Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravno sredstvo. Više javno tužilaštvo je pogrešno odbacilo prigovor podnosioca kao neblagovremen, zasnivajući odluku na netačnim podacima o datumu uručenja prvostepenog rešenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2963/2021
26.09.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Društva sa ograničenom odgovornošću Metalna industrija „A.“ Vranje, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. septembra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Društva sa ograničenom odgovornošću Metalna industrija „A.“ Vranje i utvrđuje da je rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Ktpo. 25/21 od 8. februara 2021. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Ktpo. 25/21 od 8. februara 2021. godine i određuje da isto tužilaštvo ponovo odluči o prigovoru punomoćnika podnosioca ustavne žalbe – D. J. izjavljenom protiv rešenja Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu Kt. 2448/20 od 10. decembra 2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Društvo sa ograničenom odgovornošću Metalna industrija „A.“ Vranje iz Vranja podnelo je Ustavnom sudu, 9. marta 2021. godine, preko punomoćnika A. A, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Ktpo. 25/21 od 8. februara 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac izjavljuje ustavnu žalbu kao lice koje je u postupku u kome je donet osporeni akt imalo svojstvo oštećenog.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je rešenje Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu Kt. 2448/10 od 10. decembra 2020. godine, a kojim je odbačena krivična prijava, dostavljeno advokatu A. A. 13. januara 2021. godine sa obaveštenjem da ima pravo na podnošenje prigovora Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu u roku od osam dana; da je podnosilac ustavne žalbe 15. januara 2021. godine podneo prigovor; da je osporenim rešenjem „odbačen kao neblagovremen prigovor sa obrazloženjem da je uvidom u spise predmeta Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu, utvrđeno da je navedeno rešenje o odbačaju krivične prijave punomoćnik oštećenog pravnog lica advokat A. A. iz Beograda, zaprimila 25.12.2020. godine, što proizlazi iz povratnice koju je ista potpisala, a koja je poslata preporučenom poštom (dokaz - obrazloženje iz rešenja Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Ktpo. 25/21 od 8.02.2021. godine). Međutim, upravo ovi navodi iz rešenja su duboko neistiniti, budući da advokat A. A. u tom periodu nije radila i nije bila u kancelariji, jer je ista bila na godišnjem odmoru i to u periodu od 25.11.2020. do 31.12.2020. godine, o čemu je obavestila Advokatsku komoru u Beogradu koja je i izdala potvrdu o navedenom. Dakle, advokat A. A. nikako nije mogla da potpiše povratnicu i pošalje je preporučenom poštom, jer je u tom periodu bila van kancelarije, na godišnjem odmoru“; da se Više javno tužilaštvo u Novom Sadu poziva na očigledno neistinite činjenice.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno rešenje, te da predmet vrati na ponovno odlučivanje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Pre svega, Ustavni sud napominje da spisi predmeta Kt. 2448/20 Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu nisu sređeni i hronološki složeni.

Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta Kt. 2448/20, između ostalog, utvrdio:

- da je rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu Kt. 2448/20 od 10. decembra 2020. godine odbačena krivična prijava oštećenog pravnog lica, ovde podnosioca ustavne žalbe, podneta protiv R.T. i nepoznatih lica zbog krivičnog dela protivpravno useljenje iz člana 219. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09), jer ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti;

- da je aktom Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu Kt. 2448/20 od 10. decembra 2020. godine obavešten advokat A. A. da je odbačena krivična prijava, te da ima pravo na podnošenje prigovora Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu u roku od osam dana, a shodno članu 51. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku;

- da je dostava napred navedenog rešenja pokušana na adresu advokata A. A. 21. decembra 2020. godine i da se na koverti nalazi napomena „21. decembar otputovao“. Na povratnici koja je zalepljena uz kovertu stoji napomena „ponoviti“ i pečat sa datumom 25. decembar 2020. godine, kao i potpis za koji se ne može utvrditi kome pripada;

- da iz potvrde Advokatske komore Beograda br. 5875-1/2020 od 25. novembra 2020. godine proizlazi da je advokat A. A. u vremenskom periodu od 25. novembra 2020. godine do 31. decembra 2020. godine bila na godišnjem odmoru;

- da iz druge povratnice proizlazi da je dopis i rešenje Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu Kt. 2448/20 od 10. decembra 2020. godine dostavljeno advokatu A. A. 13. januara 2021. godine;

- da je podnosilac ustavne žalbe 15. januara 2021. godine izjavio prigovor preko punomoćnika D. J;

- da je osporenim rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Ktpo. 25/21 od 8. februara 2021. godine odbačen kao neblagovremen prigovor podnet od strane oštećenog pravnog lica, putem punomoćnika D. J. od 15. januara 2021. godine, protiv rešenja o odbačaju krivične prijave Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu Kt. 2448/20 od 10. decembra 2020. godine.

U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je „uvidom u spise predmeta Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu utvrđeno je da je navedeno obaveštenje o odbačaju krivične prijave i datu pouku na mogućnost podnošenja prigovora, punomoćnik oštećenog pravnog lica advokat A. A. iz Beograda, zaprimila dana 25.12.2020. godine, što proizlazi iz povratnice koju je ista potpisala, a koja je poslata preporučenom poštom, (…) u konkretnom slučaju rok za podnošenje prigovora, s obzirom da je punomoćnik oštećenog navedeno rešenje i obaveštenje prema povratnici zaprimio 25.12.2020. godine, je istekao dana 4. januara 2021. godine, s obzirom da je zadnji dan roka isticao za vreme državnog praznika i vikenda, kao zadnji dan roka se računa prvi naredni radni dan, a to je 4.01.2021. godine (…) Imajući u vidu da je rok za podnošenje prigovora istekao 4.01.2021. godine, da je prigovor podnet i predat pošti 15.01.2021. godine, a zaprimljen u tužilaštvu dana 18.01.2021. godine, što sve proizlazi iz navedene pismene dokumentacije, ukazuje da je prigovor podnet neblagovremeno, iz kojih razloga se isti odbacuje, pa je iz tih razloga i doneta odluka kao u dispozitivu“.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.), da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.), kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) propisano je da ako javni tužilac, za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, odbaci krivičnu prijavu, obustavi istragu ili odustane od krivičnog gonjenja do potvrđivanja optužnice, dužan je da u roku od osam dana o tome obavesti oštećenog i da ga pouči da može da podnese prigovor neposredno višem javnom tužiocu (član 51. stav 1.), kao i da oštećeni ima pravo da podnese prigovor u roku od osam dana od dana kada je primio obaveštenje i pouku iz stava 1. ovog člana. Ako oštećeni nije obavešten, može da podnese prigovor u roku od tri meseca od dana kada je javni tužilac odbacio krivičnu prijavu, obustavio istragu ili odustao od krivičnog gonjenja (član 51. stav 2.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Ktpo. 25/21 od 8. februara 2021. godine povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava. Pri tome, navodi da pošto je prvostepeno rešenje dostavljeno punomoćniku podnosioca 13. januara 2021. godine, a da je prigovor izjavljen 15. januara 2021. godine u zakonom predviđenom roku od osam dana, to nije bilo zakonskog osnova da sud odbaci kao neblagovremen prigovor podnosioca.

Ustavni sud je ocenio da su ovi navodi podnosioca o povredi prava na pravno sredstvo osnovani. Naime, Ustavni sud je iz spisa predmeta utvrdio da je prvostepeno rešenje Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu Kt. 2448/20 od 10. decembra 2020. godine dostavljeno advokatu A. A. 13. januara 2021. godine, a da je podnosilac 15. januara 2021. godine preko pošte, preporučeno, izjavio prigovor. Ustavni sud je utvrdio da je prigovor podnosioca blagovremeno podnet u roku od osam dana, a koji rok je propisan članom 51. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku. Samim tim nije bilo osnova da Više javno tužilaštvo u Novom Sadu odbaci kao neblagovremen prigovor podnosioca podnet protiv prvostepenog rešenja Kt. 2448/20 od 10. decembra 2020. godine. Ustavni sud je imao u vidu i činjenicu da je advokat A. A. bila na godišnjem odmoru u vremenskom periodu od 25. novembra 2020. godine do 31. decembra 2020. godine, a koja takođe ukazuje o osnovanosti ove ustavne žalbe.

Polazeći od svega napred navedenog, Ustavni sud je ocenio da su osnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporeno rešenje i odredio da Više javno tužilaštvo u Novom Sadu ponovo odluči o prigovoru punomoćnika podnosioca ustavne žalbe – D. J. izjavljenom protiv rešenja Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu Kt. 2448/20 od 10. decembra 2020. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. S obzirom na to da podnosilac istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava zasniva na istim razlozima kojima obrazlaže i povredu prava na pravno sredstvo, a koju povredu je Ustavni sud utvrdio, Sud nalazi da nije nužno posebno ispitivati osnovanost navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknute povrede tih ustavnih prava.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK SUDA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti