Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe privatnih tužilaca
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu koju su podneli privatni tužioci protiv rešenja kojim je njihova privatna tužba odbačena kao neblagovremena. Pravo na pravično suđenje u krivičnom postupku ne štiti interese privatnog tužioca, već okrivljenog, pa je žalba nedopuštena.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stanka Milojevića i Gordane Milojević iz Aleksinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Stanka Milojevića i Batice Milojevića izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu K. 667/11 od 22. marta 2011. godine, rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 480/11 od 26. maja 2011. godine i akta Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu 6 II KT. 226/09 od 16. decembra 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Stanko Milojević i Batica Milojević iz Aleksinca, podneli su Ustavnom sudu 1. jula 2011. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu K. 667/11 od 22. marta 2011. godine, rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 480/11 od 26. maja 2011. godine i akta Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu 6 II KT. 226/09 od 16. decembra 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. Ustava, načela nepovredivosti fizičkog i psihičkog integriteta iz člana 25. Ustava, prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je podneta protiv pojedinačnog akta državnog organa ili organizacije kojoj su poverena javna ovlašćenja, a kojim se odlučuje o pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav pojedinačni akt podoban da povredi neko od Ustavom zajemčenih prava ili sloboda.
3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Nišu K. 667/11 od 22. marta 2011. godine odbačena kao neblagovremena privatna tužba koju su podnosioci ustavne žalbe podneli Opštinskom sudu u Aleksincu 13. aprila 2009. godine protiv R.B. iz Aleksinca zbog krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i krivičnog dela klevete iz člana 171. stav 1. Krivičnog zakonika; da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 480/11 od 26. maja 2011. godine odbijena kao neosnovana žalba privatnih tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu K. 667/11 od 22. marta 2011. godine; da je osporenim aktom Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu 6 II KT. 226/09 od 16. decembra 2010. godine obavešten podnosilac Batica Milojević da je rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu 6 II KT. 226/09 odbačena njegova krivična prijava protiv R.B. iz Aleksinca i da ukoliko nije zadovoljan takvom odlukom može u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja preduzeti gonjenje pred Osnovnim sudom u Nišu podnošenjem optužnog predloga.
4. Ustavni sud je utvrdio da se podnosioci ustavne žalbe obraćaju ovom sudu u svojstvu privatnih tužilaca u krivičnom predmetu u kome su doneta osporena rešenja. Prema oceni Ustavnog suda, tvrdnje sadržane u ustavnoj žalbi se, u suštini, zasnivaju na tome da podnosioci ustavne žalbe nisu zadovoljni odlukom krivičnog suda po njihovoj privatnoj tužbi protiv okrivljenog lica, jer je, po njihovom mišljenju bilo mesta kako vođenju krivičnog postupka, tako i utvrđivanju krivice okrivljenog.
Ustavni sud je podnosiocima povodom ranije podnošenih ustavnih žalbi već više puta ukazao i detaljno obrazložio iz kojih razloga se privatni tužilac i oštećeni kao tužilac ne mogu pozivati na to da im je pojedinačnim aktom kojim nije prihvaćena njihova privatna tužba, povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. Ustava (videti rešenje Už- 1725/2010 i rešenje Už-1316/2010).
Ustavni sud je, takođe, ocenio da se tvrdnje podnosilaca ustavne žalbe u vezi istaknutih povreda načela zabrane diskriminacije, načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, kao i prava na suđenje u razumnom roku, isključivo zasnivaju na istaknutoj povredi prava na pravično suđenje i na očekivanju podnosilaca da će protiv okrivljenog lica biti vođen krivični postupak i da će on biti i osuđen. S tim u vezi Ustavni sud i ovog puta ukazuje da formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.
Polazeći od prethodno iznetih razloga, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv osporenih sudskih odluka zbog povrede prava na pravično suđenje, jer je ratione materiae nespojiva sa Ustavom utvrđenom sadržinom označenog prava.
5. Ustavni sud je utvrdio da osporeni akt Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu 6 II KT. 226/09 od 16. decembra 2010. godine, predstavlja po svojoj pravnoj prirodi obaveštenje kojim nadležni državni organ upoznaje podnosioca o tome na koji način je rešena njegova krivična prijava podneta protiv određenog lica, sa poukom o tome koje krivičnoprocesne radnje dalje može sam preduzeti, a ne pojedinačni pravni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama fizičkih ili pravnih lica i protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može podneti. Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša B. Slijepčević