Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji traje preko osam godina i još nije okončan. Naloženo je nadležnim organima da postupak hitno okončaju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2977/2013
21.01.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. P . iz Prijepolja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. januara 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. P . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Opštinskom upravom opštine Prijepolje u predmetu broj 350-2/188, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. P . iz Prijepolja je, 15. aprila 2013. godine, preko punomoćnika Ć . B, advokata iz Prijepolja, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u upravnom postupku koji se vodi pred Opštinskom upravom opštine Prijepolje u predmetu broj 350-2/188. Podnosilac nije postavio zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Opštinske uprave opštine Prijepolje broj 350-2/188, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je početkom 2007. godine izjavio prigovor protiv akta o urbanističkim uslovima broj 350-2/188 od 31. januara 2007. godine, koji je rešenjem Opštinske upravom opštine Prijepolje broj 350-2/188 od 9. maja 2007. godine odbijen kao neosnovan.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja – Zlatiborski upravni okrug broj 335-350-1/2007-04 od 23. oktobra 2008. godine.

Podnosilac je 13. decembra 2008. godine protiv navedenog konačnog upravnog akta podneo tužbu, koja je uvažena presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 6259/10 (2008) od 26. avgusta 2010. godine, pa je poništeno navedeno drugostepeno rešenje.

Postupajući po navedenoj presudi suda, drugostepeni organ uprave je doneo rešenje broj 335-350-00001/2007-04 od 28. oktobra 2010. godine kojim je poništeno prvostepeno rešenje od 9. maja 2007. godine i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Ustavni sud je iz priloženih spisa predmeta i dokumentacije dostavljene uz ustavnu žalbu utvrdio da prvostepeni upravni organ nije dalje postupao u ovoj pravnoj stvari, niti se podnosilac obraćao tom organu kako bi ishodovao okončanje osporenog postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) propisano je: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.); da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, da ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar; da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, te da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (član 232.).

Zakonom o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09) propisano je: da se upravni spor može se pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Osporeni postupak je pokrenut početkom 2007. godine, podnošenjem prigovora podnosioca protiv akta o urbanističkim uslovima broj 350-2/188 od 31. januara 2007. godine i nije pravnosnažno okončan. Iz navedenog proizlazi da postupak traje preko osam godina.

Imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ispitujući postupanje upravnih organa i sudova u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je postupanje organa uprave prevashodno dovelo do dugog trajanja osporenog postupka. Ustavni sud je iz priložene dokumentacije i spisa predmeta utvrdio da je za osam godina u predmetnom postupku doneto jedno rešenje prvostepenog upravnog organa, dva rešenja nadležnog drugostepenog organa i da je vođen jedan upravni spor. Predmetni postupak nije pravnosnažno okončan, te se nakon osam godina još uvek nalazi u fazi prvostepenog rešavanja.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je legitiman interes podnosioca da se o osnovanosti njegovog prigovora protiv akta o urbanističkim uslovima odluči u razumnom roku.

Ustavni sud još jednom konstatuje da je postupanje organa uprave prevashodno dovelo do dugog trajanja osporenog postupka. Međutim, ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud ocenjuje da postoji doprinos podnosioca dugom trajanju postupka. Ustavni sud je iz spisa predmeta i priložene dokumentacije utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nije koristio procesnopravna sredstva protiv „ćutanja administracije“, predviđena odredbama Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnim sporovima. Naime, o žalbi podnosioca protiv rešenja od 9. maja 2007. godine odlučeno je tek 23. oktobra 2008. godine. Podnosilac je već nakon 60 dana od dana podnošenja žalbe mogao da se obrati najpre urgencijom drugostepenom organu da odluči o žalbi, a potom i da koristi druga sredstva protiv „ćutanja uprave“, saglasno navedenoj odredbi člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima. Takođe, podnosilac ni nakon donošenja rešenja drugostepenog upravnog organa od 28. oktobra 2010. godine, kojim je poništeno prvostepeno rešenje, nije zahtevao od prvostepenog upravnog organa donošenje nove odluke u ovoj pravnoj stvari, iako je na to imao pravo već nakon 30 dana od dana kada je predmet vraćen prvostepenom organu na ponovno odlučivanje. Ustavni sud ukazuje da podnosilac nije u periodu od skoro pet godina koristio pravna sredstva koja su mu bila na raspolaganju kojom bi ishodovao okončanje predmetnog postupka.

Ustavni sud je, međutim, imajući u vidu sve prethodno navedeno, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, te da je još uvek u fazi prvostepenog rešavanja, ocenio da navedeno ponašanje podnosi oca ustavne žalbe ne mo že predstavljati prihvatljivo opravdanje za nedelotvorno postupanje prvostepenog upravnog organa koji vodi postupak .

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Iz tog razloga, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15 ), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je u tački 2. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

Podnosilac ustavne žalbe nije tražio da Ustavni sud, ukoliko utvrdi da mu je u osporenom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti