Odbacivanje ustavne žalbe koja osporava ocenu dokaza i činjenično stanje

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažne krivične presude. Navodi podnosioca o pogrešnoj oceni iskaza veštaka i utvrđenom činjeničnom stanju nisu ustavnopravne prirode, već predstavljaju zahtev da Ustavni sud postupa kao instancioni sud, što nije u njegovoj nadležnosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2946/2010
22.12.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miše Petrovića iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Miše Petrovića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 147/10 od 31. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miša Petrović iz Kragujevca, preko punomoćnika Dejana Gajića, advokata iz Kragujevca, izjavio je Ustavnom sudu 19. juna 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude navedene u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je presudom Okružnog suda u Kragujevcu K. 80/09 od 3. juna 2009. godine oglašen krivim za krivično delo ubistvo u prekoračenju nužne odbrane iz člana 113. u vezi člana 19. stav 3. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine. Odlučujući o žalbama protiv prvostepene presude, Apelacioni sud u Kragujevcu je osporenom presudom preinačio prvostepenu presudu u pogledu izrečene kazne, tako što je podnosioca za navedeno delo osudio na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine. Podnosilac smatra da je Apelacioni sud u Kragujevcu osporenom presudom povredio njegovo pravo na pravično suđenje „pogrešnim, namernim ili slučajnim navođenjem“ iskaza veštaka koji se odnosi na uračunljivost okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe i prisutnost „egzistencijalnog straha“ kod njega u vreme izvršenja krivičnog dela. Po navodima podnosioca, sud je pogrešno naveo iskaze veštaka neuropsihijatra o njegovoj uračunljivosti u vreme izvršenja krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, tako što je u obrazloženju osporene presude naveo da je kod okrivljenog „postojao strah koji nije bio egzistencijalan“, dok je veštak izjavio da je okrivljeni tom prilikom „bio ili mogao biti“ u egzistencijalnom strahu, što je za posledicu imalo osuđujuću presudu. Smatra da bi krivična presuda bila oslobađajuća, da je sud pravilno naveo iskaz ovog veštaka. Predlaže da se osporena presuda poništi i naloži „ponovno sprovođenje žalbenog postupka, uz ispravljanje ukazanih nedostataka“.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, broj 109/07) istovetan je odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede istaknutog ustavnog prava ili slobode, a ne da kao viši sud u odnosu na sudove i druge državne organe koji su doneli osporene pojedinačne akte ocenjuje zakonitost tih akata, preispitujući pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja, izvedene činjenične zaključke i ocenu dokaza na kojima se osporeni akti zasnivaju. Stoga ustavna žalba mora da sadrži ustavnopravne razloge kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, ukazuje na njegovu povredu ili uskraćivanje.

3. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava na čiju povredu se ustavnom žalbom poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

4. Ustavni sud je u postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni prihvatljivi ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je osporenom presudom povređeno Ustavom zajemčeno pravo njenog podnosioca na koje se poziva. Naime, u ustavnoj žalbi se iznosi da je u drugostepenoj presudi Apelacioni sud u Kragujevcu samoinicijativno i pogrešno naveo iskaz veštaka neuropsihijatra, što je presudno uticalo na utvrđivanje podnosiočeve uračunljivosti u vreme izvršenja krivičnog dela. Međutim, iz zapisnika o glavnom pretresu od 2. februara 2006. godine i 23. novembra 2007. godine, kao i iz obrazloženja osporene presude proizlazi da je sud u konkretnom slučaju, prilikom utvrđivanja stepena uračunljivosti okrivljenog u vreme izvršenja krivičnog dela, vršio ocenu izvedenog dokaza – iskaza veštaka neuropsihijatra, što spada u domen utvrđivanja činjeničnog stanja i ocenu izvedenih dokaza. Stoga je Ustavni sud zaključio da se ustavnom žalbom od Ustavnog suda zahteva da postupa kao instancioni sud, odnosno da nakon redovnih sudova koji su doneli osporene pojedinačne akte, još jednom ceni njihovu zakonitost, ispitujući pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu izvedenih dokaza na kojima se osporena presuda zasniva, što ne spada u Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene nadležnosti Ustavnog suda. Ovo stoga što se razlozi zbog kojih podnosilac ustavne žalbe osporava drugostepenu presudu odnose na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, dok se odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemče određena procesna prava licu o čijim pravima, obavezama i na zakonu zasnovanom interesu se odlučuje u postupku pred sudom.

Pored navedenog, Ustavni sud je imao u vidu da je prvostepeni sud, prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja, posebno u pogledu stepena uračunljivosti podnosioca u momentu izvršenja krivičnog dela, imao u vidu ne samo iskaz veštaka neuropsihijatra o mogućem postojanju egzistencijalnog straha kod njega, kao potencijalnog uzročnika smanjene uračunljivosti, već i sve druge okolnosti samog dela iz kojih se može izvesti zaključak o stepenu uračunljivosti kao bitnog elementa i uzročnika postupanja učinioca u momentu izvršenja krivičnog dela.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od izloženog Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe koja osporava ocenu dokaza i činjenično stanje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti