Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dugom osam godina

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao osam godina. Utvrđeno je pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete od po 500 evra, zbog neefikasnog postupanja prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-295/2013
09.07.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. M. i M. M, oboje iz Lučana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. jula 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. M. i M. M. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku – Sudska jedinica u Guči u predmetu P. 1734/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Guči P. 429/04), povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. M. i M. M, oboje iz Lučana, podneli su Ustavnom sudu, 10. januara 2013. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku – Sudska jedinica u Guči u predmetu P. 1734/10.

Podnosioci ustavne žalbe su naveli: da je više tužilaca dana 25. novembra 2004. godine podnelo Opštinskom sudu u Guči tužbu protiv tuženih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, radi duga; da je presuda Opštinskog suda u Guči P. 450/06 od 25. septembra 2007. godine ukinuta rešenjem Okružnog suda u Čačku Gž. 2082/07 od 6. februara 2008. godine; da je u ponovnom postupku Osnovni sud u Čačku – Sudska jedinica u Guči doneo presudu P. 1734/10 od 23. aprila 2012. godine, a Apelacioni sud u Kragujevcu je pravnosnažno odlučio presudom Gž. 3133/12 od 9. novembra 2012. godine; da je predmetni postupak, koji nije bio složen, trajao osam godina te da je podnosiocima zbog nedelotvornog postupanja nadležnog suda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, usled čega su zahtevali naknadu opredeljene nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Guči P. 1734/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužioci P. T, S. A, R. T, R. A, V. P, Ž. M, D. P, R. M. i M. P. su 25. novembra 2004. godine podneli tužbu Opštinskom sudu u Guči protiv tuženih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, radi duga, označujući vrednost spora na 270.000,00 dinara. Predmet je dobio broj P. 429/04.

Pred Opštinskim sudom u Guči bila su održana dva ročišta na kojima su saslušane parnične stranke i izvršen je uvid u određenu dokumentaciju, dok pet ročišta nije bilo održano, i to: jedno zbog odsustva tuženih, jedno na zahtev punomoćnika tužioca i tri zbog nedostataka procesne prirode, bez navođenja konkretnih razloga.

Rešenjem Opštinskog suda u Guči P. 429/04 od 10. avgusta 2005. godine postupak je prekinut zbog smrti tužioca R. M. Podneskom punomoćnika tužilaca od 2. novembra 2005. godine sud je obavešten da naslednici pok. tužioca R. M. ne žele da nastave spor, te je u odnosu na tužioca R. M. tužba povučena, odnosno postupak obustavljen, a zatim je rešenjem suda P. 429/04 od 17. oktobra 2006. godine prekinuti postupak nastavljen.

Rešenjem Opštinskog suda u Guči Su. 38/07-2 od 29. januara 2007. godine odbijen je kao neosnovan zahtev tuženih za izuzeće postupajućeg sudije. Rešenjem Opštinskog suda u Guči P. 450/06 od 28. septembra 2007. godine utvrđeno je da je tužilac S. A. povukao tužbu.

Presudom Opštinskog suda u Guči P. 450/06 od 25. septembra 2007. godine, u stavu prvom izreke, obavezani su tuženi da na ime duga solidarno plate tužiocima iznose bliže opredeljene u izreci, sa zakonskom zateznom kamatom, dok su u stavu drugom izreke obavezani tuženi da tužiocima plate troškove parničnog postupka.

Rešenjem Okružnog suda u Čačku Gž. 2082/07 od 6. februara 2008. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda u Guči P. 450/06 od 25. septembra 2007. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P. 42/08 i održano je 13 ročišta na kojima je izvršen uvid u celokupne spise predmeta, izvršeno je veštačenje i dopunsko veštačenje preko dva veštaka ekonomsko-finansijske struke, saslušani su veštaci, saslušane su parnične stranke i svedoci, izvršeno je suočenje između parničnih stranaka, dok dva ročišta nisu bila održana, i to jedno bez navođenja razloga, a drugo jer veštak nije vratio sudu spise predmeta.

Podnosioci su 10. novembra 2008. godine podneli protivtužbu protiv tužioca-protivtuženog P. T.

Rešenjem Opštinskog suda u Guči P. 42/08 od 26. januara 2009. godine odbijeno je raspravljanje po protivtužbi, s obzirom na to da se ne poklapa u potpunosti identitet lica iz tužbe i iz protivtužbe. Rešenjem Okružnog suda u Čačku Gž. 461/09 od 15. aprila 2009. godine ukinuto je ožalbeno rešenje Opštinskog suda u Guči P. 42/08 od 26. januara 2009. godine i predmet je u tom delu vraćen istom sudu na ponovni postupak.

Tužbeni zahtev je preciziran 19. novembra 2008. i 16. marta 2012. godine, a protivtužbeni 19. aprila 2012. godine.

Od 2010. godine predmet je vođen pod brojem P. 1734/10 i u nadležnosti je Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Guči.

Presudom Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Guči P. 1734/10 od 23. aprila 2012. godine je: u stavu prvom izreke usvojen tužbeni zahtev, pa su tuženi obavezani da tužiocima na ime duga solidarno isplate iznose bliže navedene u izreci, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu drugom izreke delimično usvojen protivtužbeni zahtev, pa je tužilac-protivtuženi P. T. obavezan da protivtužiocima vrati dve ispravne vage za merenje malina i 680 ispravnih gajbi za maline ili isplati njihovu protivvrednost od 69.564,00 dinara i 57.115,00 dinara na ime više datih sredstava za otkup maline koje protivtuženi nije isplatio ostalim tužiocima, sve sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu trećem izreke odbijen protivtužbeni zahtev da se protivtuženi P. T. obaveže da protivtužiocima plati protivvrednost 50 džakova veštačkog đubriva NPK u iznosu od 33.336,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i da plati iznos od 1.636,13 evra na ime uzetog avansa za otkup malina, u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu na dan plaćanja, sa kamatom koju priznaje Evropska centralna banka; u stavu četvrtom izreke tuženi su obavezani da tužiocima solidarno isplate parnične troškove.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3133/12 od 9. novembra 2012. godine, u stavu prvom izreke, potvrđ ena je prvostepena presuda Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Guči P. 1734/10 od 23. aprila 2012. godine, u stavu prvom izreke i u stavu drugom njene izreke za vraćanje dve ispravne vage za merenje malina i 680 ispravnih gajbi za maline ili isplate njihove protivvrednosti od 69.564,40 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i u stavovima trećem i četvrtom izreke, a žalbe tužioca-protivtuženog P. T, ostalih tužilaca i tuženih-protivtužilaca su odbijene kao neosnovane; u stavu drugom izreke preinačena je presuda Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Guči P. 1734/10 od 23. aprila 2012. godine, u stavu drugom njene izreke, u delu koji se odnosi na isplatu više datih sredstava za otkup maline u iznosu od 57.115,00 dinara, sa pripadajućom kamatom i presuđeno tako da se delimično usvoja protivtužbeni zahtev, pa je tužilac-protivtuženi P. T. obavezan da protivtužiocima isplati 1.015,00 dinara, na ime više datih sredstava za otkup malina koje tužilac-protivtuženi nije isplatio ostalim tužiocima, sa zakonskom zateznom kamatom, dok je za iznos od još 56.100,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, protivtužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe, sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosioci ustavne žalbe pozivaju, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku; da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja predmetnog parničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen dve godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe protiv podnosilaca – 25. novembra 2004. godine, pa do pravnosnažnog okončanja postupka.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, a polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ocenio da nadležni sudovi u konkretnom parničnom postupku nisu delotvorno i efikasno postupali kako bi se postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi protiv podnosilaca, a potom i o njihovoj protivtužbi, odlučilo bez nepotrebnog odlaganja.

Po oceni Suda, odgovornost za ovako dugo trajanje postupka snosi pre svega prvostepeni sud, koji je nakon ukidanja prve presude od strane drugostepenog suda, ponovo odlučio tek posle četiri godine. Takođe, u periodu do donošenja prve presude, dakle za skoro tri godine, prvostepeni sud je zakazao sedam ročišta, od kojih su samo dva održana, a nakon zahteva punomoćnika tužilaca za nastavak prekinutog postupka, sud je tek posle godinu dana odredio da se parnica nastavi.

Ustavni sud nalazi da ukupno trajanje predmetnog postupka od osam godina prekoračuje standarde suđenja u razumnom roku, kako po stavovima ovoga suda tako i po kriterijumima i merilima ustanovljenim od međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava. Sud i u ovom predmetu konstatuje da je primarna dužnost redovnih sudova da započeti postupak sprovedu ažurno i bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Ustavni sud nalazi da je predmet spora za podnosioce kao tužene-protivtužioce bio od relevantnog materijalnog značaja. Međutim, i podnosioci su doprineli trajanju postupka jer nisu prisustvovali jednom ročištu, a takođe su neosnovano tražili izuzeće postupajućeg sudije, što je bez sumnje uticalo na nešto duže trajanje ove parnice.

Ustavni sud nalazi da je predmetni spor bio u određenoj meri složen jer se odlučivalo o tužbi i protivtužbi, sa većim brojem procesnih učesnika na obe strane, te je radi potpunog utvrđenja činjenica koje su od značaja za presuđenje bilo potrebno da se izvede veći broj različitih dokaza.

Ustavni sud ipak nalazi da se trajanje parničnog postupka od osam godina ne može opravdati ni navedenom relativnom složenošću predmeta, niti bilo kojim od drugih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na dužinu postupka. Zbog toga navedeno trajanje postupka, po oceni Suda, nužno dovodi do zaključka da je ova parnica trajala prekomerno dugo i da nije okončana u okviru prihvaćenih standarda razumnog roka za okončanje parnice koja se vodi za isplatu duga.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud nalazi da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku – Sudska jednica u Guči u predmetu P. 1734/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Guči P. 429/04), te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, doprinos podnosilaca njegovom trajanju, kao i iskazanu složenost predmeta spora. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenim licima treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

S obzirom na to da su se podnosioci pozvali samo na povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da im je Sud po tom osnovu utvrdio i pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud se nije posebno bavio zahtevom podnosilaca za naknadu materijalne štete koji se zapravo odnosio na troškove predmetnog paničnog postupka.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dugom osam godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti