Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u višedecenijskom upravnom postupku za iseljenje zakupca iz stana podnositeljke. Dosuđena je naknada nematerijalne štete i naloženo je hitno okončanje postupka pred nadležnim organom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2980/2020
27.04.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S . Č . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. aprila 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. Č . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Odeljenjem za stambene i građevinsko-komunalne poslove opštine Zvezdara u Beogradu u predmetu VI broj 360-393/99 i upravnom postupku koji se vodi pred Sekretarijatom za imovinske i pravne poslove Gradske uprave grada Beograda u predmetu XXI-09 broj 360.2-248/2017 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo S. Č . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 3.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se Sekretarijatu za imovinske i pravne poslove Gradske uprave grada Beograda da preduzme sve mere kako bi se postupak koji se vodi pred Sekretarijatom za imovinske i pravne poslove Gradske uprave grada Beograda u predmetu XXI-09 broj 360.2-248/2017 okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. Č . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 25. februara 2020. godine, ustavnu žalbu zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Pepublike Crbije i prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32 . stav 1. i čl. 36. i 58 . Ustava, kao i zbog povrede čl. 86. i 197. U stava, u upravnom postupku koji je vođen pred Odeljenjem za stambene i građevinsko-komunalne poslove opštine Zvezdara u Beogradu u predmetu VI broj 360-393/99 i upravnom postupku koji se vodi pred Sekretarijatom za imovinske i pravne poslove Gradske uprave grada Beograda u predmetu XXI-09 broj 360.2-248/2017.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je pravo na iseljenje nosioca stanarskog prava iz stana u svojini podnositeljke utvrđeno pravnosnažnim rešenjem Odeljenja za stambene i građevinsko-komunalne poslove uprave opštine Zvezdara u Beogradu broj 360-393/99 od 22. jula 2002. godine; da navedeno rešenje nikada nije izvršeno, iako su potrebe stanova za raseljavanje bile prioritetno postavljene; da je stupanjem na snagu Zakona o javnoj svojini opština Zvezdara „izgubila svoje stanove u korist grada Beograda “, a Zakon o stanovanju i održavanju zgrada je stavio van snage obavezu iseljavanja od strane opština; da je podnositeljka 31. januara 2017. godine podnela ponovni zahtev za iseljenje i preseljenje zakupca iz svog stana, u skladu sa članom 141. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada; da je rok za donošenje rešenja bio sedam dana, ali da nadležni organ nije postupio u skladu sa zakonom, uprkos urgencijama podnositeljke; da je osporeni postupak za iseljenje nosioca stanarskog prava pokrenut 27. septembra 1990. godine zahtevom oca podnositeljke.

U ustavnoj žalbi je u prilog tvrdnji o povredi prava na imovinu navedeno: da su odredbama čl. 52. i 53. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji odredbe o iseljenju i preseljenju sadržane u Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada „faktički ukinute, odnosno postale su neprimenjive“; da ni Zakon o planiranju i izgradnji, ni bilo koji drugi zakon ne predviđaju da Republika Srbija mora da naknadi razliku između „socijalnih“ zakupnina i cene u slučaju izdavanja stana u zakup pod tržišnim uslovima; da se postupanjem organa Republike Srbije i njenih pravnih prethodnika već 70 godina krše imovinska prava podnositeljke, budući da ona ima jedino pravo da se u katastru nepokretnosti vodi kao vlasnik stana; da je smanjen dosegnuti nivo imovinskih prava, time što je po prestanku važenja člana 140. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisana zakupnina koju država naplaćuje za „socijalne stanove“; da Republika Srbija nije napravila ni jedan korak da naknadi štetu koju je podnositeljki pričinila, u smislu naknade koja ne može biti niža od tržišne.

Podnositeljka ustavne žalbe, takođe, ističe da je diskriminisana, jer nije mogla da ostvari pravo na društveni stan, budući da su njeni roditelji imali stan u vlasništvu.

Polazeći od toga da je, prema ranije važećem Zakonu o stnaovanju, opština Zvezdara bila obavezna da obezbedi stan za preseljenje nosioca stanarskog prava do 31. decembra 2000. godine, da po dobijanju rešenja kojim je utvrđeno pravo na iseljenje tog lica iz stana nije bilo moguće izvršiti to rešenje, a da je opština Zvezdara dodeljivala stanove u svom vlasništvu na korišćenje po osnovu dugoročnog za kupa, podnositeljka zaključuje da su joj povređeni pravo na pravno sredstvo i pravo na jednaku zaštitu prava.

Prema navodima ustavne žalbe, povređena je i zabrana retroaktivnosti iz člana 197. Ustava, budući da je podnositeljka, uprkos pravnosnažno m rešenj u iz 2002. godine, prinuđena da ponovo vodi postupak iseljenja, čime je faktički ukinuto pravo zasnovano na zakonu, iako odluka o tome nije stavljena van snage.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih načela i prava u osporenim upravnim postupcima, kao i da utvrdi pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti zbog povrede prava iz čl. 32. i 36. Ustava, kao i 30.000 evra zbog povrede načela i prava iz čl. 21. i 58. Ustava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u celokupnu dostavljenu dokumentaciju, kao i spise predmeta Sekretarijata za imovinske i pravne poslove Gradske uprave grada Beograda u predmetu XXI-09 broj 360.2-248/2017 , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

3.1. M. T . iz Beograda (otac podnositeljke ustavne žalbe) podneo je 27. septembra 1990. godine Sekretarijatu za urbanizam, komunalne, stambene i građevinske poslove opštine Zvezdara zahtev za donošenje rešenja o iseljenju nosila ca stanarskog prava iz stanova u njegovom vlasništvu u ulici M . broj … u Beogradu.

Rešenjem tog sekretarijata broj 360-1304/90 od 11. aprila 1995. godine odbijen je zahtev podnositeljk e ustavne žalbe (pravnog sledbenika podnosioca zahteva) za iseljenje nosi laca stanarskog prava, ali je to rešenje poništeno u postupku po žalbi podnositeljke.

Rešenjem Odeljenja za stambene i građevinsko-komunalne poslove opštine Zvezdara u Beogradu broj 360-393/99 od 22. jula 2002. godine, donetim u ponovnom postupku, utvrđeno je pravo podnositeljki ustavne žalbe , vlasnici stana u suterenu kuće, levo od ulaza u dvorište u ulici M . broj … u Beogradu, na iseljenje M . M, nosioca stanarskog prava na predmetnom stanu, uz određenje da će stan za iseljenje obezbediti opština Zvezdara iz Fonda stanova namenjenih za iseljenje lica koja imaju stanarsko pravo na stanovima u svojini građana, radi vraćanja tih stanova vlasnicima na korišćenje, a na osnovu liste prioriteta utvrđene u skladu sa Zakonom o stanovanju. Navedeno rešenje je postalo pravnosnažno 28. marta 2003. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe je 24. marta 2003. godine podnela zahtev za donošenje zaključka o dozvoli izvršenja navedenog rešenja i sprovođenje iseljenja.

3.2. Podnositeljka ustavne žalbe je 31. januara 2017. godine podnela Sekretarijatu za imovinske i pravne poslove uprave grada Beograda zahtev za iseljenje M . M, zakupca na neodređeno vreme iz stana u svojin i građana po članu 141. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. U zahtevu je, pored ostalog, navela da već poseduje pravnosnažno rešenje Odeljenja za stambene i građ evinsko-komunalne poslove opštine Zvezdara u Beogradu broj 360-393/99 od 22. jula 2002. godine, kojim joj je priznato pravo na iseljenje nosioca stanarskog prava.

Podnositeljka ustavne žalbe je 2. jula 2019. godine podnela urgenciju Gradskoj upravi grada Beograda - Sekretarijat za imovinske i pravne poslove – Sektor za upravljanje nepokretnostima u javnoj svojini, u kojoj je navela da je zakup ac stana obavešten da je u toku parnični postupak po njenoj tužbi protiv opštine Zvezdara radi naknade štete i da je zbog toga postupak donošenja rešenja o iseljenju „zaustavljen“. Podnositeljka je istakla da bi iseljenjem zakupca prestao pravni osnov za naknadu štete i zatražila da se predmetni postupak okonča.

Podnositeljka ustavne žalbe je 13. februara 2020. godine podnela Upravnom sudu tužbu zbog ćutanja uprave protiv Republike Srbije – Gradska uprava grada Beograda – Sekretarijat za imovinske i pravne poslove – Sektor za upravljanje nepokretnostima u javnoj svojini. U tužbi je nave la da je njen zahtev z a iseljenje „zaštićenih stanara“ zaveden pod brojem XXI-09 broj 360.2-248/2017, da tuženi nije u roku od sedam dana rešio predmetnu upravnu stvar, pa je podnositeljka 2. jula 2019. godine podnela pismenu urgenciju, ali po njenom predmetu i dalje nije postupano. Upravni sud je rešenjem U. 2986/20 od 24. decembra 2020. godine odbacio tužbu podnositeljke , jer nije, u skladu sa odredbom člana 22. stav 3. Zakona o upravnim sporovima, dostavila kopiju žalbe, ni dokaz o predaji žalbe drugostepenom organu, a pored toga, urgenciju je uputila nenadležnom organu, pogrešno ga u tužbi označavajući kao tuženog.

Rešenjem Sekretarijata za imovinske i pravne poslove Gradske uprave grada Beograda XXI-09 broj 360.2-248/2017 od 20. aprila 2020. godine naloženo je M. M . iz Beograda da se sa licima koja stanuju sa njim u stanu u suterenu zgrade u ulici M . broj … i svim stvarima, u roku od 90 dana od dana prijema rešenja, iseli iz navedenog stana, koji koristi kao zakupac na neodređeno vreme, a čiji je vlasnik podnositeljka ustavne žalbe (tačka 1. dispozitiva). Istim rešenjem je određeno da se iseljenje neće izvršavati do pravnosnažnog okončanja postupka kojim se utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za preseljenje imenovanog u stan u javnoj svojini iz člana 145. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada (tačka 2. dispozitiva). U ob razloženju rešenja je navedeno: da su na zahtev Prvog osnovnog suda u Beogradu 30. novembra 2018. godine dostavljeni spisi predmeta tom sudu, povodom parnice koja se vodi u predmetu P. 20101/17 po tužbi podnositeljke protiv opštine Zvezdara radi naknade štete; da je, nakon urgencije podnositeljke od 2. jula 2019. godine, održana usmena javna rasprava 3. septembra 2019. godine; da je, polazeći od odredaba člana 52. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji i člana 141. i člana 143. stav 3. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, taj organ ocenio da su ispunjeni zakonom propisani uslovi za donošenje rešenja o iseljenju zakupca iz predmetnog stana.

M. M , zakupac spornog stana, podneo je 30. juna 2020. godine zahtev Sekretarijat u za imovinske i pravne poslove Gradske uprave grada Beograda za donošenje rešenj a o njegovom preseljenju iz stana u svojini građana u stan u javnoj svojini, na osnovu člana 145. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Prvostepeni organ je dopisom od 12. januara 2022. godine obavestio podnositeljku ustavne žalbe o podnetom zahtevu zakupca, s pozivom da se izjasni da li je saglasna s tim zahtevom. Postupajući po nalogu prvostepenog organa, podnositeljka se u podnesku od 1. februara 2022. godine saglasila sa navedenim zahtevom, ukazujući na potrebu njegovog prioritetnog rešavanja zbog bolesti zakupca i njegovih godina života.

3.3. Pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 22627/12 od 18. marta 2014. godine usvojen je tužbeni zahtev podnositeljke i obavezana tužena opština Zvezdara da isplati tužilji na ime naknade štete iznos označen u izreci, sa zakonskom zateznom kamatom, za period od 1. aprila 2003. do 31. marta 2013. godine. U obrazloženju presude je naveden o: da tužena nije pružila dokaz da je sredstva od otkupa stanova, od dana stupanja na snagu Zakona o sta novanju, usmerila za izgradnju novih stanova, niti dokaz da je prioritetno rešavala ovo pitanja; da, naprotiv, nijedno od 37 rešenja o utvrđenju prava vlasnicima stanova na preseljenje nosioca stanarskog prava nije izvršeno, niti je tužena opština preduzela mere radi ispunjavanja svoje zakonske obaveze.

Podnositeljka ustavne žalbe je 29. decembra 2017. godine podnela Prvom osnovnom sudu u Beogradu tužbu protiv gradske opštine Zvezdara u Beogradu radi naknade štete na ime izgubljene dobiti – zakupnine u iznosu od 588.392, 32 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, za period od 1. aprila 2013. do 30. novembra 2017. godine. O tužbi podnositeljke odlučuje se u predmetu tog suda P. 20101/17.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka , pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Članom 14. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donoše nje zakonitog i pravilnog rešenja. Važeći Zakon o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 18/16) u članu 9. sadrži suštinski istu odredbu o potrebi brzog i efikasnog odlučivanja.

Odredbama člana 42. Zakona o stanovanju ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95 i 49/95), u tekstu koji je bio na snazi na dan podnošenja zahteva za iseljenje nosioca stanarskog prava iz predmetnog stana , bilo je propisano: da je opština dužna da do 31. decembra 2000. godine obezbedi stan za preseljenje nosioca stanarskog prava na stanu u svojini građana, pod uslovima predviđenim zakonom (stav 1.); da stan za preseljenje nosioca stanarskog prava treba da bude odgovarajući (stav 2.); da je opština dužna da sredstva pribavljena od otkupa stanova prioritetno usmerava za izgradnju novih stanova, sa namenom za rešavanje stambenih potreba lica koja imaju stanarsko pravo na stanovima u svojini građana, čije preseljenje zahtevaju vlasnici tih stanova (stav 3.); da je opština dužna da pribavljene stanove prioritetno usmerava za rešavanje stambenih potreba lica iz stava 3. ovog člana (stav 4.).

Saglasno odredbi člana 43. stav 2. Zakona, iseljenje nosioca stanarskog prava na stanu u svojini građana iz tog stana u obezbeđeni stan izvršiće se po konačnosti rešenja u roku od 30 dana od dana obezbeđenja useljivog stana.

Odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada („Službeni glasnik RS“, broj 104/16) , u tekstu važećem na dan podnošenja zahteva za iseljenje zakupca iz predmetnog stana, bilo je propisano: da z akupac na neodređeno vreme stana u svojini građana, koji je to pravo stekao u skladu sa zakonom, odnosno po sili zakona i stan koristi po pravnom osnovu, nastavlja sa korišćenjem tog stana u zakup na neodređeno vreme do donošenja rešenja o iseljenju, odnosno rešenja o preseljenju (član 140. stav 1.); da se postupak preseljenja/iseljenja lica iz člana 140. stav 1. ovog zakona (dalje u tekstu: zakupca) iz stana u svojini građana pokreće zahtevom vlasnika stana, odnosno zakupca ukoliko vlasnik ne podnese zahtev u roku od 30 dana po stupanju zakona na snagu (član 141. stav 1.); da p o prijemu zahteva za iseljenje, nadležni organ jedinice lokalne samouprave proverava urednost dokumentacije i po utvrđivanju da su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom donosi rešenje o iseljenju zakupca i članova njegovog domaćins tva iz stana u svojini građana, sa rokom iseljenja u trajanju od 90 dana (član 142. stav 1.); da se rešenje o iseljenju donosi u roku od sedam dana od dana prijema zahteva i uredne dokumentacije i u roku od tri dana se dostavlja zakupcu (član 142. stav 2.); da protiv rešenja o iseljenju vlasnik stana i zakupac mogu izjaviti žalbu opštinskom, odnosno gradskom veću u roku od osam dana od dana prijema rešenja (član 142. stav 3.); da ukoliko zakupac ne izjavi žalbu na rešenje o iseljenju, ima pravo da u roku od 30 dana od dana prijema tog rešenja podnese zahtev za preseljenje u stan u javnoj svojini (član 142. stav 4.); da po prijemu zahteva za preseljenje nadležni organ jedinice lokalne samouprave proverava urednost dokumentacije i po utvrđivanju da su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom donosi rešenje kojim utvrđuje da zakupac i članovi njegovog domaćinstva imaju pravo na preseljenje u stan u javnoj svojini (član 142. stav 7.); da se rešenje o iseljenju neće izvršavati do pravosnažnog okončanja postupka kojim se utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za preseljenje zakupca u stan u javnoj svojini (član 143. stav 1.); da nadležni organ jedinice lokalne samouprave, po obezbeđivanju stana u javnoj svojini za preseljenje zakupca, a najkasnije u roku određenom u članu 146. ovog zakona, donosi rešenje o preseljenju, kao i akt kojim se dozvoljava izvršenje rešenja o iseljenju u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak (član 143. stav 2.); da se na pitanja koja se odnose na postupak iseljenja, utvrđivanja prava na preseljenje i preseljenje, a koja ovim zakonom nisu posebno uređena, primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak (član 144 .); da je jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi stan iz kog se preseljenje vrši dužna da odmah po pravosnažnosti rešenja o utvrđivanju prava na preseljenje, a najkasnije do 31. decembra 2026. godine, obezbedi stan za preseljenje zakupca na neodređeno vreme stana u svojini građana (član 146. stav 1.); da ukoliko jedinica lokalne samouprave ne obezbedi stan za preseljenje zakupcu u roku određenom članom 146. ovog zakona, u obavezi je da mu isplati novčanu naknadu u vrednosti odgovarajućeg stana iz člana 145. ovog zakona (član 151. stav 1.); da je jedinica lokalne samouprave obavezna da naknadu isplati u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva od strane ovlašćenog lica (član 151. stav 3.); da novčanom isplatom iz stava 1. ovog člana prestaje pravo zakupa stana u svojini građana u skladu sa odredbama ovog zakona, kao i prava na obezbeđenje stana za preseljenje (član 151. stav 4.).

Članom 53. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj9/2020) predviđeno je da stupanjem na snagu tog zakona prestaje da važi član 140. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Član 52. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji sadrži odredbe o pravu zakupca na neodređeno vreme stana u svojini građana da nastavi sa korišćenjem tog stana do donošenja rešenja o iseljenju, odnosno rešenja o preseljenju i odredbe o načinu utvrđivanja, obračuna i naplate zakupnine takvog stana.

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je dugim trajanjem postupka za iseljenje zakupca iz stana u njenom vlasništvu , koji je najpre vođen pred Odeljenjem za stambene i građevinsko-komunalne poslove opštine Zvezdara u Beogradu u predmetu VI broj 360-393/99 , a sada se vodi pred Sekretarijatom za imovinske i pravne poslove Gradske uprave grada Beograda u predmetu XXI-09 broj 360.2-248/2017 , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe ratione temporis, u delu kojim je osporen postupak vođen pred Odeljenjem za stambene i građevinsko-komunalne poslove opštine Zvezdara u Beogradu u predmetu VI broj 360-393/99 , Ustavni sud je utvrdio da je u tom postupku doneto rešenje kojim je podnositeljki utvrđeno pravo na iseljenje nosioca stanarskog prava iz stana u njenom vlasništvu i da je to rešenje postalo pravnosnažno pre pro glašenja Ustava. Ovaj sud konstatuje da je Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada propisano da se postupak preseljenja/iseljenja zakupca iz stana u svojini građana pokreće zahtevom vlasnika stana, odnosno zakupca, ali da tim zakon om nije uređen pravni položaj vlasnika stanova u svojini građana, kojima je pravo na iseljenje nosioca stanarskog prava iz stana utvrđeno pravnosnažnim rešenjem opštinskog organa uprave, a koj e nije izvršen o. Budući da pravnosnažno rešenje Odeljenja za stambene i građevinsko-komunalne poslove opštine Zvezdara u Beogradu broj 360-393/99 od 22. jula 2002. godine nije izvršeno do stupanja na snagu Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, kada je započeo postupak po istom zahtevu podnositeljke ustavne žalbe pred Sekretarijatom za imovinske i pravne poslove Gradske uprave grada Beograda u predmetu XXI-09 broj 360.2-248/2017, Ustavni sud nalazi da je povreda na koju se ukazuje u ustavnoj žalbi trajnog karaktera i da se navedeni upravni postupci moraju posmatrati kao celina. Polazeći od navedenog, Sud je ocenio da je ustavna žalba ratione temporis dopuštena .

Ustavni sud je, uvidom u dostavljene spise predmeta, utvrdio da je postupak za iseljenje M. M, tada nosioca stanarskog prava, iz predmetnog stana pokrenut zahtev om oca podnositeljke ustavne žalbe od 27. septembra 1990. godine. Budući da je rešenjem Odeljenja za stambene i građevinsko-komunalne poslove opštine Zvezdara u Beogradu broj 360-1304/90 od 11. aprila 1995. godine odlučeno o zahtevu podnositeljke ustavne žalbe kao pravnog sledbenika podnosioca zahteva , ovaj sud nalazi da je period merodavan za ocenu osnovanosti ustavne žalbe sa stanovišta označenog prava započeo podnošenjem žalbe podnositeljke ustavne žalbe protiv tog rešenja . Polazeći od toga da je postupak za iseljenje nosioca stanarskog prava iz predmetnog stana započeo pre 33 godine, a da u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe traje 28 godina i da još nije okončan, Ustavni sud nalazi da ta činjenica, sam a za sebe, ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka.

Imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja upravnog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri ocenjivanju povrede prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud naglašava da je postupak izvršenja rešenja kojim je utvrđeno pravo na iseljenje nosioca stanarskog prava bio specifičan, jer je opština, saglasno navedenim odredbama Zakona o stanovanju, bila dužna da sredstva pribavljena od otkupa stanova prioritetno usmerava za izgradnju novih stanova, sa namenom za rešavanje stambenih potreba lica koja imaju stanarsko pravo na stanovima u svojini građana, čije preseljenje zahtevaju vlasnici tih stanova i da pribavljene stanove prioritetno usmerava za rešavanje stambenih potreba lica. Navedenu obavezu istakao je i Evropski sud za ljudska prava u presudi Ilić protiv Srbije od 9. oktobra 2007. godine, predstavka broj 30132/04, stav 40 , odlučujući o povredi prava na imovinu. Ustavni sud, s tim u vezi, konstatuje da je u postupku odlučivanja o tužbi podnositeljke za naknadu štete, Prv i osnovni sud u Beogradu utvrdio da opština Zvezdara nije pružila dokaz da je sredstva od otkupa stanova usmerila za izgradnju novih stanova, niti dokaz da je prioritetno rešavala ovo pitanje, kao i da nijedno od 37 rešenja o utvrđenju prava vlasnicima stanova na preseljenje nosioca stanarskog prava nije izvršeno .

S obzirom na to da se iseljenje nosioca stanarskog prava na stanu u svojini građana u obezbeđeni stan nije moglo izvršiti pre obezbeđenja useljivog stana za to lice, Ustavni sud smatra da je javni interes nalagao da se izvršenje sprovede po službenoj dužnosti, a ne po predlogu stranke. Uprkos tome, podnositeljka ustavne žalbe je 24. marta 2003. godine podnela zahtev za donošenje zaključka o dozvoli izvršenja rešenja Odeljenja za stambene i građevinsko-komunalne poslove opštine Zvezdara u Beogradu broj 360-393/99 od 22. jula 2002. godine, ali time nije mogla ubrzati postupak izvršenja donetog rešenja. Ustavni sud dalje konstat uje da u vreme važenja Zakona o stanovanju opština nije mogla biti prinuđena da obezbedi stan za preseljenje pravnim sredstvom koje bi bilo dostupno licu u čiju korist je utvrđeno pravo na iseljenje, niti su postojale sankcije za neizvršenje te obaveze opštine u zakonom propisanom roku. Budući da su stupanjem na snagu Zakona o stanovanju i održavanju zgrada zakupci stanova u svojini građana nastavili sa korišćenjem tih stanova do donošenja rešenja o iseljenju/preseljenju na zahtev vlasnika stana, odnosno zakupca, podnositeljka ustavne žalbe je podnela zahtev za iseljenje u skladu sa zakonom.

Ispitujući postupanje prvostepenog organa pred kojim je u toku postupak po predmetnom zahtevu podnositeljke, Ustavni sud je konstatovao da je taj organ imao obavezu da rešenje o iseljenju donese u roku od sedam dana od dana prijema zahteva i uredne dokumentacije i u roku od tri dana dostavi zakupcu. Uprkos tome, prvostepeni organ je to rešenje doneo tri godine i tri meseca nakon podnošenja zahteva podnositeljke ustavne žalbe, bez obzira na to što je uz zahtev dostav ljeno rešenje opštinskog organa uprave kojim je podnositeljki utvrđeno pravo na iseljenje iz predmetnog stana. Takođe, prvostepeni organ je posle godinu i po dana obavestio podnositeljku ustavne žalbe da je zakupac podneo zahtev za preseljenje, tražeći da se izjasni da li je saglasna s tim zahtevom , iako je zakonom predviđeno da se odmah po podnošenju zahteva za preseljenje ispita postojanje uslova i donese rešenje o utvrđivanju prava na preseljenje .

Ustavni sud je imao u vidu da je podnositeljka ustavne žalbe u postupku pred organom uprave grada Beograda tri godine nakon podnošenja zahteva podnela tužbu Upravnom sudu zbog „ćutanja administracije, ali da prethodno nije podnela žalbu zbog nedonošenja rešenja o iseljenju u skladu sa odredbama Zakona o upravnom postupku, koji se shodno primenjuje na postupak iseljenja /preseljenja, zbog čega je njena tužba odbačena kao neuredna. Ustavni sud je, međutim, ocenio da korišćenje pravnih sredstava za ubrzanje postupka ne može bitno uticati na tok postupka iseljenja/preseljenja po odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Naime, iz navedenih odredaba tog zakona proizlazi: da nadležni organ jedinice lokalne samouprave donosi rešenje o preseljenju tek kad obezbedi stan u javnoj svojini za preseljenje zakupca, a najkasnije do 31. decembra 2026. godine; da se rešenje o iseljenju ne može sprovesti pre pravosnažnosti rešenja o preseljenju; da jedinica lokalne samouprave koja ne obezbedi stan za preseljenje zakupcu do kraja 2026. godine ima obavezu da mu isplati novčanu naknadu u vrednosti odgovarajućeg stana u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva i da t ek isplatom te naknade prestaje pravo zakupa stana u svojini građana. Iz toga dalje sledi da rešenje o iseljenju , koje je u konkretnom slučaju doneto 20. aprila 2020. godine, ne mora biti izvrš eno pre 31. decembra 2026. godine, odnosno pre okončanja postupka koji će se nakon navedenog datuma, eventualno, vodi ti radi isplate novčane naknade zakupcu umesto odgovarajućeg stana.

Polazeći od svega izloženog, a imajući u vidu nesumnjiv pravni interes podnositeljke ustavne žalbe da se okonča postupak iseljenja zakupca iz stana u njenom vlasništvu, Ustavni sud je utvrdio da je nesprovođenjem izvršenja rešenja Odeljenja za stambene i građevinsko-komunalne poslove opštine Zvezdara u Beogradu broj 360-393/99 od 22. jula 2002. godine i neefikasnim postupanjem Sekretarijata za imovinske i pravne poslove Gradske uprave grada Beograda u predmetu XXI-09 broj 360.2-248/2017 podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku . Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23), usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 3.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu i našao da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka pretrpela. Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 i 1906/15) i više kasnije donetih presuda, koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda. Ovaj sud je, takođe, imao u vidu da je podnositeljka ustavne žalbe istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede označenog prava u iznosu od 3.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio Sekretarijatu za imovinske i pravne poslove Gradske uprave grada Beograda da preduzme sve mere kako bi se postupak u predmetu XXI-09 broj 360.2-248/2017 okončao u najkraćem roku.

8. Ispitujući ustavnu žalbu sa stanovišta načela i ostalih prava istaknutih u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je konstatovao da iz navedene odredbe člana 170. Ustava proizlazi da je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Polazeći od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka istaknutu povredu prava na imovinu prevashodno vezuje sa nemogućnost da u periodu u kome nadležni organi nisu obezbedili stan za preseljenje zakupcu predmetnog stana izdaje taj stan u zakup po tržišnim uslovima.

Ispitujući ove navode ustavne žalbe, Ustavni sud je najpre konstatovao da je pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 22627/12 od 18. marta 2014. godine usvojen tužbeni zahtev podnositeljke i obavezana opština Zvezdara da na ime naknade štete isplati podnositeljki novčani iznos koji predstavlja razliku između administrativne i tržišne zakupnine za predmetni stan , sa zakonskom zateznom kamatom, za period od 1. aprila 2003. do 31. marta 2013. godine. Podnositeljka ustavne žalbe je, takođe, 29. decembra 2017. godine podnela Prvom osnovnom sudu u Beogradu tužbu protiv gradske opštine Zvezdara u Beogradu radi naknade štete na ime izgubljene dobiti – zakupnine za period od 1. aprila 2013. do 30. novembra 2017. godine. Ustavni sud dalje konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava u presudi Statileo protiv Hrvatske, od 10. jula 2014. godine, predstavka broj 12027/10, stav 99. istakao da se u cilju utvrđivanja da li je podnosilac pretrpeo štetu , njegova situacija koja je posledica navodne povrede prava na imovinu mora uporediti sa situacijom u kojoj bi on bio da je uspeo sa građanskom tužbom i iselio nosioca stanarskog prava ili u kojoj bi se nalazio da je bio u mogućnosti da iznajmi svoj stan prema tržišnim uslovima. Primenjujući navedeno stanovište na konkretan slučaj, ovaj sud je našao da se u ustavnoj žalbi očigledno neosnovano ukazuje na povredu prava na imovinu zbog razlike između „socijalnih“ zakupnina i cene u slučaju izdavanja stana u zakup pod tržišnim uslovima i propusta Republike Srbije „da naknadi štetu koju joj je pričinila“.

Ustavni sud nije posebno razmatrao ustavnu žalbu sa stanovišta prava na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava, jer je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku.

U vezi sa istaknutom povredom načela i prava iz čl . 21, 32. i 36. Ustava, kao i povrede odred aba čl . 86. i 197. Ustava, Sud je ocenio da je ustavna žalba u ovom delu preuranjena, budući da osporeni postupak još nije okončan.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u preostalom delu odbacio, zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti