Odbacivanje ustavne žalbe oštećenog kao tužioca zbog nesprovođenja istrage

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu oštećenog kao supsidijarnog tužioca, izjavljenu zbog nesprovođenja istrage. Sud navodi da pravo na pravično suđenje ne garantuje oštećenom da će istraga po njegovom zahtevu obavezno biti sprovedena ako sud oceni da za to nema uslova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Čolića iz Zrenjanina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Zorana Čolića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu Kž. 481/07 od 17. oktobra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Čolić iz Zrenjanina je 26. decembra 2007. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Zrenjaninu Kž. 481/07 od 17. oktobra 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi se navodi da je istražni sudija Opštinskog suda u Zrenjaninu odbio da u ponovnom postupku sprovede istragu protiv prvooptuženog u predmetu Ki. 690/05, tj. „odbio je da postupi po presudama raspravnih veća Okružnog i Opštinskog suda u Zrenjaninu". Podnosilac ustavne žalbe ističe da istražni sudija „nije ovlašćen da bez sprovođenja istrage ocenjuje, osporava i preinačuje presude viših sudskih veća", te smatra da je istraga „morala biti samo prethodni, a ne i konačni i odlučujući čin ponovnog postupka". Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i ukine rešenje Okružnog suda u Zrenjaninu Kž. 481/07 od 17. oktobra 2007. godine.
Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 7. maja 2008. godine, naslovljenim kao dopuna ustavne žalbe, ponovio navode koje je izneo u ustavnoj žalbi.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema odredbi člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Zakonikom o krivičnom postupku (u daljem tekstu: Zakonik) („Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06 i 49/07), koji je važio u vreme donošenja osporenog rešenja, bilo je propisano: da ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka (član 1. stav 1.); da oštećeni kao tužilac ima ista prava koja ima državni tužilac, osim onih koja pripadaju državnom tužiocu kao državnom organu (član 64. stav 1.); da se istraga pokreće protiv određenog lica kad postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo (član 241. stav 1.); da ako se istražni sudija ne složi sa zahtevom javnog tužioca za sprovođenje istrage, zatražiće da o tome odluči veće, a protiv ovog rešenja veća okrivljeni, javni tužilac i oštećeni imaju pravo žalbe, koja ne zadržava izvršenje rešenja (član 243. stav 7.).
Iz navedenih odredaba Zakonika proizlazi, s jedne strane, da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i o optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen, a, sa druge strane, da nakon prijema odgovarajućeg optužnog akta od strane oštećenog kao supsidijarnog tužioca, sud utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za vođenje postupka.
4. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Zrenjaninu Kv. 690/05 i utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe 4. novembra 2005. godine podneo istražnom sudiji Opštinskog suda u Zrenjaninu zahtev za sprovođenje istrage protiv D.B. i S.M. zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 242. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije i krivično delo nesavesnog rada u službi iz člana 245. Krivičnog zakona Republike Srbije. Vanraspravno veće Opštinskog suda u Zrenjaninu je 25. jula 2007. godine, odlučujući o neslaganju istražnog sudije sa zahtevom za sprovođenje istrage podnosioca ustavne žalbe, donelo rešenje Kv. 227/07 da nema mesta sprovođenju istrage protiv osumnjičenih D.B. i S.M, a žalbu podnosioca ustavne žalbe izjavljenu protiv navedenog rešenja, Okružni sud u Zrenjaninu je osporenim rešenjem Kž. 481/07 od 17. oktobra 2007. godine odbio kao neosnovanu.
Ustavni sud nalazi da se Ustavom zajemčenim pravom na pravično suđenje, pre svega, garantuje okrivljenom da će postupak biti vođen i okončan u razumnom roku od strane nadležnog, nezavisnog i nepristrasnog suda, obrazovanog na osnovu zakona. Ustavni sud ocenjuje da pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava ne znači da se oštećenom kao supsidijarnom tužiocu garantuje da će se protiv osumnjičenog lica, protiv koga je podnet zahtev za sprovođenje istrage, obavezno sprovesti istraga. Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, sledi da nedonošenjem rešenja o sprovođenju istrage po podnetom zahtevu za sprovođenje istrage od strane oštećenog kao supsidijarnog tužioca, kada sud nađe da za to nisu ispunjeni Zakonikom predviđeni uslovi, ne može biti povređeno pravo oštećenog kao supsidijarnog tužioca na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje o podnetoj ustavnoj žalbi u vezi sa istaknutom povredom prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava, te je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.
5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić