Ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu okrivljenog zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku. Iako je postupak trajao preko sedam godina, Sud je ocenio da je to opravdano složenošću predmeta i ponašanjem stranaka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2945/2011
10.10.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Stojadina Jovanovića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. oktobra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Stojadina Jovanovića zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Zrenjaninu u predmetu K. 75/04.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stojadin Jovanović iz Niša je 30. juna 2011. godine, preko punomoćnika Miloša Jovanovića, advokata iz Niša, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Zrenjaninu K. 75/04 od 31. oktobra 2008. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 444/10 od 26. aprila 2011. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i posebnog prava okrivljenog da mu se sudi bez odugovlačenja iz člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da je krivični postupak pred Okružnim sudom u Zrenjaninu protiv njega započet 17. marta 2004. godine donošenjem rešenja o sprovođenju istrage Ki. 30/04, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo primanje mita; da je Okružno javno tužilaštvo u Zrenjaninu 6. avgusta 2004. godine protiv njega podiglo optužnicu zbog navedenog krivičnog dela; da je Okružni sud u Zrenjaninu 31. oktobra 2008. godine doneo presudu K. 75/04 kojom je oslobođen od optužbe; da je Okružno javno tužilaštvo u Zrenjaninu protiv prvostepene oslobađajuće presude uložilo žalbu Vrhovnom sudu Srbije u aprilu 2009. godine; da je nakon reorganizacije sudova predmet po žalbi ustupljen Apelacionom sudu u Novom Sadu gde je zaveden pod brojem Kž. 444/10; da je Apelacioni sud u Novom Sadu nakon održane sednice veća, 26. aprila 2011. godine potvrdio prvostepenu oslobađajuću presudu Okružnog suda u Zrenjaninu. Iz navedenog podnosilac ustavne žalbe zaključuje da su mu povređena prava iz člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava, posebno imajući u vidu da je „predmet najpre bio u sastavu predmeta protiv A.B. zbog više krivičnih dela“ i da je „na kraju, kada je došlo do razdvajanja postupka, predmet okončan“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih prava, kao i pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i izvršenog uvida u spise predmeta Okružnog suda u Zrenjaninu K. 75/04, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Postupajući po zahtevu za sprovođenje istrage Kt. 25/04 Okružnog javnog tužilaštva u Zrenjaninu od 17. marta 2004. godine, istražni sudija Okružnog suda u Zrenjaninu je istog dana, nakon saslušnja osumnjičenih, doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 30/04 protiv Stojadina Jovanovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, i protiv A.B, zbog postojanja osnovane sumnje da je Stojadin Jovanović izvršio krivično delo primanje mita, a A.B. krivično delo davanje mita.

Istraga je potom proširena (nakon saslušanja dva osumnjičena lica) po zahtevima za proširenje istrage Okružnog javnog tužilaštva u Zrenjaninu Kt. 25/04 od 31. marta 2004. godine i od 19. aprila 2004. godine, rešenjima istražnog sudije Okružnog suda u Zrenjaninu Ki. 30/04 od 1. aprila 2004. i od 21. aprila 2004. godine, i to: 1) prema A.B. zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo izbegavanje plaćanja poreza iz člana 172. stav 3. u vezi sa stavom 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i krivično delo iz člana 27. stav 2. u vezi sa stavom 1. Zakona o sprečavanju pranja novca; 2) prema A.B. i M.B. zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo izbegavanje plaćanja poreza iz člana 172. stav 3. u vezi sa stavom 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji u vezi sa članom 22. Osnovnog krivičnog zakona.

Tokom trajanja istražnog postupka saslušani su predloženi svedoci i sprovedeno je knjigovodstveno-finansijsko veštačenje.

Okružno javno tužilaštvo u Zrenjaninu je 6. avgusta 2004. godine podiglo optužnicu protiv podnosioca ustavne žalbe i protiv A.B. i M.B. za navedena krivična dela.

Do donošenja prvostepene presude, Okružni sud u Zrenjaninu je redovno zakazivao glavni pretres, koji nije redovno i održavan u svakom zakazanom terminu. Ročište za glavni pretres zakazano je 23 puta, od kojih je održano devet. Tako, pored ostalog, 16. januara 2007. godine ročište za glavni pretres nije održano, jer je podnosilac ustavne žalbe preko svog angažovanog branioca tražio odlaganje zbog bolesti, 19. novembra 2007. godine ročište za glavni pretres nije održano, jer nije pristupio branilac podnosioca ustavne žalbe koji se „solidarisao sa protestom radnika u pravosuđu“, dok je ročište zakazano za 21. februar 2008. godine naredbom odloženo na zahtev branioca podnosioca ustavne žalbe, jer „sud nije usaglasio termine sa braniocem“. Takođe, glavni pretres je više puta odlagan zbog nedolaska okrivljenih A.B. i M. B. ili neprivođenja jednog od njih dvoje, kao i zbog toga što su branioci istih okrivljenih tražili odlaganje. Ročište za glavni pretres je dva puta odlagano zbog nedolaska svedoka, dok ročište od 18. septembra 2008. godine nije održano zbog službene sprečenosti OJT u Zrenjaninu.

Na održanim ročištima za glavni pretres su saslušani okrivljeni i ispitani su svedoci, obavljeno je dopunsko knjigovodstveno-finansijsko veštačenje i veštak se pismeno izjašnjavao na primedbe odbrane na nalaz i mišljenje.

Okružno javno tužilaštvo u Zrenjaninu je 17. novembra 2008. godine izmenilo optužnicu u pogledu činjeničnog opisa dela.

Na glavnom pretresu održanom 31. oktobra 2008. godine izdvojen je postupak u odnosu na A.B. i M.B.

Osporenom presudom Okružnog suda u Zrenjaninu K. 75/04 od 31. oktobra 2008. godine, okrivljeni Stojadin Jovanović, ovde podnosilac ustavne žalbe, oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo primanje mita iz člana 254. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, jer nije dokazano da je počinio krivično delo za koje je optužen. Istom presudom od optužbe je oslobođen i A.B. zbog krivičnog dela davanja mita iz člana 255. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije. Okružno javno tužilaštvo u Zrenjaninu je 24. februara 2009. godine izjavilo žalbu protiv navedene prvostepene presude i spisi predmeta su13. aprila 2009. godine primnjeni u Vrhovni sud Srbije.

Nakon 1. januara 2010. godine, predmet je zajedno sa izjavljenom žalbom dostavljen Apelacionom sudu u Novom Sadu kao stvarno i mesno nadležnom za odlučivanje po izvršen oj reform i pravosuđa.

Apelacioni sud u Novom Sadu je, nakon održane sednice veća, 26. aprila 2011. godine doneo osporenu presudu Kž1. 444/10 kojom je odbijena kao neosnovana žalba Okružnog javnog tužilaštva u Zrenjaninu a presuda Okružnog suda u Zrenjaninu K. 75/04 od 31. oktobra 2008. godine je potvrđena.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6.).

5. Imajući u vidu Ustavom utvrđenu sadržinu prava iz člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6, na čije povrede podnosilac u ustavnoj žalbi ukazuje, kao i navode i razloge na kojima svoje tvrdnje zasniva, Ustavni sud je istaknutu povredu prava okrivljenog da mu se sudi bez odugovlačenja cenio u okviru prava na suđenje u razumnom roku.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog krivičnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni postupak u odnosu na podnosioca započeo donošenjem rešenja o sprovođenju istrage Okružnog suda u Zrenjaninu Ki. 30/04 od 17. marta 2004. godine, a da je okončan 26. aprila 2011. godine, donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 444/10, te da je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe postupak ukupno trajao sedam godina i nešto više od jednog meseca. Navedeno, samo po sebi, može ukazati da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je navedeni krivični postupak vođen protiv podnosioca ustavne žalbe kome je stavljeno na teret izvrš enje krivično g del a primanje mita, kao i protiv još dva lica i to protiv: 1) A.B. zbog krivičnog dela davanje mita, dva krivična dela izbegavanje plaćanja poreza i krivično g del a iz člana 27. stav 2. u vezi sa stavom 1. Zakona o sprečavanju pranja novca; 2) M. B. zbog krivičnog dela izbegavanje plaćanja poreza. Ustavni sud je dalje utvrdio da je istraga okončana za nešto više od četiri meseca, i to po zahtevu za sprovođenje istrage i dva zahteva za proširenje istrage. Ustavni sud je utvrdio i da je sud do donošenja prvostepene presude redovno zakazivao glavni pretres, ali da isti nije bio redovno i održavan, iz razloga nedolaska okrivljenih A.B. i M. B, ali i podnosioca i njegovog branioca. S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da je postupajući sud, kao meru obezbeđenja prisustva okrivljenog, izdavao i naredbe o prinudnom dovođenju okrivljenog A.B. Po oceni Ustavnog suda, činjenica da je krivični postupak protiv podnosioca pokrenut zbog krivičnog dela primanje mita, te da je pored njega vođen postupak protiv još dva lica, nesporno ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku takve prirode da ukazuju na složenost konkretnog krivičnog predmeta, te da mogu predstavljati opravdani razlog za duže trajanje ovog postupka. Imajući pri tom u vidu i činjenicu da se protiv A.B. krivični postupak vodio zbog krivičnog dela davanje mita u vezi sa istim događajem kao i protiv podnosioca ustavne žalbe, te da je glavni pretres više puta odlagan upravo zbog nedolaska A.B, Ustavni sud je ocenio da činjenica da je krivični postupak neposredno pre donošenja prvostepene presude razdvojen u odnosu na A.B. zbog dva krivična dela izbegavanje plaćanja poreza i krivičnog dela iz člana 27. stav 2. u vezi sa stavom 1. Zakona o sprečavanju pranja novca i u odnosu na M.B. zbog krivičnog dela izbegavanje plaćanja poreza, nije, u konkretnom slučaju, od značaja za drugačiju odluku Suda.

Ustavni sud je ocenio da je, s obzirom na to da je bio okrivljeni u osporenom krivičnom postupku, na strani podnosioca postojao opravdani interes za efikasno odvijanje navedenog postupka i njegovo okončanje u što kraćem roku. Međutim, Ustavni sud je utvrdio i da nekoliko puta pretres nije održan upravo zbog podnosioca ustavne žalbe, odnosno njegovog branioca.

Imajući u vidu nesumnjivu složenost činjeničnih i pravnih pitanja, okolnost da je sud vodio postupak protiv tri okrivljena lica zbog više krivičnih dela, a nakon razdvajanja postupka odlučio o optužbama protiv dva okrivljena, kao i dinamiku zakazivanja i vođenja pretresa od strane prvostepenog suda, po oceni Ustavnog suda, Okružni sud u Zrenjaninu nije ni bio u situaciji da postupa bitno delotvornije i efikasnije. Takođe, Ustavni sud je ocenio da se trajanje žalbenog postupka pred Apelacionim sudom u Novom Sadu ne može smatrati nerazumno dugim. Ovo posebno iz razloga što je u periodu u kome je trebalo da se odluči o žalbi Okružnog javnog tužioca u Zrenjaninu sprovedena reforma pravosuđa, kojom je, pored ostalog, ustanovljena nova mreža sudova i tokom koje je trebalo preduzeti niz radnji u cilju blagovremene i efikasne primene novog Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da u krivičnom postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Zrenjaninu u predmetu K. 75/04 nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US).

6. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti