Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe izjavljene protiv procesnih rešenja

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojima je odbijen predlog za oglašavanje suda stvarno nenadležnim. Ustavna žalba je nedopuštena jer se osporenim procesnim rešenjima ne odlučuje konačno o pravima, obavezama ili optužbi protiv podnosioca.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Odri Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gorana Kljajevića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Gorana Kljajevića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po1. 256/10 Kv. Po1. 1147/10 od 11. maja 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2. Po1. 131/10 od 28. maja 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Goran Kljajević iz Beograda, preko punomoćnika Marka M. Kljajevića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 21. juna 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po1. 256/10 Kv. Po1. 1147/10 od 11. maja 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2. Po1. 131/10 od 28. maja 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 14. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je na ročištu za glavni pretres od 28. aprila 2010. godine branilac okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, predložio da se Viši sud u Beogradu - Posebno odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala oglasi stvarno i funkcionalno nenadležnim; da je osporenim prvostepenim rešenjem Višeg suda odbijen ovaj predlog branioca, a osporenim rešenjem Apelacionog suda odbijena žalba branioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja; da su u donošenju osporenih rešenja učestvovale sudije koje su nasilno kršile pretpostavku nevinosti Gorana Kljajevića, osnovnu slobodu i ljudsko pravo, što je svojim odlukama utvrdio i Ustavni sud; da u vreme izvršenja navodnog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, zbog koga se protiv podnosioca i vodi krivični postupak, nije bilo ustanovljeno Posebno odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala Okružnog suda u Beogradu, niti obrazovano Posebno odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala i Specijalno tužilaštvo u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu, niti je bio usvojen zakon koji je ustanovio sud nadležan za organizovani kriminal, niti određeno javno tužilaštvo nadležno za organizovani kriminal, niti su bili postavljeni rukovodioci koji bi rukovodili tim državnim organima; da specijalni tužilac nije nadležan javni tužilac za postupanje u krivičnoj stvari podnosioca, s obzirom na to da u krivičnom spisu nema ni njegovog pismenog zahteva, niti rešenja Republičkog javnog tužioca o poveravanju ili prenošenju nadležnosti za ovaj krivični predmet; da su u konkretnom krivičnom predmetu K. Po1. 256/10 optužena samo dva lica i da stoga ne postoji organizovana kriminalna grupa u smislu člana 3. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala; da je odredbom člana 242. stav 1. KZ RS, koji je važio u vreme navodnog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, za to delo bila zaprećena kazna zatvora do pet godina i prema Zakonu o sudovima nadležan je za postupanje opštinski sud, sada Prvi osnovni sud u Beogradu; da je procesni položaj okrivljenog za navodno krivično delo zloupotrebe službenog položaja nepovoljniji ukoliko bi ostala na pravnoj snazi osporena rešenja. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud donese privremenu meru kojom će odložiti postupanje po krivičnom predmetu K. Po1. 256/10 do donošenja odluke o ustavnoj žalbi, da Sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da je osporenim aktima podnosiocu povređeno označeno zajemčeno pravo, poništi osporena rešenja, „oglasi“ Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu stvarno nenadležnim za postupanje u krivičnom predmetu K. Po1. 256/10 i odredi Prvi osnovni sud u Beogradu kao stvarno i mesno nadležan za postupanje u ovoj krivičnoj stvari.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je osporenim prvostepenim rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po1. 256/10 Kv. Po1. 1147/10 od 11. maja 2010. godine, na osnovu odredbe člana 37. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), odbijen predlog branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, da se Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu oglasi stvarno i funkcionalno nenadležnim za postupanje u predmetu K. Po1. 256/10, u vezi sa tačkom 10. stav II optužnice KT. S. 6/06 od 11. oktobra 2006. godine Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu – Specijalnog tužilaštva, sada Tužilaštva za organizovani kriminal; da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2. Po1. 131/10 od 28. maja 2010. godine, u stavu prvom izreke, odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog izjavljena protiv osporenog prvostepenog rešenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG - Međunarodni ugovori, br. 9/03, 5/05) odredbom člana 6. stav 1. garantuje pravo na pravično suđenje na način da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima („Službeni list SFRJ”, broj 7/71 i „Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori”, broj 4/01) odredbom člana 14. stav 1. jemči da su svi jednaki pred sudovima, da svako lice ima pravo da njegov slučaj bude raspravljan pravično i javno pred nadležnim, nezavisnim i nepristrasnim sudom, ustanovljenim na osnovu zakona koji odlučuje o osnovanosti svake optužbe podignute protiv njega u krivičnim stvarima ili o osporavanju njegovih građanskih prava i obaveza i da se može narediti isključivanje javnosti za vreme trajanja cele rasprave ili jednog dela u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom društvu, ili ako to interes ličnog života stranaka zahteva, ili još ako to sud smatra apsolutno potrebnim iz razloga posebnih okolnosti slučaja kada bi javnost štetila interesima pravde, ipak, svaka presuda doneta u krivičnim ili građanskim stvarima biće javna, osim ako interes maloletnika zahteva da se postupa drukčije ili ako se rasprava odnosi na bračne sporove ili na starateljstvo dece.

Odredbom člana 37. Zakonika o krivičnom postupku propisano je: da je sud dužan da pazi na svoju stvarnu i mesnu nadležnost i čim primeti da nije nadležan oglasiće se nenadležnim i po pravnosnažnosti rešenja uputiće predmet nadležnom sudu (stav 1.); da ako posle otvaranja glavnog pretresa sud ustanovi da je za suđenje nadležan niži sud, neće dostaviti predmet tom sudu nego će sam sprovesti postupak i doneti odluku (stav 2.); da se, pošto optužnica stane na pravnu snagu, sud ne može oglasiti mesno nenadležnim niti stranke mogu isticati prigovor mesne nenadležnosti (stav 3.); da je nenadležan sud dužan da preduzme one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja (stav 4.).

5. Ustavni sud je utvrdio da su ustavnom žalbom osporena rešenja doneta u krivičnom postupku koji se vodi protiv podnosioca ustavne žalbe i koji je u toku. Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjima nije odlučivano o pravima, obavezama ili optužbi protiv podnosioca ustavne žalbe, već o procesnom predlogu njegovog branioca i da se u konkretnom slučaju radi o procesnim rešenjima donetim tokom krivičnog postupka koji još uvek nije okončan. Prema oceni Ustavnog suda, rešenje kojim se odlučuje o predlogu branioca za oglašavanje postupajućeg suda nenadležnim je jedno od procesnih rešenja u postupku i ne predstavlja akt kojim bi, u konkretnom slučaju, moglo biti povređeno Ustavom zajamčeno pravo okrivljenog na pravično suđenje. Princip nepristrasnosti, kao element prava na pravično suđenje, a na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, zahteva da onaj ko donosi odluku, bilo da se radi o profesionalnim sudijama ili sudijama porotnicima, ili poroti, bude nepristrasan (videti predmet Kartunnen protiv Finske, 389/1989, 23. oktobar 1992, Izveštaj Komiteta za ljudska prava, II tom, A/48/40, 1993, str. 120.). Iz navedenog sledi da do povrede prava na raspravu pred nepristrasnim sudom, a time i povrede prava na pravično suđenje, može doći tek sudskom odlukom kojom je odlučivano o pravima i obavezama nekog lica, odnosno o optužbama protiv njega, a kroz koju se manifestuje sudska funkcija. Ustavni sud ukazuje da o optužbi protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i o njegovoj krivičnoj odgovornosti u krivičnom postupku sud odlučuje presudom, a ne procesnim rešenjima i da se zbog nepropisnog sastava sudskog veća, kao i zbog drugih razloga koji po navodima podnosioca predstavljaju apsolutno bitne povrede odredaba krivičnog postupka, može izjaviti žalba protiv presude, a tek po iscrpljivanju ovog pravnog sredstva i ustavna žalba, u slučaju da je navedena povreda pravila krivičnog postupka dovela do povrede prava na pravično suđenje.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da osporena rešenja ne predstavljaju pojedinačne akte državnog organa kojima je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, niti o optužbi protiv njega i protiv kojih se može izjaviti ustavna žalba, te je podnetu ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe izjavljene protiv procesnih rešenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti