Odbijanje ustavne žalbe u vezi sa naknadom za topli obrok i regres

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu policijskog službenika kojom se traži isplata naknade za topli obrok i regres, nalazeći da osporena presuda Upravnog suda nije povredila pravo na pravično suđenje niti pravo na jednaku zaštitu prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2966/2010
27.12.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miodraga Živkovića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. decembra 20 12. godine doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Miodraga Živkovića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 764/10 od 13. aprila 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miodrag Živković iz Niša je 21. juna 2010. godine, preko punomoćnika Svetlane Zdravković, advokata iz Niša, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 764/10 od 13. aprila 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 4317/09 od 10. juna 2009. godine usvojen predlog za izvršenje podnosioca i određeno izvršenje protiv izvršnog dužnika MIN „Vagonka“ AD iz Niš a; da je podneskom od 26. juna 2009. godine podnosilac zahtevao da se izvršenje odredi prema novom dužniku - „ International Railway Systems“ d.o.o. iz Niša, kao većinskom vlasniku MIN „Vagonka“ AD; da je rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 4317/09 od 17. avgusta 2009. godine usvojen zahtev podnosioca, te je određeno izvršenje prema preduzeću „International Railway Systems d.o.o; da je rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 4317/09 od 5. novembra 2009. godine usvojena žalba izvršnog dužnika i ukinuto rešenje tog suda I. 4317/09 od 17. avgusta 2009. godine, a da je osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 764/10 od 13. aprila 2010. godine odbijena žalba podnosioca i potvrđeno prvostepeno rešenje; da su Opštinski i Okružni sud u Nišu u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji dozvoljavali izvršenje na predlog izvršnog poverioca protiv istog izvršnog dužnika i njegovog većinskog vlasnika, te sprovodili izvršenje prema većinskom vlasniku „International Railway Systems“ d.o.o ; da je podnosilac stavljen u neravnopravan položaj i nije mu pružena jednaka zaštita prava u sudskom postupku u odnosu na izvršne poverioce koji su u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji naplatili svoja potraživanja, te je kao dokaz različitog postupanja sudova dostavio rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 254/08 od 29. januara 2008. godine, Gž. 2634/08 od 14. jula 2008. godine, Gž. 2633/08 od 15. jula 2008. godine, Gž. 2983/08 od 22. jula 2008. godine, Gž. 5057/08 od 29. decembra 2008. godine, Gž. 308/09 od 27. januara 2009. godine, Gž. 698/09 od 20. februara 2009. godine, Gž. 992/09 od 19. marta 2009. godine, Gž. 1419/09 od 26. marta 2009. godine, Gž. 1689/09 od 9. aprila 2009. godine, Gž. 1780/09 od 14. aprila 2009. godine i Gž. 2889/09 od 1. jula 2009. godine; da je u donošenju osporenog rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 764/10 od 13. aprila 2010. godine, kao predsednik veća, učestvovao sudija koji je kao sudija prvostepenog suda doneo rešenje I. 4317/09 od 17. avgusta 2009. godine, te da je po zakonu morao biti izuzet.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 764/10 od 13. aprila 2010. godine povređena njegova prava na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava, te da poništi osporeno rešenje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu I. 1737/10 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 9. juna 2009. godine podneo Opštinskom sudu u Nišu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika MIN „ Vagonka“ AD iz Niša, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Nišu P1. 183/07 od 13. novembra 2008. godine, kojom je tuženi obavezan da podnosiocu naknadi štetu u odgovarajućem novčanom iznosu na ime razlike u zaradi, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka.

Opštinski sud u Nišu je 10. juna 2009. godine doneo rešenje o izvršenju I. 4317/09, kojim je usvojio predlog za izvršenje i odredio troškove izvršenja u iznosu od 7.415 dinara.

Izvršni poverilac je podneskom od 26. juna 2009. godine zahtevao da se izvršenje odredi prema novom dužniku - „International Railway Systems d.o.o. iz Niša, kao većinskom vlasniku MIN „ Vagonka“ AD iz Niša.

Opštinski sud u Nišu je 17. avgusta 2009. godine doneo rešenje I. 4317/09, kojim je izmenio rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 4317/09 od 10. juna 2009. godine u pogledu označavanja izvršnog dužnika, tako što je umesto MIN „Vagonka“ AD iz Niša, određeno izvršenje prema većinskom vlasniku izvršnog dužnika - preduzeću „International Railway Systems d.o.o. iz Niša.

Opštinski sud u Nišu je 5. novembra 2009. godine, odlučujući o žalbi izvršnog dužnika, doneo rešenje I. 4317/09, kojim je usvojio žalbu izvršnog dužnika „International Railway Systems“ d.o.o. iz Niša i ukinuo rešenje Opštinskog suda u Nišu I. 4317/09 od 17. avgusta 2009. godine.

Viši sud u Nišu je 13. aprila 2010. godine, odlučujući o žalbi izvršnog poverioca, doneo osporeno rešenje Gž. 764/10, kojim je odbio žalbu izvršnog poverioca kao neosnovanu i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Nišu I. 4317/09 od 5. novembra 2009. godine. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je, po mišljenju tog suda, pravilno odlučio prvostepeni sud kada je doneo ožalbeno rešenje i za to je dao pravilne i zakonite razloge koje prihvata i Viši sud; da izvršni dužnik MIN „Vagonka“ AD iz Niša i dalje postoji kao aktivno privredno društvo koje ima svoju imovinu i koje je kao takvo registrovano kod Agencije za privredne registre, a što se dokazuje izvodom iz odgovarajućeg registra Agencije za privredne registre; da izvršni poverilac u toku postupka nije dokazao da je potraživanje čija se naplata traži iz izvršne isprave prešlo na preduzeće „International Railway Systems“ d.o.o. iz Niša.

U spisima predmeta Osnovnog suda u Nišu I. 1737/10 nalazi se izvod iz registra Agencije za privredne registre u kome je, pored ostalog, navedeno da je 6. novembra 2009. godine izvršena zabeležba odluke o raskidu ugovora o prodaji kapitala metodom javne aukcije subjekta privatizacije MIN Holding kompanija AD, zaključenog 21. februara 2007. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega

Odredbom člana 36. stav 1. Ustava utvrđeno je da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

5. Do povrede prava na pravnu sigurnost, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, može doći pre svega nejednakim postupanjem sudova u istim činjeničnim i pravnim situacijama.

U prilog tvrdnje o nejednakom postupanju sudova, podnosilac ustavne žalbe je dostavio drugostepena rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 254/08 od 29. januara 2008. godine, Gž. 2634/08 od 14. jula 2008. godine, Gž. 2633/08 od 15. jula 2008. godine, Gž. 2983/08 od 22. jula 2008. godine, Gž. 5057/08 od 29. decembra 2008. godine, Gž. 308/09 od 27. januara 2009. godine, Gž. 698/09 od 20. februara 2009. godine, Gž. 992/09 od 19. marta 2009. godine, Gž. 1419/09 od 26. marta 2009. godine, Gž. 1689/09 od 9. aprila 2009. godine, Gž. 1780/09 od 14. aprila 2009. godine i Gž. 2889/09 od 1. jula 2009. godine.

Po oceni Ustavnog suda, osporeno rešenje Višeg suda u Nišu Gž. 764/10 od 13. aprila 2010. godine i navedena rešenja Okružnog suda u Nišu ne zasnivaju se na istom činjeničnom i pravnom stanju.

Naime, u vreme kada je Okružni sud u Nišu doneo predmetna rešenja bio je na snazi ugovor o prodaji kapitala metodom javne aukcije zaključen 21. februara 2007. godine između Agencije za privatizaciju i Privrednog društva za proizvodnju, trgovinu i usluge „Friulexport“ d.o.o. (koje je naknadno promenilo poslovno ime u „International Railway Systems“ d.o.o. ), na osnovu kojeg je preduzeće„Friulexport“ kupilo 86,92 % kapitala preduzeća MIN „Vagonka“ a.d. iz Niša.

Međutim, u vreme donošenja osporenog rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 764/10 od 13. aprila 2010. godine navedeni ugovor je bio raskinut, te je utvrđeno da izvršni dužnik MIN „ Vagonka“ a.d. iz Niša postoji kao aktivno privredno društvo koje ima svoju imovinu i koje je kao takvo registrovano kod Agencije za privredne registre. Viši sud u Nišu je, takođe, konstatovao da izvršni poverilac u toku postupka nije dokazao da je potraživanje čija se naplata traži iz izvršne isprave prešlo na preduzeće „International Railway Systems “ d.o.o. iz Niša.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da se osporeno drugostepeno rešenje Višeg suda u Nišu Gž. 764/10 od 13. aprila 2010. godine i dostavljena drugostepena rešenja Okružnog suda u Nišu ne zasnivaju na istom činjeničnom i pravnom stanju, što je neophodna pretpostavka za utvrđivanje povrede prava na pravnu sigurnost, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava . Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 764/10 od 13. aprila 2010. godine nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravnu sigurnost, kao element prava pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustav a, niti pravo na jednaku zaštitu prava iz 36. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu da sudija koji je kao predsednik veća učestvovao u donošenju osporenog drugostepenog rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 764/10 od 13. aprila 2010. godine, nije učestvovao u donošenju prvostepenog rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 4317/09 od 5. novembra 2009. godine, Ustavni sud smatra neosnovanim navod podnosioca ustavne žalbe da je navedeni sudija morao po zakonu biti izuzet od od lučivanja. Ustavni sud stoga nalazi d a nije povređeno ni pravo podnosioca ustavne žalbe na nepristrasno suđenje, kao element prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava .

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu u celini , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ).

6. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbijanje ustavne žalbe u vezi sa naknadom za topli obrok i regres

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti