceni povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku bez obzira na to što se postupak vodi pred javnim izvršiteljem. Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporena rešenja. Zahtevao je naknadu nematerijalne štete zbog povrede označenih ustavnih prava i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru R4 I. 9/18 od 5. februara 2019. godine odbačen je kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka i utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Novom Pazaru I. 3234/12.

U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da je podnosilac podneo prigovor za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Novom Pazaru I. 3234/12; da je u prigovoru navedeno da je 1. septembra 2006. godine podnosilac tužbom pokrenuo parnični postupak radi isplate zarade i da je parnica okončana pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 9569/ 06 od 11. februara 2008. godine kojom je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan; da je podnosilac podneo predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka koji je usvojen, pa je u ponovnom postupku pravnosnažnom presudom Osnovnog sud a u Novom Pazaru P1. 163/12 od 8. maja 2012. godine usvojen tužbeni zahtev; da je na osnovu navedene pravnosnažne presude podnosilac podneo predlog za izvršenje po kome je formiran predmet I. 3234/12 koji još uvek nije okončan; da je sud našao da nije nadležan za odlučivanje o podnetom prigovoru jer je, uvidom u izveštaj postupajućeg sudije utvrđeno da se spisi predmeta I. 3234/12 nalaze kod javnog izvršitelja Mila Durutovića radi sprovođenja izvršenja; da sprovođenje izvršenja od strane izvršitelja nije u sudskoj nadležnosti pa predsednik suda nema ovlašćenja da prema javnom izvršitelju preduzima radnje na isti način kao prema sudiji i nema ovlašćenja da naloži izvršitelju preduzimanje procesnih radnji koje delotvorno ubrzavaju postupak; da osim toga, sud nema ovlašćenje ni da ceni postupanje javnog izvršitelja u razumnom roku i da eventualno utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku kada je sprovođenje izvršenja u nadležnosti javnog izvršitelja; da sprovođenje izvršenja od strane javnog izvršitelja nije u sudskoj nadležnosti, već je to u nadležnosti izvršitelja kome je Zakon o izvršenju i obezbeđenju dao javna ovlašćenja. U pouci o prav nom leku je navedeno da se protiv tog rešenja može izjaviti žalba Predsedniku Višeg suda u Novom Pazaru u roku od osam dana od dana prijema rešenja.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru Ržg. 4/19 od 13. marta 2019. godine odbačena je kao nedozvoljena žalba predlagača, ovde podnosioca, izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Pazaru R4. I. 9/18 od 5. februara 2019. godine.

U obrazloženju rešenja je navedeno da je odredbom člana 8. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da protiv rešenja o odbacivanju prigovora radi ubrzavanja postupka nije dozvoljena žalba.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Ustavni sud najpre ukazuje da protiv osporenog rešenja Osnovnog suda u Novom Pazaru R4 I. 9/18 od 5. februara 2019. godine kojim je odbačen podnosiočev prigovor radi ubrzavanja postupka nije dozvoljena žalba, u smislu odredbe člana 8. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, međutim, u konkretnom slučaju, u navedenom osporenom rešenju data je pouka o dozvoljenosti žalbe protiv tog rešenja. Iz navoda ustavne žalbe proizlazi da je ustavna žalba neblagovremena u odnosu na rešenje Osnovnog suda u Novom Pazaru R4 I. 9/18 od 5. februara 2019. godine, s obzirom na to da je prema navodima podnosioca ustavne žalbe navedeno rešenje primljeno 6. februara 2019. godine, a ustavna žalba je podneta 21. marta 2019. godine. Međutim, Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe ne može da trpi štetne posledice u ustavnosudskom postupku po pitanju blagovremenosti ustavne žalbe zbog navedenog postupanja redovnih sudova.

6. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem g reška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

U pogledu osporavanja rešenja Osnovnog suda u Novom Pazaru R4 I. 9/18 od 5. februara 2019. godine koj im je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Novom Pazaru I. 3234/12 sa obrazloženjem da predmetni izvršni postupak sprovodi javni izvršitelj i da sprovođenje izvršenja od strane javnog izvršitelja nije u sudskoj nadležnosti, sa stanovišta povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stava 1. Ustava, Ustavni sud ocenjuje da zaštita zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku u kome sprovođenje izvršenja još uvek traje, ne može zavisiti od toga li izvršenje sprovodi sud ili ga, umesto suda, a u ime države, sprovodi javni izvršitelj. Ustavni sud ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavnopravno neprihvatljivo pravno stanovište Osnovnog suda u Novom Pazaru da je prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka nedozvoljen.

7. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalb u usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru R4 I. 9/18 od 5. februara 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporen og rešenja i određenjem da nadležni sud donese novu odluk u o prigovor u podnosi oca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka Osnovnog sud a u Novom Pazaru I. 3234/12, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

8. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede ustavnog prava , to nije posebno razmatrao istaknute povred e prava iz čl . 36. stav 1. i člana 58. Ustava.

9. U pogledu osporavanja rešenja Višeg suda u Novom Pazaru Ržg. 4/19 od 13. marta 2019. godine kojim je odbačena kao nedozvoljena žalba podnosioca izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Pazaru R4 I. 9/18 od 5. februara 2019. godine, sa obrazloženjem da protiv rešenja o odbacivanju prigovora radi ubrzavanja postupka nije dozvoljena žalba, sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, ukazuje da nije nadležan da preispituje zaključke redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, primene materijalnog i procesnog prava ili prihvatanja ili neprihvatanja određenih dokaza. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je eventualno došlo do povrede ili uskraćivanja ustavnih prava usled proizvoljne ili arbitrarne primene merodavnog prava od strane redovnih sudova, ili ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi i sadržine osporenih sudskih odluka proizlazi da su sudovi postupali na očiglednu štetu jedne od stranaka u postupku.

Ustavni sud je, uvidom u osporeno rešenje, utvrdio da ono sadrži jasno i detaljno argumentovano obrazloženje, zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, pre svega člana 8. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku kojim je izvričito propisano da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba, te je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao relevantni ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenog akta.

Stoga je Ustavni sud u tački 3. izreke odbacio ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv rešenja Višeg suda u Novom Pazaru Ržg. 4/19 od 13. marta 2019. godine, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

10. Odlučujući o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje na to da će se o prigovoru podnosioca radi ubrzavanja postupka ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, te da pravo na pravično zadovoljenje, saglasno ovom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.). Imajući u vidu navedeno, Sud je odbacio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete, rešavajući kao u tački 4. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

11. U vezi zahteva za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine.

12. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković

Odluka Ustavnog suda o nadležnosti suda za ubrzanje izvršnog postupka kod javnog izvršitelja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti