Povreda prava na pristup sudu zbog odbacivanja tužbe kao neuredne

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje (pristup sudu). Tužba je odbačena zbog neslaganja u oznaci tužioca i vrednosti spora. Sud smatra da su nedostaci bili otklonjivi i da sudovi nisu smeli odbaciti tužbu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2960/2010
05.12.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Torke Buljubašić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Torke Buljubašić i utvrđuje da je rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu P. 6963/09 o d 31. jula 2009. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž. 51 04/10 od 8. aprila 2010. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Privrednom apelacionom sudu da u roku od 60 dana od dana dostavljanja Odluke Ustavnog suda ponovi postupak po žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P. 6963/09 od 31. jula 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Torka Buljubašić iz Beograda je 21. juna 2010. godine, preko punomoćnika Zorana Tanaskovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčeno g odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe je, pored ostalog, navela da je osporenim rešenjima odbačena kao neuredna tužba koju je podnela Trgovinskom sudu u Beogradu, jer tužba ne sadrži sve neophodne zakonom predviđene elemente da bi se po njoj moglo postupati. Međutim, iako je punomoćnik napravio grešku različitim označavanjem tužioca u uvodu i petitumu tužbe, podnositeljka smatra da se iz tužbe i priloga dostavljenih uz tužbu moglo nedvosmisleno utvrditi ko je tužilac. Takođe ističe i da se zbog označenja različite vrednosti spora tužba ne može odbaciti, budući da je vrednost spora odrediva.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je iste sadržine kao odredba člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene akte i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje.

Osporenim rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu P. 6963/09 od 31. jula 2009. godine je kao neuredna odbačena tužba tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno: da je tužilja t užbu podnela preko punomoćnika-advokata; da postoji protivrečnost u pogledu označenja tužioca u uvodu i petitumu tužbe, gde je kao tužilac označen Saša M. Ivković iz Beograda; da postoji neslaganje i u pogledu vrednosti spora u stavu trećem tužbe i petitumu tužbe. Polazeći od navedenog i odredaba čl. 100. i 187. Zakona o parničnom postupku, prvostepeni sud odbacio kao neurednu tužbu.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž. 5104/10 od 8. aprila 2010. godine, je odbijena kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno ožalbeno rešenje Trgovinskog suda u Beogradu P. 6963/09 od 31. jula 2009. godine. U obrazloženju ovog rešenja je istaknuto da u postupanju prvostepenog suda nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka, na koje ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a žalbom se neosnovano ukazuje na druge povrede.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na koje se podnositeljka u ustavnoj žalbi poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama (član 32. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) je propisano: da p odnesci moraju biti razumljivi i moraju sadržavati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupiti, te da naročito treba da sadrže: označenje suda, ime i prezime, naziv firme, prebivalište ili boravište, odnosno sedište stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju, predmet spora, sadržinu izjave i potpis podnosioca (član 100. stav 2.); da će sud, a ko je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, stranci koja nema punomoćnika advokata vratiti podnesak radi ispravke, osim ako zakonom nije drugačije određeno, da se odredbe ovog člana ne primenjuju ako stranka ima punomoćnika koji je advokat, kao i da će sud odbaciti podnesak, kad je podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati (član 103. st. 1. i 6.); da t užba mora da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja, činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice, vrednost predmeta spora, kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak (član 187. stav 1.).

5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da navedenom odredbom Ustav a nije izričito utvrđena garanc ija prava na pristup sudu, ali je ovo načelo sastavni deo prava na pravično suđenje kojim se svakome obezbeđuje pravo da svaki zahtev koji se odnosi na njegova građanska prava i obaveze bude razmotren pred sudom. Nesporno je da povreda prava na pristup sudu može nastati nezakonitim odbčajem tužbe, koji u suštini sprečava pokretanje parničnog postupka .

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjima podnositeljki ustavne žalbe povređeno Ustavom zajemčeno povređeno pravo na pristup sudu, kao element prava na pravično suđenje , jer je zbog proizvoljne primene procesnog prava došlo do očigledne nepravi čnosti u postupanju postupajućih sudova, što je dovelo do donošenja osporenih rešenja na štetu podnositeljke .

Ustavni sud smatra ustavnopravno neprihvatljivim stav redovnih sudova da se u konkretnom parničnom postupku nije moglo postupati po tužbi koju je podnositiljka podnela preko punomoćnika-advokata , jer je nerazumljiva i n e sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupiti . Po nalaženju Ustavnog suda, tužba u konkretnom slučaju sadrži sve neophodne elemente , u smislu odredaba čl. 100. i 187. Zakona o parničnom postupku, da bi se po njoj moglo postupati. Ustavni sud smatra da činjenica da u uvodu i petitumu tužbe postoje neslaganja u pogledu naziva tužioca , nije mogla biti razlog za odbacivanje tužbe kao neuredne, jer se iz podnesaka priloženih uz tužbu moglo ne dvosmisleno utvrditi ko je stranka u postupku, odnosno ko je tužilac. U prilog navedenom Ustavni sud ističe i da su postupajući sudovi u osporenim rešenjima kao tužilju naveli, upravo, ovde podnositeljku ustavne žalbe. Takođe okolnost da postoji neslaganje u pogledu vrednosti spora označene u navodima i pet utumu tužbe ne znači da je tužba neuredna i da se po njoj ne može postupati, budući da se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje čija je vrednost odrediva .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud smatra da je odbacivanjem tužbe osporenim rešenjima podnositeljki ustavne žalb e povređeno pravo na pristup sudu, kao element prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdi o da je osporenim rešenjima podnositeljki povređeno pravo na pravično suđenje i ocenio da su posledice učinjene povrede takve prirode da se mogu otkloniti samo nalaganjem Apelacionom privrednom sudu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda, ponovi postupak po žalbi podnositeljke izjavljenoj protiv rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P. 6963/09 od 31. jula 2009. godine, pa je odlučio kao u tač. 1. i 2. izreke.

6. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na pristup sudu zbog odbacivanja tužbe kao neuredne

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti