Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u poreskom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja poreskih organa i presude Vrhovnog suda Srbije o utvrđivanju poreza na dohodak. Sud nalazi da žalba ne sadrži ustavnopravne razloge, već ponavlja navode iz upravnog spora i traži ispitivanje zakonitosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Karića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Zorana Karića izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava, Filijala Savski venac broj 438-1/47-15 od 21. juna 2006. godine, rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava – Regionalni centar Beograd broj 7311-73/007-20 od 30. marta 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije U. 5253/06 od 21. novembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Karić iz Beograda je 7. marta 2008. godine, preko punomoćnika Vere Čabarkape, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, kao i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je osporenim prvostepenim rešenjem po službenoj dužnosti ponovljen postupak utvrđivanja godišnjeg poreza na dohodak građana za 2000. godinu okončan rešenjem Republičke uprave javnih prihoda – Odeljenje za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda Peć broj 04/43-438-737-2 od 31. maja 2001. godine, poništeno navedeno rešenje i utvrđen godišnji porez na dohodak građana za 2000. godinu podnosiocu ustavne žalbe u iznosu od 1.659.427,07 dinara; da je u obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja, koje je potvrđeno rešenjem drugostepenog organa, kao i osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije, navedeno da su od strane Poreske policije dostavljeni podaci koji se odnose na prihode podnosioca, a koji nisu prikazani u poreskoj prijavi za 2000. godinu, koji, po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, ne predstavljaju nove dokaze na osnovu kojih se sa sigurnošću može utvrditi da je podnosilac ostvario prihode iz inostranstva i da isti predstavljaju neverodostojne dokumente. Pored toga, navodi i da mu dokazi na osnovu kojih se ponavlja postupak i utvrđuje godišnji porez na dohodak građana nikada nisu dostavljeni, na koji način mu je uskraćeno da se upozna sa njihovom sadržinom i da se na iste izjasni; da je u osporenim aktima navedeno da su predmet ocene bili dokumenti koji su pribavljeni službenim putem, ali da nije navedeno šta to znači "službenim putem"; da porez nije ni mogao biti utvrđen podnosiocu ustavne žalbe s obzirom da je, u konkretnom slučaju, zastarelo pravo poreske uprave za utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja za 2000. godinu; da je donošenjem nezakonitih rešenja podnosiocu povređeno pravo na mirno uživanje imovine; da je Vrhovni sud Srbije, odbijajući tužbu, povredio prava podnosioca na pravično suđenje i pravo na imovinu, s obzirom da je potvrdio nezakonite odluke organa uprave. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporene pojedinačne akte i odredi otklanjanje štetnih posledica koje su nastupile za podnosioca ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava.

3. Iz ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju priloženi Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava, Filijala Savski venac broj 438-1/47-15 od 21. juna 2006. godine, određeno je ponavljanje postupka utvrđivanja godišnjeg poreza na dohodak građana za 2000. godinu okončanog rešenjem Republičke uprave javnih prihoda – Odeljenje za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda Peć broj 04/43-438-737-2 od 31. maja 2001. godine, poništeno navedeno rešenje i utvrđen u ponovljenom postupku godišnji porez na dohodak građana za 2000. godinu podnosiocu ustavne žalbe u iznosu od 1.659.427,07 dinara.

Ministarstvo finansija Republike Srbije, Poreska uprava – Regionalni centar Beograd je, rešavajući po žalbi podnosioca izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, rešenjem broj 438-52/06-20 od 16. avgusta 2006. godine, odbilo žalbu kao neosnovanu.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je tužbom pokrenuo upravni spor pred nadležnim sudom. Vrhovni sud Srbije je 14. marta 2007. godine naložio drugostepenom organu da dostavi odgovor na tužbu i spise predmeta. Ministarstvo finansija Republike Srbije, Poreska uprava – Regionalni centar Beograd je, razmatrajući navode tužbe, utuženo rešenje i ostale spise predmeta, saglasno odredbi člana 251. Zakona o opštem upravnom postupku, odlučilo da utuženo rešenje izmeni i uredi u smislu čl. 192. i 201. Zakona o opštem upravnom postupku, te je donelo osporeno rešenje broj 7311-73/007-20 od 30. marta 2007. godine kojim je žalba odbijena kao neosnovana i određeno da se ovim rešenjem zamenjuje rešenje istog organa broj 438-52/06-20 od 16. avgusta 2006. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je dopunom tužbe od 6. jula 2007. godine osporio i zakonitost rešenja drugostepenog organa broj 7311-73/007-20 od 30. marta 2007. godine.

Vrhovni sud Srbije je na sednici održanoj 21. novembra 2007. godine doneo osporenu presudu U. 5253/06, kojom je tužba odbijena kao neosnovana. U obrazloženju osporene presude je navedeno: da je pravilno po oceni tog suda tuženi organ osporenim rešenjem broj 7311-73/007-20 od 30. marta 2007. godine odbio žalbu kao neosnovanu, nalazeći da je u sprovedenom postupku pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje i na isto primenjen odgovarajući materijalni propis, bez povreda pravila postupka i da je tuženi organ za svoju odluku dao razloge, koje je kao pravilne prihvatio i taj sud.

4. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povreda ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe koja su u žalbi označena, već punomoćnik podnosioca ponavlja ili parafrazira razloge iznete u tužbi podnetoj Vrhovnom sudu Srbije protiv konačnog upravnog akta Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava – Regionalni centar Beograd. Podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporenih pojedinačnih akata, smatrajući da nisu postojali razlozi da mu se utvrdi porez na dohodak građana u navedenom iznosu.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i da li su osporenim pojedinačnim aktima podnosiocu ustavne žalbe uskraćena druga ustavna prava - u konkretnom slučaju - pravo na imovinu. U vezi s tim, Ustavni sud konstatuje da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji ukazuju na to da su osporenim aktima organa uprave i presudom Vrhovnog suda Srbije povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca. Ovo posebno jer u postupku koji je prethodio ustavnosudskom, a imajući u vidu sadržinu odredaba člana 58. Ustava, nije ni odlučivano o nekom imovinskom pravu podnosioca, već mu je utvrđena poreska obaveza, kao fiskalna dažbina koju je dužan da plati na dohodak građana za navedeni poreski period. Takođe, neosnovani su navodi podnosioca da je 31. decembra 2006. godine zastarelo pravo poreske uprave za utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja za 2000. godinu, imajući u vidu odredbe čl. 114, 114b i 114d Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 i 62/06) kojima su, između ostalog, uređena pitanja zastarelosti utvrđivanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja i prekida toka zastarelosti.

5. Kako je ocenjeno da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe koja su u žalbi označena, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u poreskom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti