Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja o naplati takse

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o prinudnoj naplati sudske takse. Osporenim rešenjima nije se odlučivalo o pravima i obavezama podnosioca, već se samo obezbeđivala naplata troškova suda, pa akt nije podoban za ustavnosudsku zaštitu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi društva sa ograničenom odgovornošću ''Dijapek'' iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. septembra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba društva sa ograničenom odgovornošću ''Dijapek'' izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Nišu Iv. 4052/08 od 17. februara 2010. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda u Beogradu Iž. 1515/10 od 12. maja 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Društvo sa ograničenom odgovornošću ''Dijapek'' iz Niša, preko punomoćnika, advokata Milana Pavlovića iz Niša, podnelo je Ustavnom sudu 21. juna 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Nišu Iv. 4052/08 od 17. februara 2010. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda u Beogradu Iž. 1515/10 od 12. maja 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na naknadu štete zajemčenog članom 35. st. 1. i 2. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj su poverena javna ovlašćenja odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, jer su samo takav akt ili radnja podobni da povrede njegova Ustavom zajemčena prava i slobode.

3. Uvidom u ustavnu žalbu i osporena rešenja, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda u Beogradu Iž. 1515/10 od 12. maja 2010. godine, odbijena žalba izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv osporenog rešenja Privrednog suda u Nišu Iv. 4052/08 od 17. februara 2010. godine. Navedenim prvostepenim rešenjem je naloženo Narodnoj banci Srbije – Odseku za prinudnu naplatu Kragujevac da prenese novčana sredstva na ime sudske takse nastale u izvršnom postupku broj Iv. 4052/08 u ukupnom iznosu od 4.829,00 dinara, sa računa taksenog obveznika, ovde podnosioca ustavne žalbe, u korist budžeta Republike Srbije – Privredni sud u Nišu.

Članom 41. stav 1. Zakonom o sudskim taksama ("Službeni glasnik RS", br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01, 9/02, 29/04, 61/05, 116/08, 31/09) propisano je da kad je takseni obveznik privredno društvo ili drugo pravno lice sud će rešenjem utvrditi iznos neplaćene takse i iznos kaznene takse i rešenje će radi izvršenja dostaviti banci kod koje se vodi račun taksenog obveznika, odnosno organizaciji za prinudnu naplatu.

Ustavni sud je prilikom ocene dopuštenosti ustavne žalbe pošao od prakse Evropske komisije za ljudska prava koja je, odlučujući o primenjivosti garancija sadržanih u pravu na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda na izvršni postupak, zaključila da se odluke koje donosi sud u postupku izvršenja pravnosnažne presude nužno ne odnose na novo i posebno određivanje građanskih prava i obaveza, u poređenju sa postupkom koji je prethodio izvršnom postupku i odlukom koja je rezultat tog postupka (videti Odluku Anton Dornbach protiv Savezne Republike Nemačke, broj 11258/84 stav. 46).  

U konkretnom slučaju, da bi namirio svoje potraživanje prema izvršnom dužniku, utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom u parničnom postupku, izvršni poverilac je podneo predlog za dozvolu izvršenja na osnovu verodostojne isprave nadležnom sudu. Izvršni sud je uvažio predlog i doneo rešenje o izvršenju kojim je, između ostalog, izvršni dužnik obavezan da naknadi troškove izvršnog postupka u iznosu od 5.219,00 dinara, koji obuhvataju sudske takse i troškove punomoćnika izvršnog poverioca. Ustavni sud konstatuje da se u postupku prinudne naplate sudskih taksi nastalih u izvršnom postupku ne ceni da li je izvršni poverilac dužan da iste naknadi ili ne, već da se samo obezbeđuje naplata dosuđenih troškova koje je sud imao u postupku izvršenja. Samim tim sledi zaključak da se osporenim rešenjima nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. Stoga, po oceni Ustavnog suda, osporeni akt ratione materiae ne predstavlja pojedinačni akt protiv koga je, u smislu člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba dopuštena.

4. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić