Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u penzijskom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava presudu Upravnog suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Odluka Fonda PIO i Upravnog suda, kojom je odbijen zahtev za penziju zbog nedostatka podataka u evidenciji, ocenjena je kao proizvoljna i nezakonita.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M . iz N . P, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. septembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. M . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 15134/10 od 17. marta 2011. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčen o odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 15134/10 od 17. marta 2011. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija 02/1 broj P-190162 od 21. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M . iz N . P . je 4. jula 2011. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Čačak D-56117 20-02/1 broj 181.3-12/2009 od 26. juna 2009. godine, rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija 02/1 broj P-190162 od 21. oktobra 2009. godine i presude Upravnog suda U. 15134/10 od 17. marta 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede „prava na penzijsko osiguranje“ iz člana 70. Ustava.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je podnosilac bio u radnom odnosu od 1964. do 1999. godine u preduzeću „K.“ iz P. i da je njegov poslodavac za sve to vreme uplaćivao doprinose za obavezno socijalno osiguranje; da je podnosilac 9. februara 2006. godine podneo zahtev Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje za priznavanje prava na starosnu penziju, koji je odbačen zbog nenadležnosti filijale u Novom Pazaru, a da je njegov novi zahtev, podnet filijali Fonda u Čačku 5. marta 2007. godine, odbijen zbog toga što nije bilo podataka o ostvarenom penzijskom stažu i zaradi u matičnoj evidenciji osiguranika.

Podnosilac ustavne žalbe dalje navodi: da je od „Ministarstva rada i socijalne zaštite Kosova i Metohije“ dobio potvrde o visini ličnih primanja i trajanju staža, te se 21. januara 2009. godine ponovo obratio Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje radi priznavanja prava na starosnu penziju, ali da je njegov zahtev odbijen sa obrazloženjem da se nisu stekli uslovi za donošenje rešenja, jer dostavljene potvrde nisu overene od nadležne filijale Fonda, pa se za sada ne mogu prihvatiti i uneti u bazu podataka. Podnosilac ukazuje da je Fond bio dužan da pribavi potrebne podatke od nadležnih službi i da overene prijave o utvrđenom stažu i zaradama, „koje je on sa velikom mukom pribavio“, predstavljanju validne dokaze na osnovu kojih je trebalo da mu se prizna pravo na starosnu penziju, a „to što isti nisu, navodno, pronađeni na mikrofilmu i ubačeni u bazu podataka matične evidencije osiguranika, ne može se pripisati njegovim radnjama ili nečinjenju“.

Ustavnom žalbom se zahteva da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporenu presudu, kao i da utvrdi podnosiocu pravo na naknadu nematerijalne štete od 300.000 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt i celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 21. januara 2009. godine podneo zahtev Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Čačak za priznavanje prava na starosnu penziju, u kome je naveo da je rešenjem te filijale od 17. marta 2008. godine odbijen njegov zahtev, iz razloga što „u spisima predmeta nije bilo dokaza o stažu i visini zarade ni za jednu godinu“. Podnosilac je nadležnom organu dostavio „celokupne spise koje poseduje“ i potvrde o visini ličnih primanja i trajanju staža (M-4), pribavljene od „Ministarstva rada i socijalne zaštite Kosova i Metohije“.

Prvostepeni organ je osporenim rešenjem D-56117 20-02/1 broj 181.3-12/2009 od 26. juna 2009. godine odbio zahtev podnosioca ustavne žalbe, jer se „nisu stekli uslovi za donošenje rešenja“, a u obrazloženju je naveo da prema ispisu od 24. juna 2009. godine u matičnoj evidenciji za imenovanog nisu registrovani podaci o ostvarenom penzijskom stažu i zaradi, jer prema izveštaju službe Direkcije Priština, dostavljene prijave i potvrde nisu overene od nadležne filijale Republičkog fonda i za sada se ne mogu prihvatiti i uneti u bazu podataka. Prvostepeni organ je, na osnovu izloženog, utvrdio da se „nisu stekli uslovi za donošenje odluke, jer nema podataka o ostvarenom penzijskom stažu i zaradi registrovanih u matičnoj evidenciji osiguranika, pa se zahtev odbija, jer nisu ispunjeni zakonski uslovi“.

Podnosilac ustavne žalbe je protiv osporenog prvostepenog rešenja izjavio žalbu, u kojoj je naveo: da je u toku upravnog postupka ukazivao da postoje skenirani M-4 obrasci za preduzeće „K.“ iz P. i da je u međuvremenu pribavio overene prijave (obrasce M-4) za period od 1966. do 1995. godine, koje prilaže uz žalbu, čime dokazuje da u matičnoj evidenciji postoje navedeni podaci.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija je 21. oktobra 2009. godine doneo osporeno rešenje 02/1 broj P-190162, kojim je odbio žalbu kao neosnovanu, a u obrazloženju rešenja je navedeno: da se prema dokazima u spisima predmeta prvostepeni organ obratio zamolnim putem službi nadležnoj za pretraživanje i unos podataka za osiguranike koji su staž osiguranja navršili na području Kosova i Metohije; da je utvrđeno da za podnosioca za traženi period podaci o zaradama i stažu nisu pronađeni na mikrofilmu, pa se iz tih razloga ne mogu ni preneti u bazu podataka osiguranika da bi se, shodno članu 85. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, mogli uzeti za obračun visine penzije; da je prvostepeni organ pravilno odbio zahtev podnosioca, jer nema evidentiranog staža osiguranja u matičnoj evidenciji, saglasno čl. 44. i 85. navedenog zakona.

Podnosilac ustavne žalbe je osporeno drugostepeno rešenje pobijao tužbom podnetom Upravnom sudu, u kojoj je istakao: da je odredbama Zakona o opštem upravnom postupku predviđena obaveza organa koji vodi postupak da, pored dokaza koje predlaže stranka, po službenoj dužnosti pribavi i druge neophodne dokaze; da je uz žalbu dostavio overene dokaze o ostvarenom penzijskom stažu i zaradi i da je nadležni organ bio dužan da navedene podatke unese u matičnu evidenciju, saglasno članu 85. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 15134/10 od 17. marta 2011. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv navedenog konačnog rešenja Fonda. Upravni sud je u obrazloženju osporene presude ocenio da je tuženi organ dao dovoljne i jasne razloge za odbijanje žalbe podnosioca kao neosnovane, koje je prihvatio i taj sud i da navodi tužbe, budući da su u suštini ponovljeni navodi žalbe, ne mogu dovesti do drukčije ocene zakonitosti pobijanog rešenja.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se p enzijsko osiguranje uređuje zakonom i da se Republika Srbija stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera (član 70.).

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05 i 63/06), u tekstu koji je bio na snazi na dan podnošenja predmetnog zahteva od 21. januara 2009. godine, bilo je propisano: da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju kod fonda (član 82.); da se p rava iz penzijskog i invalidskog osiguranja koja se ostvaruju u fondu obezbeđuju u postupku predviđenom zakonom kojim je uređen opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno (član 84. stav 2.); da se p enzijski staž i zarade, kao i druge činjenice od uticaja na sticanje i utvrđivanje prava, uzimaju u obzir pri ostvarivanju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, na osnovu podataka utvrđenih u matičnoj evidenciji (član 85. stav 1.); da je f ond dužan da osiguranicima i korisnicima prava pruža stručnu pomoć u postupku (član 88. stav 2.); da f ond vodi matičnu evidenciju o osiguranicima, obveznicima plaćanja doprinosa i korisnicima prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja (č lan 125.); da poslodavac podnosi prijave podataka za matičnu evidenciju (član 132. tačka 1)); da svojstvo osiguranika, staž osiguranja, zarade, naknade zarade, osnovice osiguranja, odnosno ugovorene naknade koje se uzimaju za utvrđivanje visine prava utvrđuje fond na osnovu prijava podataka iz člana 132. ovog zakona, unošenjem podataka u matičnu evidenciju (član 140. stav 1.); da se prijave podataka za osiguranike koji nisu stekli pravo iz penzijskog i invalidskog osiguranja čuvaju najmanje 40 godina, računajući od poslednjeg unošenja podataka u matičnu evidenciju (član 146. stav 2.); da se umesto originalnih prijava podataka mogu čuvati prijave snimljene na mikrofilmovima, odnosno sredstvima za elektronsku obradu podataka – magnetni mediji i sl. (član 147. stav 1.); da fond izdaje osiguraniku overenu fotokopiju tih prijava (član 147. stav 2.); da fond obezbeđuje neposredno, efikasno, racionalno i zakonito ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i organizuje obavljanje poslova za sprovođenje osiguranja (član 151. tačka 5)).

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01) propisano je: da će službeno lice koje vodi postupak pribaviti po službenoj dužnosti podatke o činjenicama o kojima službenu evidenciju vodi organ nadležan za rešavanje u upravnoj stvari ili drugi organ (član 126. stav 3.); da na osnovu odlučnih činjenica utvrđenih u postupku, organ nadležan za rešavanje donosi rešenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka (č lan 192. stav 1.); da se d ispozitivom rešava o predmetu postupka u celini i o svim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno rešeno (č lan 198. stav 1.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje bio dužan da po službenoj dužnosti pribavi podatke neophodne za odlučivanje o njegovom zahtevu za priznavanje prava na starosnu penziju i da nije mogao da odbije zahtev zbog toga što podaci o zaradama i stažu „nisu, navodno, pronađeni na mikrofilmu“. Polazeći od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac povredu člana 70. Ustava vezuje za povredu prava na pravično suđenje, koja je, po njegovom mišljenju, učinjena u predmetnom postupku odlučivanja o njegovom pravu na penziju.

Ocenjujući navode ustavne žalb e sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, ovaj sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložen a na jasan, argumentovan, dovoljan i razumljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda .

Ispitujući da li obrazloženje osporene presude Upravnog suda ispunjava zahteve pravičnosti, Ustavni sud je najpre konstatovao da je prvostepeni organ osporenim rešenjem odbio zahtev podnosioca ustavne žalbe za priznavanje prava na starosnu penziju, „jer se nisu stekli uslovi za donošenje rešenja“. Dajući razloge za donošenje takve odluke, prvostepeni organ je naveo da „dostavljene prijave i potvrde nisu overene od nadležne filijale i da se za sada ne mogu prihvatiti i uneti u bazu podataka“. Drugostepeni organ je u osporenom rešenju ocenio da se u konkretnom slučaju unos podataka o stažu i zaradama u matičnu evidenciju osiguranika ne može izvršiti, jer ti podaci „nisu pronađeni na mikrofilmu“. Upravni sud je u osporenoj presudi u svemu prihvatio stanovište drugostepenog organa, ne dajući za to nove razloge.

Na osnovu navedenih odredaba Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Ustavni sud je utvrdio: da se u postupku ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje (dalje u tekstu: Fond) supsidijarno primenjuju odredbe Zakona o opštem upravn om postupk u; da se penzijski staž i zarade uzimaju u obzir na osnovu podataka utvrđenih u matičnoj evidenciji koju vodi F ond i u koju unosi podatke, između ostalog, na osnovu prijava poslodavca podnesenih na propisanim obrascima; da se prijave podataka za osiguranike koji nisu stekli pravo iz penzijskog i invalidskog osiguranja čuvaju najmanje 40 godina, računajući od poslednjeg unošenja podataka u matičnu evidenciju; da umesto originalnih prijava podataka, Fond može čuvati prijave snimljene na mikrofilmovima, u kom slučaju izdaje osiguraniku overenu fotokopiju tih prijava.

Iz prethodno citiranih odredaba Zakona o opštem upravnom postupku proizlazi da će službeno lice koje vodi postupak pribaviti po službenoj dužnosti podatke o činjenicama o kojima taj organ vodi službenu evidenciju, da se na osnovu odlučnih činjenica utvrđenih u postupku donosi rešenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka i da je u dispozitivu rešenja sadržana odluka o onome zbog čega je postupak pokrenut i vođen.

Ustavni sud najpre konstatuje da je predmetni upravni postupak pokrenut zahtevom podnosioca ustavne žalbe za priznavanje prava na starosnu penziju i da taj postupak nije okončan donošenjem zaključka o odbacivanju zahteva, niti privremenim ili delimičn im rešenje m. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da se u postupku za priznavanje prava na penziju može istovremeno odlučiti i o zahtevu za utvrđivanje staža – ukoliko isti nije evidentiran u matičnoj evidenciji, odnosno poučiti stranka da o tome vodi poseban upravni postupak.

Imajući u vidu da osporenim rešenjem Fonda D-56117 20-02/1 broj 181.3-12/2009 od 26. juna 2009. godine nije odluč eno o osnovanosti zahteva za priznavanje prava na starosnu penziju, već je zahtev podnosioca odbijen „jer se nisu stekli uslovi za donošenje rešenja“, Ustavni sud nalazi da navedenim rešenjem u suštini nije ni odlučeno o upravnoj stvari koja je predmet zahteva. Po oceni Ustavnog suda, zahtev za priznavanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja može se odbiti kao neosnovan, ukoliko nadležni organ, polazeći od utvrđenih činjenica, oceni da podnosilac zahteva ne ispunjava uslove propisane zakonom za priznavanje određenog prava. Ovaj sud, međutim, nalazi da predmetni zahtev za priznavanje prava na starosnu penziju nije mogao biti odbijen iz razloga što isprave kojima je podnosilac ustavne žalbe dokazivao da su podaci o njegovom stažu i zaradi uneti u matičnu evidenciju Fonda, „nisu overeni od nadležne filijale i za sada se ne mogu prihvatiti i uneti u bazu podataka“. Ustavni sud, s tim u vezi, ukazuje da Fond po službenoj dužnosti upisuje podatke u matičnu evidencij u i da iz odredbe člana 147. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju proizlazi da se osiguraniku može izdati overena fotokopija prijave samo onih podataka koji su već upisani u matičnu evidenciju. Po nalaženju ovog suda, ustavno neprihvatljivo je i stanovište drugostepenog organa da u konkretnom slučaju nije moguće obračunati visinu penzije, jer podaci o zaradama i stažu za podnosioca nisu snimljeni na mikrofilmu, pa se iz tih razloga ne mogu preneti u „bazu podataka osiguranika matične evidencije“. Naime, prijave podataka koji su uneti u matičnu evidenciju se, saglasno odredbi člana 147. stav 1. navedenog zakona, mogu čuvati u originalu ili snimljene na mikrofilmovima, iz čega sledi da se ne prenose podaci sa mikrofilma u bazu podataka matične evidencije, već obrnuto. Takođe, osporeno drugostepeno rešenje ne sadrži razloge za datu ocenu da nepostojanje podataka iz matične evidencije na mikrofilmu onemogućava utvrđivanje činjenica u postupku za priznavanje podnosiočevog prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

Imajući u vidu da je Upravni sud u potpunosti prihvatio ocenu tuženog organa, Ustavni sud nalazi da je i u osporenoj presudi proizvoljno primenjeno materijalno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe. Stoga je Sud utvrdio povre du prav a na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava i usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud naglašava da nije nadležan da utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za priznavanje prava na starosnu penziju podnosiocu ustavne žalbe, niti se ovom odlukom prejudicira odluka nadležnog organa o tome, pod uslovom da se postojanje tih uslova utvrdi i oceni u postupku koji je sproveden u skladu sa materijalnim i procesnim zakonom.

6. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe u ustavnosudskom postupku može ostvariti jedino poništavanjem presude Upravnog suda U. 15134/10 od 17. marta 2011. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija 02/1 broj P-190162 od 21. oktobra 2009. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u penzijskom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti