Odluka Ustavnog suda o pravičnoj satisfakciji zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši da je dosuđenim iznosom naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku povređeno pravo na pravično suđenje, jer naknada nije adekvatna.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2962/2020
30.06.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Vladan Petrov i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D . S . iz Vršca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbij e, na sednici Veća održanoj 30. juna 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. S . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 530/19 od 21. januara 2 020. godine podnosiocu us tavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 5 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 530/19 od 21. januara 2 020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 40/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. S . iz Vršca p odneo je Ustavnom sudu, 26. februara 2020. godine, preko punomoćnika M. R , advokata iz Beograda, ustavnu žalb u protiv presud e navedene u tački 1. izreke , zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na rehabilitaciju i naknadu štete i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, iz čl. 32, 35. i 36. Ustava Republike Srbije.

Osporenom presud om Višeg suda u Pančevu je pravnosnažno odlučeno o tužbi podnosioca ustavn e žalb e radi isplate novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 40/10, a koja je protiv Republike Srbije podnet a u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), i to dosuđivanjem novčanog obeštećenja u iznosu od 47.026,24 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do konačne isplate.

Iz ustavne žalb e proizlazi da podnosilac smatra da novčani iznos dosuđen osporenom presudom kao novčano obeštećenje zbog povrede prava podnositeljke na suđenje u razumnom roku ne može predstavljati adekvatnu naknadu za povredu navedenog prava. Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalb u i utvrdi da su osporen om presudom Višeg suda u Pančevu povređena prava podnositeljke iz čl. 32, 35. i 36. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalb u i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučiva nje u ovoj ustavnosudskoj stvari.

Rešenjem Privrednog suda u Pančevu usvojen je prigovor podnosi oca u stavne žalb e i utvrđeno da je podnosi ocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se kod tog suda vodi nad stečajnim dužnikom DP „V .“ po Vršac u predmetu St. 40/10, a u kome je podnosi lac prijavio svoj a potraživanj a iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku, koja su joj u tom postupku priznata.

Presudom Osnovnog suda u Vršcu Prr. 89/18 od 18. februara 2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i tužena Republika Srbija je obavezan a da tužiocu na ime novčanog obeštećenja isplati iznos od 50.000,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev preko dosuđenog do ukupno traženog iznosa od 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka.

Rešenjem Osnovnog suda u Vršcu Prr. 89/19 od 11. jula 2019. godine, ispravljena je presuda tog suda Prr. 89/19 od 18. februara 2019. godine, u stavu drugom izreke, tako što umesto reči „od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije “, treba da stoje reči „od 100.000,00 dinara“, dok je u preostalom delu presuda Osnovnog suda u Vršcu Prr. 89/19 od 18. februara 2019. godine, ostala nepromenjena.

Rešenjem Osnovnog suda u Vršcu Prr. 89/18 od 6. decembra 2019. godine, ispravljeno je rešenje tog suda P rr. 89/18 od 11. jula 2019. godine, u uvodu- zaglavlju presude, stavovima prvom i drugom izreke i stavovima prvom i trećem obrazloženja , tako što umesto označenog broja predmeta „Prr. 89/19“ treba da stoji broj „Prr. 89/18“.

Viši sud u Pančevu je osporenom presudom Gžrr. 530/19 od 21. januara 2020. godine, stavom prvim izreke, potvrdio navedenu prvostepenu presudu, tako što je pravnosnažno dosudio tužiocu iznos od 47.026,24 dinara, dok je stavom drugim izreke, preinačio prvostepenu presudu u preostalom delu stava prvog izreke i stav drugi izreke, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev preko dosuđenog do iznosa od 59.331,26 dinara , koliko iznosi nerešeni deo tužbenog zahteva. Takođe je usvojena žalba tužioca i ukinuto je rešenje Osnovnog suda u Vršcu Prr. 89/19 od 11. jula 2019. godine ispravljeno rešenjem tog suda Prr. 89/18 od 6. decembra 2019. godine. Iz obrazloženja te presude, pored ostalog, proizlazi: da je tužbenim zahtevom bilo predloženo da se tuženi obaveže da tužiocu na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 100.000,00 dinara za zakonskom zateznom kamatom; da je presudom prvostepenog suda P. 1561/18 od 9. oktobra 2018. godine delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca u tužena je obavezana da tužiocu isplati iznos od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti, a odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog do traženog iznosa od 100.000,00 dinara; da je ta prvostepena presuda u stavu prvom izreke, kojim je delimično usvojen tužbeni zahtev i tužiocu dosuđen iznos od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti , i stavu trećem izreke, kojim je odlučeno o troškovima postupka , ukinuta rešenjem Višeg suda u Pančevu Gž. 1066/18 od 18. decembra 2018. godine , dok je u stavu drugom izreke , kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenog iznosa do traženog od 100.00,00 dinara , prvostepena presuda postala pravosnažna.

4. Odlučujući o ustavnoj žalb i u delu izjavljenom protiv presude Višeg suda u Pančevu zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se tvrdnja podnosioca o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasniva na navodima o tome da je visina novčanog obeštećenja koja mu je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnosioca, a koji se odnose na osporenu presud u, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju.

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnosi teljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocu pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už- 277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S. J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocu u stavne žalb e povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplat i svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – stečajnog dužnika koji je privredno društvo sa državnim kapitalom, Ustavni sud je utvrdio da je podnosi ocu osporenom presudom Višeg suda u Pančevu, kojom mu je na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Pančevu St. 40/10 pravnosnažno dosuđen iznos od 47.026,24 dinara povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalb u u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tač ke 1. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se takođe poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosioca ustavne žalb e na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnosioca u stavne žalb e na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 5 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Pančevu iz tačke 1. izreke, kao i za sve ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalb e eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 40/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu činjenicu da iz osporene drugostepene presude i priložene prvostepene presude proizlazi - da je u ovom sporu već bila doneta prvostepena presuda koja je, po žalbi tužene, ukinuta u usvajajućem delu (stav prvi izreke) i delu u kome je odlučeno o troškovima postupka (stav treći izreke). Međutim, u delu u kome je odbijen tužbeni zahtev ta presuda je postala pravnosnažna. Stoga je predmet odlučivanja u ponovnom postupku, koji je pravnosnažno okončan osporenom drugostepenom presudom,bio samo deo tužbenog zahteva o kome nije pravnosnažno odlučeno, a iz presude proizlazi da je to iznos od 500 evra - u označenoj dinarskoj protivvrednosti.

6. Nakon što je podnosiocu utvrdio povredu prava na pravično suđenje i utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavne žalb e u odnosu na istaknut u povred u prava iz čl . 35. i 36. Ustava, te je, stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavn u žalb u odbacio, rešavajući kao u drugom delu tač ke 1. izreke.

7. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o pravičnoj satisfakciji zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti