Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog nenaplaćenih potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate priznatih potraživanja u dugotrajnom stečajnom postupku protiv dužnika sa državnim kapitalom. Dosuđena je naknada materijalne štete u visini potraživanja. Deo žalbe o visini naknade nematerijalne štete je odbačen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2944/2017
31.05.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalb ama S. Đ . i N . A, obe iz Bojnika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. maja 201 8. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavn e žalb e S. Đ . i N . A. i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 podnositljkama ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavn ih žalb i na naknadu materijalne štete svakoj u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, umanjenih za iznose koji su eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba S. Đ . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 1465/15 od 3. avgusta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1306/16 od 8. decembra 2016. godine.

4. Odbacuje se ustavna žalba N. A . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 4079/15 od 22. septembra 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1348/16 od 29. novembra 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. Đ . i N . A , obe iz Bojnika , su 10. aprila 201 7. godine, preko punomoćnika S. S, advokata iz Lebana, Ustavnom sudu podnele ustavne žalb e zbog pov rede prava na imovinu, zajemčenog odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 . Podnositeljka S. Đ . je ustavnom žalb om osporila i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1306/16 od 8. decembra 2016. godine i Privrednog apelacionog suda R4 St. 1465/15 od 3. avgusta 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, a podnositeljka N. A . je ustavnom žalb om osporila i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1348/16 od 29. novembra 2016. godine i Privrednog apelacionog suda R4 St. 4079/15 od 22. septembra 2016. godine zbog povrede istog ustavnog prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavne žalbe i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 30/09 od 22. oktobra 2009. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom D. P . „P .“ iz Bojnika. Podnositeljke ustavnih žalbi su prijavi le svoja potraživanja koja nisu namirena u stečajnom postupku koji i dalje nije okončan i vodi se pred Privrednim sudom u Leskovcu pod brojem St. 28/10.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 1465/15 od 3. avgusta 2016. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču S. Đ , ovde podnositeljki ustavne žalbe , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu pod brojem St. 28/10; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere i radnje kako bi se postupak stečaja u predmetu St. 28/10 okončao u najkraćem roku ; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i utvrđeno joj je pravo na primenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara, kao i pravo na troškove postupka u iznosu od 6.780,00 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača da joj se utvrdi primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku preko dosuđenog iznosa od 20.000,00 dinara, pa do traženog iznosa od 200.000, 00 dinara; u stavu petom izreke odbačen je zahtev predlagača da joj se utvrdi povreda prava na imovinu i da joj se na ime prijavljenih i priznatih potraživanja isplati novčani iznos od 1.034.454,15 dinara , sa pripadajućim troškovima.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1306/16 od 8. decembra 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača S. Đ . i potvrđeno je ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 1465/15 od 3. avgusta 2016. godine u stavu trećem izreke, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i u stav ovima četvrtom i petom njegove izreke.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 4079/15 od 22. septembra 2016. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču N. A , ovde podnositeljki ustavne žalbe, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu pod brojem St. 28/10; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere i radnje kako bi se postupak stečaja u predmetu St. 28/10 okončao u najkraćem roku ; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i utvrđeno joj je pravo na primenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara, kao i pravo na troškove postupka u iznosu od 6.780,00 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača da joj se utvrdi primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 180.000,00 dinara; u stavu petom izreke odbačen je zahtev predlagača da joj se utvrdi povreda prava na imovinu i da joj se isplati potraživanje u visini priznatog potraživanja na osnovu zaključka Privrednog suda u Leskovcu St. 30/09.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1348/16 od 29. novembra 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača N. A . i potvrđeno je ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 4079/15 od 22. septembra 2016. godine u stavu trećem izreke, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i u stavovima četvrtom i petom njegove izreke.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanja utvrđena u stečajnom postupku podnositeljkama ustavn ih žalb i, a protiv stečajnog dužnika D. P . „P .“ iz Bojnika koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnos iteljki na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (isti stav izražen je u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavne žalb e usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnositeljke ustavn ih žalb i imaju pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, a koji im nije isplaćen (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine).

Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosi teljki ustavn ih žalb i na naknadu materijalne štete svakoj u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove Odluke Ministarstvu.

5. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnositeljke S. Đ . izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 1465/15 od 3. avgusta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1306/16 od 8. decembra 2016. godine i ustavnoj žalbi podnositeljke N. A . izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 4079/15 od 22. septembra 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1348/16 od 29. novembra 2016. godine, u delu kojim je odlučeno o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) preventivno -kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnositeljkama ustavnih žalb i je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosilac može tvrditi da je „žrtva“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi podnositeljkama dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 20.000,00 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom Odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi podnositeljke S. Đ . izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 1465/15 od 3. avgusta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1306/16 od 8. decembra 2016. godine i u ustavnoj žalbi podnositeljke N. A . izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 4079/15 od 22. septembra 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1348/16 od 29. novembra 2016. godine ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrdnja o povredi ustavnog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu odbacio ustavn e žalb e izjavljene protiv navedenih rešenja, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tač . 3. i 4. izreke.

6. U pogledu zahteva podnositeljki za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog nenaplaćenih potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti