Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u ostavinskom i povezanom parničnom postupku koji traju preko 11 godina. Sud je naložio hitno okončanje postupaka i dosudio naknadu nematerijalne štete podnosiocima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda dr Goran P. Ilić, zamenik predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Jelene Opšić i Ljubomira Opšića, oboje iz Zemuna i Ljiljane Tomas iz Šida, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. maja 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Jelene Opšić, Ljubomira Opšića i Ljiljane Tomas i utvrđuje da je u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Šidu u predmetu O. 66/10 i u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Šidu u predmetu P. 151/03 povređeno pravo podnosi laca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnom sud u da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupci iz tačke 1. okonča li u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

4. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jelena Opšić i Ljubomir Opšić, oboje iz Zemuna i Ljiljana Tomas iz Šida, podne li su 1. jula 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu.

Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da ustavna žalba ne sadrži sve zakonom propisane elemente, te je 22. januara 2014. godine, saglasno članu 45. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), naložio podnosiocima ustavne žalbe da, u roku od 15 dana od dana prijema naloga Ustavnog suda, urede ustavnu žalbu, uz navođenje svih nedostataka koje treba otkloniti.

Podnosioci ustavne žalbe su podneskom od 26. februara 2014. godine uredili ustavnu žalbu, tako što su naveli da ustavnu žalbu izjavljuju zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupcima Opštinskog suda u Šidu O. 294/76, O. 510/05 i P. 151/03.

U ustavnoj žalbi i podnesku od 26. februara 2014. godine navodi se : da je spise predmeta O. 294/76, u ostavinskom postupku iza babe podnosilaca ustavne žalbe, sud izgubio; da je zbog naknadno pronađene nepokretnosti iza nje ponovo pokrenuta ostavinska rasprava u predmetu O. 277/02, a da posle ukidanja ostavinskog rešenja predmet nosi broj O. 286/04, u kome rasprava nije okončana; da je iza sina babe podnosilaca ustavne žalbe pokrenut ostavinski postupak pod brojem O. 231/02, a da je tekući broj O. 510/05; da su zbog spornog obima zaostavštine i prava na nasleđivanje pokrenuti postupci u predmetima P. 151/03 i P. 190/03, koji nisu okončani u prvostepenom postupku; da za punih 12 godina nema pravnosnažne odluke. Podnosioci od Ustavnog suda traže naknadu materijalne i nematerijalne štete, sa kamatom i svih troškova.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13–Odluka US), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Šidu O. 66/10 i O. 39/10 i Opštinskog suda u Šidu P. 151/03 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari.

3.1 Postupak u predmetu Osnovnog suda u Šidu O. 66/10

Predrag Jovanović iz Sremske Mitrovice pokrenuo je 26. juna 2002. godine pred Opštinskim sudom u Šidu ostavinski postupak iza pok. Nikole Vukovića.

Podneskom od 2. avgusta 2002. godine Sretenka Vuković iz Šida navela je naslednike drugog naslednog reda iza pok. Nikole Vukovića, među kojima su i podnosioci ustavne žalbe.

Na ročište od 5. septembra 2002. godine pozvani su i podnosioci ustavne žalbe, a na njega nije pristupio Ljubomir Opšić. Na ovom ročištu utvrđeno je rodoslovlje iza ostavioca, u kome su podnosioci ustavne žalbe navedeni kao naslednici drugog naslednog reda, a Jelena Opšić i Ljiljana Tomas prihvatile su se naslednog dela koji im pripada.

Podneskom od 13. septembra 2002. godine Jelena Opšić i Ljiljana Tomas navele su da sud nije utvrdio koja imovina čini zaostavštinu, te da treba da se izvrši popis i procena stvari i da se doda vrednost svih poklona učinjenih godinu dana pre smrti ostavioca, a telegramom od 12. novembra 2002. godine Ljubomir Opšić tražio je da se popiše zaostavština i odrede mere njenog obezbeđenja zbog spora oko nasleđivanja i uračunavanja poklona.

Sud je rešenjem O. 231/02 od 27. juna 2003. godine utvrdio zaostavštinu, a na njoj je za naslednike oglasio i podnosioce ustavne žalbe.

Protiv ovog rešenja žalbe su izjavili podnosioci ustavne žalbe i Snežana Perović. Podnosioci su u žalbi naveli da su podneli tužbu radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju i kupoprodaji koje je zaključio ostavilac, a žalba Snežane Perović odbačena je rešenjem O. 231/02 od 1. oktobra 2003. godine.

Jelena Opšić i Ljiljana Tomas dale su na ročištima u oktobru 2003. godine nasledne izjave kojima su se prihvatile i pokretne zaostavštine, a takvu izjavu dao je i Ljubomir Opšić u podnesku od 1. februara 2004. godine.

Dopunskim rešenjem O. 231/02 od 2. juna 2004. godine utvrđena je zaostavština na pokretnoj imovini ostavioca, a na njoj su za naslednike oglašeni i podnosioci ustavne žalbe.

Protiv ovog rešenja podnosioci ustavne žalbe su 30. juna 2004. godine izjavili žalbu.

Rešenjem Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 1085/04 od 31. avgusta 2004. godine ukinuta su navedena rešenja od 27. juna 2003. i 2. juna 2004. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno raspravljanje zaostavštine, radi pojašnjenja prigovora žalilaca i odlučivanja da li ima mesta upućivanju na parnicu ili raspravljanju zaostavštine.

Sud je zatim održao ročišta 8. novembra i 2. decembra 2004. i 21. januara 2005. godine, a zatim je rešenjem O. 351/04 od 21. januara 2005. godine utvrdio zaostavštinu i oglasio naslednike na njoj, među kojima su i podnosioci ustavne žalbe.

Na osnovu žalbe podnosilaca ustavne žalbe, ovo rešenje ukinuto je rešenjem Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 616/05 od 29. novembra 2005. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Sud je zatim održao ročište 18. aprila 2006. godine u ovom predmetu, koji je dobio novi broj O. 510/05, a ročište od 8. juna te godine je odložio.

Naredbom predsednika Opštinskog suda u Šidu od 7. maja 2008. godine naloženo je postupajućem sudiji da odmah uzme u rad predmet O. 510/05.

Predmet je zatim u Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Šidu dobio broj O. 66/10. U tom predmetu sud je 23. avgusta 2010. godine tražio obaveštenje i spise predmeta od parničnog odeljenja istog suda, 29. jula 2011. godine ponovo je tražio obaveštenje od istog odeljenja, a 4. jula 2012. godine tražio je obaveštenje od Višeg suda u Sremskoj Mitrovici.

Sud je zatim 4. aprila 2014. godine održao ročište, nakon koga je doneo rešenje O. 66/10 kojim je prekinuo ostavinski postupak, uputio na parnicu podnosioce ustavne žalbe radi utvrđenja obima i sastava zaostavštine i odredio rok od 30 dana za pokretanje parnice i obaveštavanje suda o tome. U obrazloženju je navedeno da su podnosioci ustavne žalbe podneskom od 3. aprila 2014. godine predložili prekid postupka radi utvrđivanja obima i sastava zaostavštine i prava drugih naslednika, zbog čega je primenom člana 119. Zakona o vanparničnom postupku prekinuo postupak. U trenutku odlučivanja o ustavnoj žalbi, sud ovo rešenje nije bio dostavio strankama u postupku.

3.2 Postupak u predmetu Opštinskog suda u Šidu P. 151/03

Podnosioci ustavne žalbe su 24. aprila 2003. godine podneli tužbu protiv Snežane Perović i Dušana Maukovića, oboje iz Šida, radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju koji je Snežana Perović, kao davalac izdržavanja, zaključila sa Nikolom Vukovićem iz Šida i radi poništaja ugovora o kupoprodaji koji su zaključili Nikola Vuković, kao prodavac, i Dušan Mauković, kao kupac, i uračunavanje označene imovine u oba zahteva u zaostavštinu Nikole Vukovića. Predmet je zaveden pod brojem P. 151/03.

Prvo ročište u ovom postupku održano je 29. marta 2004. godine, a na sledećem ročištu, održanom 6. juna 2005. godine, parnica podnosilaca ustavne žalbe protiv tužene Sofije Mauković, u predmetu istog suda P. 190/05, sa istim predmetom spora kao i navedena parnica protiv Dušana Maukovića, spojena je sa parnicom u predmetu P. 151/03.

Ročište od 6. jula 2005. godine nije održano, a na ročištu održanom 28. septembra iste godine sud je odredio prekid postupka do okončanja parnice po tužbi Predraga Jovanovića iz Sremske Mitrovice protiv naslednika pok. Nikole Vukovića, među kojima su i podnosioci ustavne žalbe, podnetoj radi utvrđenja očinstva.

Podnositeljke ustavne žalbe Jelena Opšić i Ljiljana Tomas su podneskom od 7. oktobra 2005. godine tražile da im se rešenje o prekidu postupka dostavi u pismenom obliku, navodeći da sa njim nisu saglasne.

U trenutku odlučivanja o ustavnoj žalbi, sud nije bio izradio u pismenom obliku navedeno rešenje doneto na ročištu od 28. septembra 2005. godine.

3.3 Postupak u predmetu Osnovnog suda u Šidu O. 39/10

Uvidom u spise ovog predmeta, Ustavni sud je utvrdio da se u ostavinskom postupku, koji se u ovom predmetu vodi iza pok. Živke Vuković i koji je na početku nosio broj O. 277/02, Opštinski sud u Šidu tri puta obraćao Istorijskom arhivu "Srem" sa zahtevom za dostavljanje spisa predmeta Opštinskog suda u Šidu O. 294/76, a da je Istorijski arhiv "Srem" obaveštavao sud da ne poseduje ove spise, već da se oni nalaze kod tog suda. Sud se u ovom postupku obraćao i podnosiocima ustavne žalbe sa zahtevom za dostavljanje rešenja iz predmeta O. 294/76, s obzirom na to da se to rešenje nije nalazilo ni u arhivi suda ni u Istorijskom arhivu "Srem", ali podnosioci takvo rešenje nisu dostavili. Prema navodima u dopisu Osnovnog suda u Šidu od 14. aprila 2014. godine, iz fotokopije upisnika koji se nalazi u predmetu O. 39/10 proizlazi da je u predmetu O. 294/76 obustavljen postupak raspravljanja zaostavštine 25. aprila 1977. godine. U postupku O. 39/10 prvostepeni sud je dva puta donosio rešenja kojima je utvrđivao zaostavštinu ostavilje i oglašavao naslednike na toj imovini, drugostepeni sud je ta rešenja ukinuo, da bi 4. aprila 2014. godine prvostepeni sud doneo rešenje iste sadržine kao i navedeno rešenje doneto istog dana u predmetu O. 66/10.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosioci ukazuju, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Prema odredbi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Služben i glasnik RS", br. 85/12 i 45/13), u vanparničnom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje u osporenim postupcima, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je s ud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova.

5. Ocenjujući istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava. Međutim, polazeći od toga da svaki postupak pred sudovima ili drugim nadležnim organima predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stao na stanovište da se, prilikom ocene da li se postupak u konkretnom slučaju vodi u okviru razumnog roka, mora uzeti u obzir i stanje na dan stupanja na snagu Ustava. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ostavinski postupak u predmetu O. 66/10 u odnosu na podnosioce ustavne žalbe započeo njihovim označenjem kao naslednika u podnesku od 2. avgusta 2002. godine i da je u trenutku odlučivanja o ustavnoj žalbi, kada je doneto nepravnosnažno rešenje o njegovom prekidu, ovaj postupak trajao više od 11 godina i osam meseci. Isto tako, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak u predmetu P. 151/03 pokrenut 24. aprila 2003. godine i da je u trenutku odlučivanja o ustavnoj žalbi, kada je doneto nepravnosnažno rešenje o njegovom prekidu, ovaj postupak trajao 11 godina. Ustavni sud takođe konstatuje da se u osporenom parničnom postupku rešava o pitanju koje predstavlja prethodno pitanje za raspravljanje zaostavštine u osporenom ostavinskom postupku u predmetu O. 66/10, zbog čega se trajanje ova dva postupka ne može ocenjivati odvojeno, jer je donošenje odluke u ovom ostavinskom postupku uslovljeno prethodnim pravnosnažnim okončanjem osporenog parničnog postupka. S druge strane, Ustavni sud konstatuje da nije mogao da ceni istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda u Šidu O. 294/76, jer iz dokaza dostavljenih uz ustavnu žalbu i na osnovu uvida u spise predmeta O. 39/10 proizlazi da je postupak u predmetu O. 294/76 obustavljen 1977. godine, a podnosioci ustavne žalbe nisu dokazali da postupak u predmetu O. 39/10, koji je još uvek u toku, predstavlja nastavak tog postupka.

Polazeći od ovih okolnosti, Ustavni sud ocenjuje da trajanje postupaka u predmetima O. 66/10 i P. 151/03, samo po sebi, ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Međutim, kako je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao učesnika u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje postupka.

Polazeći od toga, Ustavni sud je ocenio da u ovim predmetima nije bilo preterano složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi prouzrokovala duže trajanje osporenih postupaka.

Ustavni sud ocenjuje da podnosioci ustavne žalbe , kao strane u naslednopravnom odnosu, ima ju legitiman interes da nadležni sud ovi okonča ju u razumnom roku osporene postupke pokrenute radi razrešenja tih odnosa, a da svojim ponašanjem nisu doprineli njihovom dugom trajanju.

Ocenjujući postupanje sudova koji su vodili osporene postupke, Ustavni sud nalazi da su oni odlučujuće doprineli da osporeni postupci nerazumno dugo traju. U osporenom ostavinskom postupku, prvostepeni sudovi su prvu radnju nakon ročišta odloženog 8. juna 2006. godine preduzeli tek posle više od četiri godine, u avgustu 2010. godine. Sledeće 2011, kao i 2012. godine, prvostepeni sud je od svih radnji samo po jedan put u te dve godine tražio da se proveri da li su okončani određeni parnični postupci, dok 2013. godine nije preduzeo nijednu radnju u postupku. Na kraju, u osporenom ostavinskom postupku sud je tek u aprilu 2014. godine doneo rešenje o prekidu postupka, koje još uvek nije postalo pravnosnažno, iako su podnosioci ustavne žalbe vrlo brzo nakon stupanja u postupak, kao i drugostepeni sud u ukidajućem rešenju iz 2004. godine, ukazivali da postoje pitanja koja ne mogu da se rešavaju u ostavinskom postupku i da zbog njih postupak treba prekinuti i stranke uputiti na parnicu. S druge strane, u osporenom parničnom postupku, na ročištu održanom u septembru 2005. godine, doneto je rešenje o prekidu postupka. Međutim, do odlučivanja o ustavnoj žalbi to rešenje nije bilo izrađeno u pismenom obliku, dakle posle više od osam godina i sedam meseci od njegovog donošenja, zbog čega još uvek nije dostavljeno strankama u postupku, pa nije ni steklo svojstvo pravnosnažnosti. Isto tako, prvostepeni sudovi koji su bili nadležni za postupanje u ovom postupku ili su za to sada nadležni nisu u tom periodu preduzeli nijednu drugu radnju u postupku.

Uzimajući navedeno u obzir, i to najpre trajanje osporenih postupaka i postupanje prvostepenih sudova u njemu, Ustavni sud ocenjuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, zbog čega je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Polazeći od toga da osporeni postupci povodom ko jih je podneta ustavna žalba još nisu okončan i, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem sada nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se osporeni postupci okončali u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zb og konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno trajanje osporenih postupaka, koje se iz navedenih razloga ne može posmatrati odvojeno. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Kako podnosioci ustavne žalbe nisu dostavil i dokaz o pretrpljenoj materijalnoj šteti, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za odlučivanje o ovom zahtevu, rešavajući kao u tački 4. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

Razmatrajući zahtev podnosilaca za naknadu svih troškova, Ustavni sud najpre konstatuje da je u pogledu troškova u postupku pred Ustavnim sudom zauzeo stav, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, da nema uslova za naknadu tih troškova. Ovakvo stanovište zauzeo je u svojoj odluci Už- 631/2011 od 8. maja 2013. godine, objavljenoj na adresi www.ustavni.sud.rs. S druge strane, u pogledu zahteva za naknadu troškova u osporenim postupcima, Ustavni sud je našao da će o tim troškovima odlučiti sudovi u tim postupcima koji još uvek nisu okončani.

9. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 4 7. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Goran P. Ilić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti