Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog različite sudske prakse

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje i jednaku zaštitu prava. Različite odluke drugostepenih sudova u istovetnim pravnim i činjeničnim situacijama u vezi sa isplatom ratnih dnevnica stvorile su pravnu nesigurnost.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2970/2011
17.07.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Dimitrijević a i Zoran a Mijajlovića, obojice iz Kruševca, Dragan a Petrović a iz Donjeg Stupnja, Dragiše Jovanović a iz Trebotina i Zoran a Nikolić a iz Dedine , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. jula 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miroslava Dimitrijevića, Zorana Mijajlovića, Dragana Petrovića, Dragiše Jovanovića i Zorana Nikolića i utvrđuje da su rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 80366/10 od 15. septembra 2010. godine i rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 25824/10 od 18. maja 2011. godine povređena prava podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Gž. 25824/10 od 18. maja 2011. godine i određuje da Viši sud u Beogradu donese novu odluku o žalbi podnosilaca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 80366/10 od 15. septembra 2010. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Dimitrijević i Zoran Mijajlović, obojica iz Kruševca, Dragan Petrović iz Donjeg Stupnja, Dragiša Jovanović iz Trebotina i Zoran Nikolić iz Dedine su 1. jula 2011. godine, preko punomoćnika Miroljuba Stevanovića, advokata iz Kruševca, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 80366/10 od 15. septembra 2010. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 25824/10 od 18. maja 2011. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava. Vladica Milosavljević iz Pepeljevca, Slaviša Savić iz Velikog Golovoda, Bratislav Debeljaković iz Dedine, Branko Anđelković iz Parunovca i Goran Spasić iz Kukljina su istim podneskom podneli ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 12472/10 od 15. novembra 2010. godine i presude Višeg suda u Nišu Gž. 1172/11 od 30. maja 2011. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 21, 32. i 36. Ustava Republike Srbije. Povodom ustavne žalbe navedenih podnosilaca formiran je predmet Už - 2970/2011.

Ustavni sud je, na osnovu člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), razdvojio postupak po navedenoj ustavnoj žalbi, te je povodom ustavne žalbe Vladice Milosavljevića iz Pepeljevca, Slaviše Savića iz Velikog Golovoda, Bratislava Debeljakovića iz Dedine, Branka Anđelkovića iz Parunovca i Gorana Spasića iz Kukljina izjavljene protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 12472/10 od 15. novembra 2010. godine i presude Višeg suda u Nišu Gž. 1172/11 od 30. maja 2011. godine formiran poseban predmet po ustavnoj žalbi koji je dobio broj Už-9789/2012.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da su podnosioci za vreme ratnog stanja 1999. godine, bili angažovan i kao pripadnici rezervnog sast ava Vojske Jugoslavije, te da im u tom periodu nisu isp laćene ratne dnevnice; da se Prvi osnovni sud u Beogradu oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje i odbacio tužbu podnosilaca, a da je Viši sud u Beogradu odbio žalbu podnosilaca i potvrdio prvostepeno rešenje; da je Drugi opštinski sud u Beogradu povodom istog činjeničnog i pravnog osnova usvajao tužbene zahteve, a Okružni sud u Beogradu je potvrđivao prvostepene presude, te su kao dokaz neje dnakog postupanja sudova dostavili presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 43794/04 od 22. decembra 2004. godine i P. 4734/07 od 31. oktobra 2007. godine, koje su potvrđene presudama Okružnog suda u Beogradu Gž. 1703/05 od 13. aprila 2005. godine i Gž. 2386/08 od 16. jula 2008. godine.

Podnosioci ustavne žalbe su predložili da Ustavni sud utvrdi da su im osporenim rešenjima povređena označena ustavna načela i prava, poništi rešenje Višeg suda u Beogradu Gž. 25824/10 od 18. maja 2011. godine, utvrdi pravo podnosilaca na naknadu štete i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, te da svoju odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Prvi osnovni sud u Beogradu je 15. septembra 2010. godine doneo osporeno rešenje P. 80366/10, kojim se oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u toj pravnoj stvari i odbacio tužbu tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe.

Viši sud u Beogradu je 18. maja 2011. godine, odlučujući o žalbi tužilaca, doneo osporeno rešenje Gž. 25824/10, kojim je odbio žalbu tužilaca kao neosnovanu i potvrdio rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 80366/10 od 15. septembra 2010. godine. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je prvostepeni sud pravilno odlučio kada se oglasio apsolutno nenadležnim i tužbu odbacio; da je postupak ostvarivanja prava na dnevnice za vreme učešća u ratnim dejstvima regulisan Pravilnikom o naknadi putnih i drugih troškova u Vojsci Jugoslavije ; da imajući u vidu da tužbom nije tražena naknada štete zbog nezakonitog rada organa za koji odgovara tužena, u kom slučaju ne bi bila isključena nadležnost parničnog suda, već se zahteva da tužena ispuni obaveze koje, po tvrdnji tužilaca, proizlaze iz navedenog Pravilnika, to i prema shvatanju Višeg suda, za odlučivanje o zahtevu nije nadležan da odlučuje sud u parničnom postupku; da je stoga neosnovan žalbeni navod da je predmet tužbenog zahteva imovinsko-pravne prirode, odnosno novčano potraživanje, za koje je nadležan sud.

Ustavni sud je izvršio uvid u dostavljene presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 43794/04 od 22. decembra 2004. godine i P. 4734/07 od 31. oktobra 2007. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 1703/05 od 13. aprila 2005. godine i Gž. 2386/08 od 16. jula 2008. godine i povodom njih utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 1703/05 od 13. aprila 2005. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 43794/04 od 22. decembra 2004. godine kojom je obavezana tužena da tužiocu Lj. N. na ime izmirenja duga zbog neisplaćenih dnevnica od 24. marta do 19. maja 2009. godine i od 28. maja do 18. juna 1999. godine isplati odgovarajući novčani iznos, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. U obrazloženju drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno da s obzirom na to da se radi o isplati dnevnica, tj. o imovinskopravnom odnosu između stranaka, opštinski sud je bio nadležan da vodi postupak i donese ožalbenu odluku u okviru svoje nadležnosti.

Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 2386/08 od 16. jula 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 4734/07 od 31. oktobra 2007. godine kojom je obavezana tužena da tužiocu D. C. na ime neisplaćenih dnevnica isplati odgovarajući novčani iznos, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. U obrazloženju drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno da je neosnovan prigovor zastupnika tužene o apsolutnoj nenadležnosti suda, s obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu iz člana 1. Zakona o parničnom postupku, a u vezi člana 12. Zakona o sudovima.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih načela i prava, na čiju povredu se podnosioci ustavne žalbe pozivaju, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbama člana 21. Ustava, pored ostalog, je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1.); da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (stav 2.).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 36. Ustava je utvrđeno: da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

Odredbom člana 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih, porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka.

5. Razmatrajući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je prethodno ocenio da se podnosioci, u suštini, žale na različito postupanje drugostepenih sudova povodom iste činjenične i pravne situacije.

Ustavni sud je utvrdio da je Viši sud u Beogradu osporenim drugostepenim rešenjem Gž. 25824/10 od 18. maja 2011. godine potvrdio prvostepeno rešenje o oglašavanju apsolutno nenadležnim za postupanje u predmetnoj pravnoj stvari i odbacivanju tužbe podnosilaca, dok je u drugim, istovetnim postupcima koji su se vodili pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu i Okružnim sudom u Beogradu, kao drugostepenim sudom i ujedno sudom poslednje instance, Okružni sud u Beogradu potvrdio presude prvostepenog suda kojima je meritorno odlučeno o tužbenom zahtevu (presuda Gž. 1703/05 od 13. aprila 2005. godine kojom je potvrđena presuda P. 43794/04 od 22. decembra 2004. godine i presuda Gž. 2386/08 od 16. jula 2008. godine kojom je potvrđena presuda P. 4734/07 od 31. oktobra 2007. godine).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da su Viši sud u Beogradu i Okružni sud u Beogradu u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji različito postupali i na taj način podnosioce ustavne žalbe doveli u bitno različiti položaj od onoga u kojima su bili tužioci u parničnim postupcima u kojima je drugostepeni sud potvrđivao presude prvostepenog suda kojima je meritorno odlučeno o tužbenom zahtevu.

Ustavni sud je ocenio da je činjenica da su drugostepeni sudovi, povodom iste činjenične situacije i istog pravnog pitanja donosili različite odluke, stvorila pravnu nesigurnost kod podnosilaca ustavne žalbe, te da ova okolnost sama po sebi predstavlja dovoljan razlog da se utvrdi postojanje povrede prava na pravnu sigurnost, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava. Stoga je Sud usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) i odlučio kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu da je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava, nije razmatrao navode podnosilaca o povredi ostalih označenih načela i prava.

6. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud je ispitivao da li je u konkretnom slučaju proizvoljno primenjeno pravo na štetu podnosilaca ustavne žalbe. U tom smislu, Ustavni sud smatra ustavnopravno neprihvatljivim stav redovnih sudova da se u parničnom postupku ne može odlučivati o zahtevu za isplatu novčanog iznosa na ime neizmirenih dnevnica za period koji je proveden u rezervnom sastavu Vojske Jugoslavije. Po nalaženju Ustavnog suda, u konkretnom slučaju se radi o imovinskopravni sporu o kome odlučuje sud u parničnom postupku, u skladu sa odredbom člana 1. Zakona o parničnom postupku. Imajući u vidu navedeno, u situaciji kada se prvostepeni sud oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje i odbacio kao nedozvoljenu tužbu podnosilaca, iako je o njoj trebalo meritorno da odlučuje, a drugostepeni sud odbio žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje, Ustavni sud nalazi da je očigledno došlo do proizvoljne primene prava na štetu podnosilaca ustavne žalbe.

Ustavni sud je stoga ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava podnosilaca mogu otkl oniti jedino poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 25824/10 od 18. maja 2011. godine. Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke poništio rešenje Višeg suda u Beogradu Gž. 25824/10 od 18. maja 2011. godine i odredio da Viši sud u Beogradu donese novu odluku o žalbi podnosilaca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 80366/10 od 15. septembra 2010. godine.

7. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe za naknadu štete zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud nalazi da je zahtev za naknadu štete preuranjen, imajući u vidu da potraživanje podnosioca ustavne žalbe nije utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom.

Povodom zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za dosuđivanje tražene naknade, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred Ustavnim sudom snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu utvrđeno je da svako lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog različite sudske prakse

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti