Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe zbog nenadležnosti opšteg suda
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda kojim je tužba odbačena zbog nenadležnosti. Sud je ocenio da odluka o nenadležnosti redovnog suda za odlučivanje o uplati javnih prihoda ne predstavlja povredu ustavnih prava, već pitanje tumačenja zakona.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Milišića iz Zrenjanina na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. februara 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Milana Milišića izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 2185/2010 od 4. maja 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Milan Milišić iz Zrenjanina, izjavio je 21. juna 2010. godine, preko punomoćnika Duška Avramova, advokata iz Zrenjanina, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 2185/2010 od 4. maja 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da je Apelacioni sud u Novom Sadu ukinuvši prvostepenu presudu i odbacivši tužbu povredio njegovo pravo na pravično suđenje. Podnosilac navodi da u konkretnom slučaju pasivan odnos "finansijskih organa države" da utvrde i naplate javne prihode i obaveze poreskih obveznika u upravnom postupku, ne može biti smetnja podnosiocu da u sudskom postupku zahteva ostvarenje svojih prava.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.
3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu usvojena žalba Republike Srbije izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Zrenjaninu P.1. 242/09 od 25. avgusta 2009. godine, u postupku koji je pokrenuo podnosilac ustavne žalbe, radi uplate doprinosa od strane tužene Republike Srbije. Drugostepeni sud je presudu Opštinskog suda u Zrenjaninu P1. 242/09 od 25. avgusta 2009. godine ukinuo i odbacio tužbu tužioca ocenivši da se tužbeni zahtev tužioca odnosi na obavezivanje poslodavca na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, koji spadaju u javne prihode, a da se poreski postupak koji se odnosi na utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona kojima se uređuje opšti upravni postupak, te da shodno tome, ne postoji nadležnost suda opšte nadležnosti za rešavanje u ovoj pravnoj stvari, jer se ne radi o sporu iz člana 1. Zakona o parničnom postupku. Prema oceni Apelacionog suda u Novom Sadu, prvostepeni sud bi bio nadležan da sudi u prvom stepenu kada bi se tužbeni zahtev eventualno odnosio na isplatu zarade uz obavezivanje poslodavca na uplatu doprinosa iz obaveznog socijalnog osiguranja, a na osnovu člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova u vezi sa članom 105. stav 2. i članom 191. stav 2. Zakona o radu.
4. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenog prava podnosioca ustavne žalbe koje je u ustavnoj žalbi označeno. Naime, postupak koji je prethodio osporenoj presudi Upravnog suda je u svemu bio pravičan, s obzirom da je prema oceni Ustavnog suda, drugostepeni organ naveo jasne i precizne razloge zbog kojih je smatrao da prvostepeni organ nije pravilno primenio materijalno pravo kada je delimično usvojio tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe.
Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da nije nadležan da odlučujući o podnetoj ustavnoj žalbi postupa kao instancioni sud u odnosu na redovne sudove i da ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrđuje povrede Ustavom zajemčenih prava i ispituje da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan, kao i da li je osporenim pojedinačnim aktom podnosiocu ustavne žalbe uskraćeno koje drugo ustavno pravo. U vezi s tim, Ustavni sud je konstatovao da u konkretnoj ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom podnosioca da mu je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević