Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao tri godine. Sud je konstatovao neaktivnost izvršnog suda koji skoro tri godine nije pokušao sprovođenje izvršenja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milosava Nedeljkovića iz Lebana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. juna 2011. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba Milosava Nedeljkovića i utvrđuje da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Lebanu u predmetu I. 9/06, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Milosav Nedeljković iz Lebana podneo je 27. februara 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Lebanu u predmetu I. 9/06.

U ustavnoj žalbi podnosilac je naveo da je označeni izvršni postupak pokrenut 27. decembra 2005. godine, da je „popis pokušan tek 22. decembra 2008. godine, nakon tri godine“, čime mu je „očigledno“ povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Podnosilac je, takođe, naveo da se, s obzirom na to da „tri godine nije dobijao nikakvo obaveštenje od suda“ o preduzetim radnjama, više puta pritužbama obraćao predsedniku Opštinskog suda u Lebanu, Vrhovnom sudu Srbije i Ministarstvu pravde – Odsek za nadzor, organima za prekršaje i tužilaštvu, ali da nije dobio nijedan odgovor. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da je u predmetu I. 9/06 Opštinskog suda u Lebanu povređeno pravo podnosiocu ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, da utvrdi pravo podnosioca na naknadu štete i naloži nadležnom sudu da preduzme sve potrebne mere kako bi došlo do namirenja izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Opštinski sud u Lebanu je 2. aprila 2009. godine dostavio Ustavnom sudu dopis VIIISu. 96/09 koji sadrži informaciju o postupanju u predmetu tog suda I. 9/06.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Lebanu I. 9/06, kao i u svu dostavljenu i prikupljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 27. decembra 2005. godine, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo Opštinskom sudu u Lebanu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „Radan" a.d. Lebane, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Lebanu P1. 523/04 od 28. oktobra 2004. godine, kojom je dužnik obavezan da podnosiocu ustavne žalbe na ime neisplaćene zarade za vremenski period od septembra 2003. do septembra 2004. godine, isplati određeni novčani iznos. Predloženo je da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom navedenih pokretnih stvari dužnika.

Povodom ovog predloga, Opštinski sud u Lebanu doneo je 29. decembra 2005. godine rešenje o izvršenju I. 9/06, kojim je odredio predloženo izvršenje, kao i troškove izvršenja.

Dopisom od 23. maja 2007. godine „A BANKA“ a.d. Beograd, filijala u Leskovcu, obavestila je postupajućeg sudiju u predmetnom izvršnom postupku da je u korist tog pravnog lica rešenjem Opštinskog suda u Lebanu I. 1211/03 od 2. septembra 2003. godine konstituisana hipoteka prvog reda na nepokretnostima izvršnog dužnika „Radan“ a.d. Lebane.

Sudski izvršitelj Opštinskog suda u Lebanu je 8. oktobra 2008. godine izašao na lice mesta na adresu izvršnog dužnika, ali u poslovnim prostorijama nije bio zastupnik izvršnog dužnika, te je ostavio obaveštenje licu koje se zateklo u prostorijama da će sud ponovo izaći na lice mesta 9. oktobra 2008. godine u 8.30 časova, međutim u naznačeno vreme prostorije izvršnog dužnika su bile zaključane.

Dana 22. decembra 2008. godine sudski izvršitelj Opštinskog suda u Lebanu pokušao je popis pokretnih stvari izvršnog dužnika radi namirenja potraživanja izvršnog poverioca, ali je samo zapisnički konstatovao da kod izvršnog dužnika nisu zatečene stvari koje imaju vrednost za namirenje potraživanja. Navedeni zapisnik vođen je pod poslovnim brojem Iv. 485/04, a u ovom zapisniku konstatovano je da sud istovremeno postupa u predmetima tog suda: Iv. 485/04, I. 578/04 I. 1134/04, I. 1146/04, I. 1174/04, i. 1167/04 I. 39/05, I. 54/05, I. 156/05, Iv. 1429/05, I. 9/06, I. 55/06, I. 501/07, i I. 752/07. Nakon navedenog, Opštinski sud u Lebanu je 30. decembra 2008. godine zaključkom Iv. 485/04 odobrio sprovedeno izvršenje, dao nalog da se predmet razvede po upisniku „Iv“ i „I“ i da se arhivira, dok je zaključkom I. 9/06 „uzeo“ na znanje izveštaj službenog lica tog suda po zapisniku od 22. decembra 2008. godine, prema kome je pokušaj popisa stvari izvršnog dužnika ostao bez uspeha, jer nisu nađene stvari koje mogu biti predmet izvršenja. Prema ovom zaključku poveriocu je ostavljena mogućnost da u roku od tri meseca od dana prijema predloži da se ponovo sprovede popis, s tim da će, ukoliko on to u ostavljenom roku ne predloži, ili ako se ni prilikom ponovnog popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja, sud obustaviti izvršenje. Ovaj zaključak dostavljen je izvršnom poveriocu 13. februara 2009. godine.

Podnosilac se počev od 5. maja 2008. godine nekoliko puta obraćao nadležnim organima sa zahtevom da ti organi preduzmu zakonom propisane mere kako bi se odobreno izvršenje i sprovelo.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama. (član 5. st. 1, 2. i 5.); da se rešenje o izvršenju na pokretnim stvarima dostavlja izvršnom dužniku neposredno pre preduzimanja prve izvršne radnje, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 53.); da izvršnim radnjama u stanu izvršnog dužnika kojima ne prisustvuje izvršni dužnik, njegov zakonski zastupnik, punomoćnik ili odrasli član njegovog domaćinstva, moraju prisustvovati dva punoletna građanina, da kad izvršne radnje treba sprovesti u prostoriji koja je zaključana, a izvršni dužnik nije prisutan ili ne pristaje da prostoriju otvori, sudski izvršitelj će otvoriti prostoriju u prisustvu dva punoletna građanina (član 56. st. 2. i 3.); da će sudski izvršitelj, neposredno pre nego što pristupi popisu, predati izvršnom dužniku rešenje o izvršenju i pozvati ga da plati iznos za koji je određeno izvršenje, zajedno sa kamatom i troškovima, ako izvršnom dužniku rešenje o izvršenju nije moglo da se preda prilikom popisa, dostaviće mu se naknadno, po opštim pravilima o dostavljanju, da će se o vremenu i mestu popisa obavestiti izvršni poverilac, ako je to tražio, da odsustvo stranaka ne sprečava da se pristupi popisu, da će se o izvršenom popisu obavestiti stranka koja nije prisustvovala popisu (član 72.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da izvršni postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, koji započinje podnošenjem predloga za izvršenje, a završava se prinudnim sprovođenjem rešenja o izvršenju ili donošenjem rešenja kojim se postupak obustavlja, Ustavni sud je stao na stanovište da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja izvršnog postupka u konkretnom slučaju mora uzeti celokupan period od dana podnošenja predloga za izvršenje 27. decembra 2005. godine do završetka postupka – 30. decembra 2008. godine.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni izvršni postupak trajao tri godine.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i značaj poverilačkog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu vremenskog trajanja postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima je sud trebalo da se izjašnjava. Na Opštinskom sudu u Lebanu u predmetnom izvršnom postupku bilo je samo da donese rešenje o izvršenju i da, u skladu sa zakonskom obavezom hitnog postupanja, odmah izvrši popis i procenu pokretnih stvari izvršnog dužnika, a nakon toga, u slučaju da postoje stvari koje se mogu prodati, sprovede prodaju tih stvari radi namirenja potraživanja izvršnog poverioca.

Međutim, prema oceni Ustavnog suda, izvršni sud u konkretnom slučaju nije postupao u skladu sa zakonskom obavezom hitnosti, niti je u razumnom roku preduzeo radnje na koje je po Zakonu bio obavezan za sprovođenje izvršenja određenog donetim rešenjem. Tako je Opštinski sud u Lebanu tek 8. oktobra 2008. godine, odnosno nakon skoro tri godine od donošenja rešenja o izvršenju, pokušao da sprovede izvršenje. Pri tome sud nije izvršio tom prilikom popis pokretnih stvari izvršnog dužnika, mada je ušao u prostorije dužnika, iako, saglasno odredbi člana 72. Zakona o izvršnom postupku, odsustvo stranaka ne sprečava da se pristupi popisu. Ustavni sud konstatuje da obaveštenje koje je „A BANKA“ a.d. Beograd, filijala u Leskovcu dostavila Opštinskom sudu u Lebanu 23. maja 2007. godine da je u korist tog pravnog lica 2. septembra 2003. godine na nepokretnostima izvršnog dužnika konstituisana hipoteka prvog reda, nije mogla biti od značaja za postupanje izvršnog suda u predmetnom izvršnom postupku, s obzirom na to da je izvršenje u označenom postupku bilo određeno na pokretnim stvarima izvršnog dužnika, a ne na nepokretnostima, ali ni eventualno druga saznanja o likvidnosti izvršnog dužnika. Prema oceni Ustavnog suda, izvršni sud je bio u obavezi da sprovede zakonom propisani postupak, bez obzira na obaveštenja, i eventualnu nesolventnost izvršnog dužnika ukoliko je postojala i u vreme donošenja rešenja o izvršenu konstatuje u predmetnom izvršnom postupku, te zatim da o zahtevu podnosioca odluči u razumnom vremenskom periodu.

Prema oceni Ustavnog suda, predmet konkretnog postupka izvršenja je bio od izuzetnog značaja za podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na to da je u pitanju izvršenje pravnosnažne sudske odluke koja se odnosi na neisplaćene zarade za period od godinu dana, koje su osnov egzistencije podnosioca ustavne žalbe. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da se podnosilac ustavne žalbe mogao obraćati izvršnom sudu sa zahtevom da sud pristupi sprovođenju izvršenja i ranije, a ne tek nakon dve i po godine, međutim Sud je ocenio da ta neaktivnost podnosioca ustavne žalbe ne može da predstavlja opravdanje izvršnom sudu za to što toliko dugo nije postupao u označenom postupku. Pored navedenog, Ustavni sud je konstatovao i da je Opštinski sud u Lebanu podnosiocu ustavne žalbe dostavio zaključak I. 9/06 od 22. decembra 2008. godine, donet nakon što je taj sud izlaskom na lice mesta kod izvršnog dužnika konstatovao nenaplativost potraživanja, a kojim mu je ostavljena mogućnost da u roku od tri meseca predloži sprovođenje novog popisa, što on nije učinio, ali da ta činjenica nije od značaja za ocenu Suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku.

6. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je propuštanjem Opštinskog suda u Lebanu da u predmetnom izvršnom postupku preduzme radnje na koje je zakonom bio obavezan i postupa u skladu sa načelom hitnosti izvršnog postupka, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete, koje podnosilac može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. istog zakona.

7. U pogledu prava podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete, s obzirom na to da je u ustavnoj žalbi istaknut zahtev za naknadu štete uopšte, Ustavni sud je konstatovao da podnosilac uz ustavnu žalbu nije dostavio dokaze o postojanju štete, njenoj visini, kao i jasne uzročne veze između eventualne štete i radnje državnog organa kojom je ta šteta prouzrokovana, pre svega imajući u vidu činjenicu da je pre podnošenja predloga za izvršenje nadležni izvršni sud doneo veći broj rešenja o izvršenju protiv istog izvršnog dužnika istim sredstvom izvršenja – popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari, a da su nepokretnosti izvršnog dužnika u predmetnom izvršnom postupku duži vremenski period pre pokretanja tog postupka bile opterećene hipotekom.

S druge strane, u pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe da Ustavni sud „preduzme sve potrebne mere kako bi došlo do namirenja izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe“, Ustavni sud je konstatovao da nije nadležan da preduzima navedene mere, niti da obezbeđuje namirenje podnosioca ustavne žalbe u izvršnom postupku.

Pored navedenog, Ustavni sud ukazuje da ni sam podnosilac ustavne žalbe nije u predmetnom izvršnom postupku podneo zahtev da se ponovo sprovede popis i plenidba pokretnih stvari, s obzirom na to da je prilikom prvobitnog pokušaja konstatovano da nema pokretnih stvari koje mogu biti predmet izvršenja, niti je predložio sudu da odredi drugo sredstvo izvršenja.

Imajući u vidu navedeno Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio i rešio kao u tački 1. izreke (drugi deo).

8. Na osnovu iznetog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević