Ustavni sud: Povreda prava na pravično suđenje odbacivanjem žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je Vrhovni kasacioni sud proizvoljnom primenom procesnog prava povredio pravo na pravično suđenje i pravno sredstvo. Sud je nezakonito odbacio žalbu protiv sopstvene odluke o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri , Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Bojana Ranđelovića iz Pirota , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. jula 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se ustavna žalba Bojana Ranđelovića zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav. 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Pirotu u predmetu P. 543/07, kasnije pred Osnovnim sudom u Pirotu u predmetu P. 131/10.

2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Bojana Ranđelovića protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 203/10 od 11. marta 2010. godine, presude Okružnog suda u Pirotu Gž. 415/08 od 21. maja 2008. godine i presude Opštinskog suda u Pirotu P. 543/07 od 25. marta 2008. godine zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bojan Ranđelović iz Pirota je 18. juna 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 203/10 od 11. marta 2010. godine, presude Okružnog suda u Pirotu Gž. 415/08 od 21. maja 2008. godine ( pogrešno označene kao rešenje), presude Opštinskog suda u Pirotu P. 543/07 od 25. marta 2008. godine, rešenja Opštinskog suda u Pirotu I. 335/06 od 5. maja 2006. godine, I. 335/06 od 20. marta 2007. godine i I. 335/06 od 15. juna 2007. godine, rešenja Okružnog suda u Pirotu Gž. 579/06 od 14. juna 2006. godine i Gž. 354/07 od 29. maja 2007. godine, i zaključka Opštinskog suda u Pirotu I. 335/06 od 5. septembra 2007. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 21, člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije. Ustavnom žalbom se ističe i povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku postupku u kom e su donete osporene presude.

Povredu prava na suđenje u razumnom roku u osporenom parničnom postupku podnosilac obrazlaže time da nadležni sudovi, ni tri godine nakon podnošenja tužbe, nisu odlučili o svim tužbenim zahtevima koje je istakao. U odnosu na osporene presude u delu kojim je odbijen njegov zahtev za proglašenje izvršenja nedopuštenim , podnosilac ističe da redovnim sudovima nije bio poznat datum upisa rešenja o izvršenju u javnu knjigu, iako od toga zavisi dopuštenost izvršenja na spornoj nepokretnosti , koju je kupio pre nego što je rešenje o izvrš enju bilo doneto. Ostali navodi ustavne žalbe odnose se na osporene odluke koje su donete u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Pirotu u predmetu I. 335/06. Podnosilac je predložio da Ustavni sud poništi osporene akte i vrati mu u svojinu i državinu nepokretnost koja je predmet izvršenja u navedenom izvršnom postupku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Pirotu P. 131/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Pirotu P. 543/07), dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i iz odgovora Osnovnog suda u Pirotu VIII Su. 307/13 od 30. maja 2013. godine , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Okružnog suda u Pirotu Gž. 579/06 od 14. juna 2006. godine potvrđeno je rešenje Opštinskog suda u Pirotu I. 335/06 od 5. maja 2006. godine kojim je na predlog izvršnog poverioca JP "Vodovod i kanalizacija" određeno izvršenje protiv izvršnog dužnika A.D. "Autotransportno" iz Pirota radi prinudne naplate novčanog potraživanja prodajom nepokretnosti - poslovne prostorije u Ulici srpskih vladara broj 90 u Pirotu, na kat astarskoj parceli 2126/4 , KO Pirot grad, površine 48, 38m2.

Protiv rešenja Opštinskog suda u Pirotu I. 335/06 od 15. juna 2007. godine kojim je utvrđena visina potraživanja izvršnog poverioca JP "Vodovod i kanalizacija" i odlučeno da se predmet izvršenja - poslovne prostorije u Ulici srpskih vladara broj 90 u Pirotu, na katastarskoj parceli 2126/4 , KO Pirot grad, predaju izvršnom poveriocu, treće lice (označeno kao hipotekarni dužnik), ovde podnosilac ustavne žalbe, nije izjavio žalbu.

Osporeno rešenje Okružnog suda u Pirotu Gž. 354/07 od 29. maja 2007. godine, kojim je potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Pirotu I. 335/06 od 20. marta 2007. godine , uručeno je podnosiocu ustavne žalbe 8. juna 2007. godine, dok mu je osporeni zaključak Opštinskog suda u Pirotu I. 335/06 od 5. septembra 2007. godine uručen 25. septembra 2007. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je, u svojstvu tužioca , podneo 30. jula 2007. godine tužbu Opštinsko m sudu u Pirotu protiv tuženih A.D. "Autotransportno" iz Pirota i JP "Vodovod i kanalizacija", radi utvrđenja prava svojine na lokalu koji se nalazi u Ulici srpskih vladara broj 90 u Pirotu , nedopustivosti izvršenja i utvrđenja neposto janja hipotekarnog odnosa na pomenutoj nepokretnosti .

Nakon dva održana i jednog neodržanog ročišta, Opštinski sud u Pirotu je 25. marta 2008. godine doneo osporenu presudu P. 543/07, kojom je: utvrđeno da je tužilac stekao pravo svojine na lokalu koji se nalazi u Ulici srpskih vladara broj 90 u Pirotu , na kat. parc. 2126/4 KO Pirot grad, površine 30m2 (stav 1. izreke); utvrđeno da 24. marta 2006. godine na predmetnoj nepokretnosti nije postojao hipotekarni odnos u korist tuženog JP "Vodovod i kanalizacija" (stav 2. izreke); odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da nije dopušteno izvršenje na navedenoj nepokretnosti, koje je određeno rešenjem tog suda u predmetu I. 335/06 godine (stav 3. izreke); odbijen prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženog JP "Vodovod i kanalizacija" (stav 4. izreke); odlučeno o troškovima postupka (stav 5. izreke). U obrazloženju presude je navedeno da je nakon sprovedenog dokaznog postupka utvrđeno: da su tužilac i tuženi A.D. "Autotransportno" 24. marta 2006. godine zaključili ugovor o kupoprodaji dela lokala u Ulici srpskih vladara u Pirotu, u površni od 30m2, koji je overen pred Opštinskim sudom u Pirotu pod Ov. 917/06; da je tužilac isplatio kupoprodajnu cenu i stupio u državinu lokala; da je na predlog tuženog JP "Vodovod i kanalizacija", doneto rešenje o izvršenju I. 1540/05 od 1. decembra 2005. godine, koje je upisano u intabulacionu knjigu Opštinskog suda u Pirotu; da je navedeno rešenje o izvršenju ukinuto rešenjem Okružnog suda u Pirotu Gž. 176/06 . Odluku o odbijanju tužiočevog zahteva za proglašenje izvršenja nedopuštenim, prvostepeni sud je obrazložio time da je sporna nepokretnost pre zaključenja kupoprodajnog ugovora bila označena kao predmet izvršenja, te da je zaključenjem ugovora o kupoprodaji tužilac preuzeo rizik da nepokretnost kasnije bude otuđena, budući da mu je bilo poznato da je sporni lokal predmet izvršenja. Po nalaženju prvostepenog suda, činjenica da je rešenje o izvršenju I. 1540/05, na osnovu kojeg je izvršena zabeležba u intabulacionoj knjizi, kasnije ukinuto, nije od uticaja zbog toga što je nepokretnost bila predmet izvršenja u vreme zaključenja ugovora i postojala je realna mogućnost da se izvršenje na njoj sprovede. Pored toga, prvostepeni sud je zaključio da ukidanje navedenog rešenja o izvršenju radi otklanjanja određenih nedostataka u postupku ne znači i skidanje tereta sa nepokretnosti koja je predmet izvršenja.

Osporenom presudom Okružnog suda u Pirotu Gž. 415/08 od 21. maja 2008. godine (pogrešno označenom kao rešenje) prvostepena presuda je potvrđena u stavu trećem i četvrtom izreke, a ukinuta u stavu prvom, drugom i petom izreke i u ukinutom delu predmet je vraćen na ponovno suđenje. Okružni sud je ocenio da je prvostepeni sud u obrazloženju svoje odluke dao dovoljne i valjane razloge za odluku o odbijanju tužbenog zahteva kojim je traženo da se utvrdi da je izvršenje nedopušteno.

Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 203/10 od 11. marta 2010. godine odbijena je revizija tužioca izjavljena protiv drugostepene presude u delu kojim je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje nedopuštenosti izvršenja. Revizijski sud je ocenio da je, u situaciji kada je je kupoprodajni ugovor zaključen nakon podnošenja predloga i donošenja rešenja o izvršenju I. 1540/05 od 1. decembra 2005. godine (pogrešno označeno I. 540/05), u kom momentu je sporna nepokretnost postala predmet izvršenja, pravilan stav nižestepenih sudova da tužiočev zahtev nije osnovan, jer je zaključenjem kupoprodajnog ugovora preuzeo rizik da nepokretnost kasnije bude otuđena u izvršnom postupku. Revizijski sud je istakao da ne prihvata stanovište tužioca da je izvršenje nedopustivo zbog toga što je kupovina lokala prethodila datumu donošenja rešenja o izvršenju i što prvostepeni sud nije utvrdio da je izvršen upis u javnu knjigu. Iznetu ocenu revizijski sud je obrazložio time da je sporna nepokretnost, pre zaključenja kupoprodajnog ugovora bila označena kao predmet izvršenja, što je tužiocu bilo poznato, zbog čega ne može sa uspehom isticati u reviziji da je kupovina lokala prethodila donošenju rešenja o izvršenju, te da su samim tim ispunjeni uslovi za nedopuštenost izvršenja.

U ponovnom postupku koji je vođen pred prvostepenim sudom radi odlučivanja o ostalim zahtevima tužioca, od ukupno šest zakazanih ročišta, dva su održana. Ročišta koja su bila zakazana za 27. septembar 2010. godine i 11. april 2011. godine nisu održana na predlog tužiočevog punomoćnika, a ročište koje je bilo zakazano za 6. jun 2011. godine nije održano na predlog tužioca. Ročište koje je bilo zakazano za 25. oktobar 2010. godine nije održano na predlog punomoćnika prvotuženog. Postupak je bio u prekidu od 22. novembra 2010. godine do 11. aprila 2011. godine zbog otvaranja stečajnog postupka nad prvotuženim. Protiv rešenja o prekidu postupka P. 131/10 od 22. novembra 2010. godine nijedna stranka nije izjavila žalbu. Na ročištu održanom 29. avgusta 2011. godine punomoćnik tužioca je predao sudu zapisnik Komisije za izlaganje podataka o nepokretnostima i pravima na njima KO Pirot grad od 26. septembra 2007. godine i list nepokretnosti KO Pirot grad, privremeni boj 2919 , u kom e je tužilac upisan kao vlasnik 30/55 idealnih delova poslovne prostorije broj 1 u poslovnoj zgradi u Ulici srpskih vladara broj 90, u Pirotu, na kat.parc. 2126/4. U pomenutom zapisniku je, pored ostalog, navedeno da je K omisija na osnovu izvedenih dokaza, postojećih podataka, i izjava stranaka, u smislu člana 69a stav 3. i člana 58z Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, utvrdila da su ispunjeni uslovi da se u listu nepokretnosti, pri vremeni broj 2919, KO Pirot grad , izvrši uknjižba prava svojine na posebnom delu - lokalu broj 1, površine 55m2, koji se nalazi u prizemlju poslovne zgrade broj 1, na katastarskoj parceli 2126/4 , KO Pirot grad, u Ulici srpskih vladara 90 , u korist Bojana Ranđelovića sa udelom od 30/55 i preduzeća "Profapromet" d.o.o. sa udelom od 25/55.

Presudom Osnovnog suda u Pirotu P. 131/10 od 28. septembra 2011. godine odbijeni su tužbeni zahtevi tužioca kojima je tražio da se utvrdi da je stekao pravo svojine na spornoj nepokretnosti i da na istoj 24. marta 2006. godine nije postojao hipotekarni odnos u korist tuženog JP "Vodovod i kanalizacija".

Apelacioni sud u Nišu je 8. marta 2012. godine doneo presudu Gž. 381/12 kojom je odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je : načelo zabrane diskriminacije (član 21.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega ( član 32. stav. 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, (član 58. st av 1.).

Zakonom o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje može sve do okončanja izvršnog postupka, i bez upućivanja suda iz člana 23. stav 4. ovog zakona, da protiv poverioca pokrene parnični postupak, radi nedopustivosti izvršenja na tom predmetu (član 24. stav 1.); da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 27.); da se s obzirom na okolnosti u vreme podnošenja predloga za izvršenje, ako ovim zakonom nije drugačije izričito određeno , ocenjuje može li neka stvar ili neko pravo biti predmet izvršenja, odnosno da li je izvršenje na nekoj stvari ili na pravu ograničeno (član 42. stav 8.); da se izvršenje na nepokretnosti sprovodi zabeležbom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, utvrđenjem vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem izvršnih poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom (član 99.); da će se u javnoj knjizi izvrši ti zabeležba rešenja o izvršenju, odnosno drugi odgovarajući upis predviđen propisima o upisu prava na nepokretnostima u javne knjige , kao i da tim upisom izvršni poverilac stiče pravo da svoje potraživanje namiri iz nepokretnosti i u slučaju da treće lice kasnije stekne na istoj nepokretnosti pravo svojine (član 102. st. 1. i 2.); da v rednost nepokretnosti utvrđuje sud rešenjem, i da se protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može izjaviti žalba (član 114.); da je protiv rešenja o predaji nepokretnosti dozvoljena posebna žalba (član 129. stav 3.) .

Članom 10. Zakona o parničnom postupku ( "Službeni glasnik RS", br. 125/04, 111/09 i 36/ 11), koji se u konkretnom slučaju primenjivao do okončanja parnice, bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova.

Članom 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Službeni list SRJ", broj 29/96 i "Službeni glasnik RS", broj 115/0 5) je propisano da se na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnost stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom.

Zakonom o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima ("Službeni glasnik RS", br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 i 101/05) bilo je propisano : da se prava na nepokretnosti stiču, prenose, ograničavaju i prestaju upisom u katastar nepokretnosti (član 5. stav 1.); da se u katastar nepokretnosti upisuju pravo svojine i druga stvarna prava na nepokretnostima, određena obligaciona prava koja se odnose na nepokretnosti, realni tereti i ograničenja u raspolaganju nepokretnostima, koji su određeni ovim zakonom (član 58a stav 1.); da se u postupku izlaganja utvrđuje se pravo svojine i druga stvarna prava, kao i drugi podaci koji se odnose na nepokretnosti (član 59. stav 3.) ; da se p odaci premera, katastra zemljišta i katastarskog klasiranja i podaci o pravima na nepokretnostima, utvrđeni u postupku izlaganja na javni uvid u skladu sa odredbama ovog zakona, koji nisu osporeni u tom postupku, upisuju u list nepokretnosti bez donošenja posebnog rešenja (član 69.) .

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni parnični postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj postupak pokrenut 30. jula 2007. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Pirotu, te da je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 381/12 od 8. marta 2012. godine. Dakle, predmetni parnični postupak je trajao nepunih pet godina, s tim što je o zahtevu za proglašenje izvršenja nedopu štenim odlučeno dve godine i osam meseci posle podnošenja tužbe, osporenom revizijskom presudom od 11. marta 2010. godine.

Po oceni Ustavnog sud a, redovni sudovi su efikasno vodili postupak. Naime, prvostepeni sud je obe svoje odluke doneo u roku od godinu dana, a drugostepene odluke donete su nakon svega dva meseca od podnošenja žalbi. Postupak po reviziji u odnosu na za htev kojim je odlučeno o nedopuštenosti izvršenja je trajao nepune dve godine pred tri sudske instance . Pored toga, Ustavni sud nalazi da se period od skoro četiri i po meseca, koliko je postupak bio u prekidu zbog stečaja prvotuženog, ne može staviti na teret sudu.

Analizirajući ponašanje podnosioca, Ustavni sud konstatuje da u periodu od septembra 2010. godine do juna 2011. godine, tri ročišta nisu održana na predlog podnosioca, odnosno njegovog punomoćnika.

Prihvatajući stav Evropskog suda za ljudska prava da samo ona kašnjenja koja se mogu pripisati državnim organima, mogu dovesti do toga da se smatra da nije poštovan zahtev „razumnog roka“, Ustavni sud smatra da u osporenom parničnom postupku nisu postojala kašnjenja u postupanju sudova koja su neopravdano produžila postupak. Imajući u vidu činjenicu da je predmetni parnični postupak okončan za nešto manje od pet godina, pri čemu je u pogledu jednog od zahteva vođen pred tri sudske instance, Ustavni sud je ocenio da ukupno trajanje postupka ne ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Na osnovu iznetog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku, te je ustavnu žalbu u ovom delu odbio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u stavu 1. izreke.

6. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su mu osporenim parničnim presudama povređena načela i prava zajemčena odredbama člana 21, člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, zbog toga što sudovi nisu utvrdili datum upisa rešenja o izvršenju I. 335/06 od 5. maja 2006. godine u intabulacionu knjigu, od koje činjenice, kako tvrdi podnosilac , zavisi dopustivost izvršenja. Polazeći od toga da podnosilac povredu označenih ustavnih prava i načela suštinski obrazlaže navodima o nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, te s tim u vezi proizvoljnoj primeni merodavnog prava, Ustavni sud i ovom prilikom podseća na svoj stav da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova. U prilog izloženom, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) izražen u presudi Van Kück protiv Nemačke od 12. juna 2003. godine, prema kojem zadatak tog suda nije da preispituje i utvrđuje činjenice i tumači domaće zakone, osim ako presuda domaćeg suda nije očigledno proizvoljna, ili ako nije na razumljiv i zadovoljavajući način obrazložena.

Analizirajući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine Ustavom utvrđenog prava na pravično suđenje, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti ovog slučaja, Ustavni sud je ocenio da je ustavnopravno prihvatljivo stanovište redovnih sudova da, u konkretnom slučaju, nisu bili ispunjeni uslovi da se izvršenje na spornoj nepokretnosti proglasi nedopuštenim, i pored toga što su sudovi svoje odluke zasnovali na stavu da je podnosilac zaključenjem kupoprodajnog ugovora u martu 2006. godine preuzeo rizik da predmetna nepokretnost bude otuđena , jer je podnošenjem predloga i donošenjem rešenja o izvršenju od 1. decembra 2005. godine (koje je kasnije ukinuto) ta nepokretnost postala predmet izvršenja.

Naime, Ustavni sud ukazuje da su predmeti izvršenja stvari i prava izvršnog dužnika na kojima se sprovodi izvršenje potraživanja izvršnog poverioca. Saglasno odredbama člana 24. Zakona o izvršnom postupku , lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje ovlašćeno je da do okončanja izvršnog postupka podnese izlučnu tužbu parničnom sudu. Dakle, da bi u parničnom postupku izvršenje na određenom predmetu bilo proglašeno nedopuštenim, neophodno je da treće lice na tom predmetu ima prava koja sprečavaju izvršenje, a to su, pre svega , stvarna i druga apsolutna prava. Prema članu 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa , pravo svojine na nepokretnostima, na osnovu pravnog posla, stiče se upisom u javnu knjigu (konstituivnost upisa).

U vezi sa izloženim, Ustavni sud primećuje da je podnosilac ustavne žalbe ugovor o kupoprodaji sporne nepokretnosti zaključio 24. marta 2006. godine, a da je rešenje o izvršenju I. 335/06 doneto 5. maja 2006. godine, te da je tek u septembru 2007. godine u postupku izlaganja utvrđeno da su ispunjeni uslovi da se u katastru nepokretnosti podnosilac upiše kao suvlasnik predmetnog lokala. Iz iznetog sledi da podnosilac, u trenutku donošenja rešenja o izvršenju od 5. maja 2006. godine, na predmetu izvršenja nije imao takvo pravo koje bi sprečilo izvršenje. Stoga, Ustavni sud nalazi da je neutemeljeno i pogrešno stanovište podnosioca, na kome zasniva tvrdnje o povredi ustavnih prava, da od datuma upisa rešenja o izvršenju u intabulacionu knjigu zavisi dopuštenost izvršenja.

Po oceni Ustavnog suda, a imajući u vidu sve okolnosti datog slučaja, osporene parnične presude suštinski zadovoljavaju standarde pravičnosti na način kako to zahteva član 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu u delu kojim se ističe povreda prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporene parnične presude , te je odlučio kao u prvom delu tačke 2. izreke.

7. Imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac samo formalno poziva na povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, a da, pri tome, ne navodi nijedan razlog na kom zasniva svoje tvrdnje o povredi označenog prava. Ustavni sud ističe da formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Takođe, Ustavni sud konstatuje da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravno prihvatljivi argumenti i dokazi da je podnosiocu zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodan uslov da bi se utvrdila povreda načela zabrane diskriminacije.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu odbacio ustavnu žalbu u delu kojim se ističu povrede načela i prava iz člana 21. i člana 58. stav 1. Ustava u odnosu na osporene parnične presude, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 2. izreke.

8. Ustavni sud konstatuje da je ustavna žalba kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda ustanovljena Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, iz čega proizlazi da se ustavnom žalbom mogu osporavati samo pojedinačni akti državnih organa i organizacija koje imaju javna ovlašćenja koji su doneti, odnosno radnje koje su preduzete, nakon stupanja na snagu Ustava.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da podnosilac osporava rešenja Opštinskog suda u Pirotu I. 335/06 od 5. maja 2006. godine i Okružnog suda u Pirotu Gž. 579/06 od 14. juna 2006. godine, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 2. izreke.

9. Imajući u vidu da je osporeno rešenje Okružnog suda u Pirotu Gž. 354/07 od 29. maja 2007. godine, kojim je potvrđeno osporeno rešenje Opštinskog suda u Pirotu I. 335/06 od 20. marta 2007. godine, uručeno podnosiocu ustavne žalbe, 8. juna 2007. godine, a da mu je osporeni zaključak Opštinskog suda u Pirotu I. 335/06 od 5. septembra 2007. godine uručen 25. septembra 2007. godine, te da je ustavna žalba izjavljena 18. juna 2010. godine, Ustavni sud je našao da je ustavna žalba protiv navedenih akata podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1 Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, ustavnu žalbu u odnosu na pomenute akte odbacio kao neblagovremenu, rešavajući kao u drugom delu tačke 2. izreke.

10. Iz odredbe člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.

Kako podnosilac ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu nije protiv osporenog rešenja Opštinskog suda u Pirotu I. 335/06 od 15. juna 2007. godine izjavio žalbu na osnovu člana 114. i člana 129. stav 3. Zakona o izvršnom postupku, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

11. Na osnovu svega iznetog, kao i odredaba člana 42b stav 1. tačka1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Ustavni sud: Povreda prava na pravično suđenje odbacivanjem žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti