Utvrđena povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju za naplatu neisplaćenih zarada. Pozivajući se na praksu Evropskog suda, država je odgovorna za neizvršenje presuda protiv preduzeća u restrukturiranju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . V, S . L . i Z . D, svih iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. aprila 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. V, S . L . i Z . D . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovni m sudom u Čačku u predmetu I. 11732/10 (ranije predmet I. 1427/09) podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 11732/10 od 12. aprila 20 10. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. V, S . L . i Z . D, sve iz Čačka podnel e su Ustavnom sudu, 16. oktobra 201 3. godine, preko punomoćnika S . J , advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u postupku koji se vodi pred Osnovni m sudom u Čačku u predmetu I. 11732/10. Ustavna žalba je zavedena pod brojem Už-8273/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadlež an redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 58/14 od 6. novembra 2014. godine je usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 11732/10 (raniji broj I. 1427/09), podnositeljk ama povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Viši sud u Čačku je dopisom R4-I. 30/15 od 2 . aprila 2015. godine Ustavnom sudu „vratio“ ustavnu žalbu M . V, S . L . i Z . D, radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu. Ovaj dopis zaveden je pod brojem Už- 2947 /2015, te je Ustavni sud dalje postupao u neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 11732/10.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 11732/10 od 12. aprila 2010. godine usvojen je predlog za izvršenje M. V, M. V, V. N. i M. D, kao zakonskih naslednika pok. Lj. J. i ovde podnositeljki ustavne žalbe na osnovu prav nosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 179/08 od 10. decembra 200 8. godine, prema izvršnom dužniku Kompanija „S.“ A.D. „S. a .“, Č, radi naplate novčanog potraživanja na ime neisplaćenih zarada u iznosima bliže opredeljenim navedenom presud om sa zakonskom zateznom kamatom, troškovima parničnog postupka i troškovima izvršenja, i to plenidbom i prodajom tačno određenih nepokretnosti izvršnog dužnika, te od iznosa dobijenog prodajom iz depozita suda isplatom tako navedenih iznosa izvršnim poveriocima .

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 58/14 od 6. novembra 2014. godine, koje je postalo pravnosnažno 9. decembra 2014. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača M. V, S . L . i Z . D . za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 11732/10 (raniji broj I. 1427/09), podnositeljk ama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku , dok je u stavu trećem izreke dosuđena naknada podnositeljk ama zahteva za povredu prava na suđe nje u razumnom roku u iznosu od po 200 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu . U stavu četvrtom izreke odbijen je , kao neosnovan, zahtev podnositeljki u delu kojim je tražena naknada preko naknade dosuđene stavom trećim izreke, u iznosima od po još 3.800 evra , u dinarskoj protivrednosti. U stavu petom izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu materijalne štete, u visini iznosa potraživanja naplaćene zarade, po rešenju o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 11732/10 od 12. aprila 2010. godine. U stavu šestom izreke dosuđen je predlagačima na ime troškova postupka iznos od po 4.000,00 dinara na teret budžetskih sredstva Republike Srbije.

U obrazloženju tog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je nakon uvida u spise Osnovnog suda u Čačku I. 11732/10 utvrđeno da je izvršni postupak u konkretnom slučaju započeo 12. oktobra 200 9. godine, podnošenjem predloga za izvršenje, da je odbačen predlog za izvršenje rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1427/09 od 20. oktobra 200 9. godine, ali je ovo rešenje ukinuto rešenjem Višeg suda u Čačku Gž. 163/10 od 10. februara 2010. godine; da je rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 11732/10 od 12. aprila 2010. godine usvojen predlog za izvršenje i određeno izvršenje; da je rešenjem I. 11732/10 od 13. aprila 2010. godine prekinut postupak izvršenja u ovom predmetu zbog otvaranja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom Kompanija „S.“ A.D. „S. – a .“, Č, te da je izvršno postupak nastavljen rešenjem od 25.maja 2011. godine, ali da još uvek nije okončan, a poverioci ni su ni delimično naplatil i svoja potraživanja; da je sud analizirajući dužinu trajanja postupka ispitivao ispunjenost kriterijuma za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku i našao da je osnovni razlog neprimereno dugom trajanju postupka neažurno postupanje Osnovnog suda u Čačku; da je na osnovu člana 8a st. 1. i 2. Zakona o uređenju sudova , prvostepeni sud odredio primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 200 evra , u dinarskoj protivvrednosti; da se pravično zadovoljenje predlagača zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u potpunosti ostvaruje dosuđivanjem navedene naknade, kao i da je sud odbio zahtev za naknadu materijalne štete, jer iz odredbe člana 8b Zakona o uređenju sudova ne proizlazi da u ovom postupku neporedno viši sud može odrediti naknadu materijalne štete.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13 ), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da a ko neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i o drediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se n a postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe izjavljene 16. oktobra 201 3. godine o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 11732/10, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine , doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima Sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnositeljki ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnositeljk i na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju čini radnopravno potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljkama ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 11732/10 od 12. aprila 20 10. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnositeljkama ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koja su podnositeljk e pokušal e na prinudan način da ostvar e u predmetnom izvršnom postupku. Na drugačiju ocenu ne utiče okolnost što je Viši sud u Čačku rešenjem R4-I. 58/14 od 6. novembra 2014. godine, između ostalog, odbio zahtev za naknadu materijalne štete imajući u vidu da iz obrazloženja navedenog rešenja proizlazi da nije predviđena nadležnost tog suda da, odlučujući o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, donosi odluku o naknadi materijalne štete.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.