Odbacivanje ustavne žalbe povodom ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, potvrđujući da osporena presuda Vrhovnog kasacionog suda nije povredila pravo na pravično suđenje. Ugovor o doživotnom izdržavanju je poništen zbog nedostatka propisane forme prilikom overe, što je ustavnopravno prihvatljiv razlog.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2983/2011
17.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Staniše Lukača iz Vršca, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. novembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Staniše Lukača izjavljena protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1049/10 od 9. februara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Staniša Lukač iz Vršca je 4. jula 2011. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1049/10 od 9. februaara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je usled nepravilne primene zakonskih propisa, Vrhovni kasacioni sud povredio pravo podnosioca iz člana 32. stav 1. Ustava jer je pogrešno primenio odredbe člana 184. Zakona o vanparničnom postupku, s obzirom da nije uzeo u obzir stav 2. istog člana.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i priloženih dokaza, utvrdio da se pred Opštinskim sudom u Alibunaru vodio parnični postupak po tužbi tužilje P.K. i umešača na njenoj strani V.M. protiv podnosioca ustavne žalbe kao tuženog, radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju.

Presudom Opštinskog suda u Alibunaru P. 370/07 od 5. juna 2008. godine, u prvom stavu izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen 29. aprila 1994. godine pred sudijom Opštinskog suda u Vršcu pod Ov. broj 60/94 između pok. H. K. kao primaoca izdržavanja i tuženog kao davaoca izdržavanja, dok je drugim stavom izreke odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Okružnog suda u Pančevu Gž. 1632/08 od 21. januara 2009. godine, žalbe tužilje i umešača na strani tužilje su delimično usvojene i delimično odbijene, dok je žalba tuženog usvojena, pa je prvostepenena presuda preinačena utoliko što je delimično usvojen tužbeni zahtev i delimično poništen navedeni ugovor o doživotnom izdržavanju, i to u pogledu raspolaganja 1/7 idealnog dela nepokretnosti upisane u RZ. br. 2111 KO Vršac, parcela 4828, izgrađeno građevinsko zemljište od 4 ara 96 m2 i parcela broj 4829, kao i u pogledu odluke o troškovima, pa je obavezana tužilja da tuženom nadoknadi troškove postupka u iznosu od 73.200.00 dinara. Drugim stavom izreke prvostepena presuda je potvrđena u preostalom - odbijajućem delu.

Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1049/10 od 9. februara 2011. godine, u prvom stavu izreke, usvojena je revizija tužilje, pa su preinačene presude Okružnog suda u Pančevu Gž. 1632/08 od 21. januara 2009. godine u odbijajućem delu i Opštinskog suda u Alibunaru P. 370/07 od 5. juna 2008. godine, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilje i poništen ugovor o doživotnom izdržavanju, zaključen dana 29. aprila 1994. godine pred sudijom Opštinskog suda u Vršcu pod Ov. broj 60/94 između sada pok. H. K. kao primaoca izdržavanja i tuženog, kao davaoca izdržavanja.

U obrazloženju osporene revizijske presude se navodi: da je prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pok. H. K, kao primalac izdržavanja, inače tetka tužilje, zaključila dana 29. aprila 1994. godine ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim kao davaocem izdržavanja, a koji je overio sudija Opštinskog suda u Vršcu pod Ov. br. 60/94 istog datuma izlaskom na lice mesta; da je obaveza davaoca izdržavanja bila da pruža sredstva za život primaocu, a zauzvrat mu primalac izdržavanja ostavlja svoju nepokretnost – parcelu broj 4828 i 4829 KO Vršac, kao i sve pokretne stvari; da je prilikom overe ugovora sudija pročitao ugovor ugovornim stranama i ukazao im na zakonske posledice istog; da su one izjavile da u potpunosti razumeju ono što im je pročitano i nakon toga su svojeručno potpisale ugovor; da je sada pok. H. K. upoznala tuženog tako što joj je on kao kurir iz suda, donosio sudske pozive u vezi sporova koje je vodila; da je prvostepeni sud bio stanovišta da je sporni ugovor o doživotnom izdržavanju punovažan, jer je zaključen i overen u smislu odredaba člana 117. st. 4. i 5. tada važećeg Zakona o nasleđivanju (''Službeni glasnik SRS'', broj 52/74), s obzirom da je primalac izdržavanja bila poslovno sposobna u vreme zaključenja i overe ugovora i da ga je svojeručno potpisala, smatrajući da za ocenu njegove punovažnosti nije od značaja činjenica što je overa izvršena u upisniku ''Ov'', umesto u upisniku ''R''; da je drugostepeni sud delimično poništio navedeni ugovor, i to u pogledu raspolaganja sa 1/7 idealnih delova nepokretnosti koje su bile predmet istog, obzirom da je utvrđeno da je pravnosnažnom presudom donetom nakon zaključenja i overe predmetnog ugovora odbijeno utvrđenje tužiljinog prava suvlasništva na navedenim nepokretnostima u tom idealnom delu; da je drugostepeni sud prihvatio punovažnost zaključenog ugovora, dodajući da, to što nije bio sastavljen zapisnik o overi ugovora, nije od uticaja kada su izvršene radnje vezane za formu overe takvog ugovora; da se izložena pravna stanovišta nižestepenih sudova ne mogu prihvatiti, jer je overa zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju strogo formalno-pravni posao koji ima konstitutivni karakter za nastanak i pravno dejstvo ovakvog ugovora; da je forma overe ovog ugovora javne prirode i vrši se po pravilima vanparničnog postupka; da je za ocenu zakonitosti te overe neophodno da sudija kod potvrđivanja isprave sastavi zapisnik u koji se unose potrebni podaci o učesnicima ovog postupka koji su prisustvovali sastavljanju isprave, koji taj zapisnik potpisuju; da u konkretnom slučaju, overa sadržine predmetnog ugovora nije izvršena u skladu sa članom 184. Zakona o vanparničnom postupku, jer o tome nije sačinjen zapisnik; da, dakle, forma overe predmetnog ugovora nije izvršena na zakonit način, pa je ugovor ništav pravni posao.

4. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je osporenom sudskom presudom povređeno njegovo pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pre svega zato što revizijski sud nije pravilno primenio odredbu člana 184. Zakona o vanparničnom postupku, te je nepravilnom primenom zakonskih propisa doneo osporenu presudu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se svakome pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenog prava podnosioca ustavne žalbe koje je u ustavnoj žalbi označeno. Ustavni sud je ocenio da iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnosilac ustavne žalbe, nezadovoljan ishodom okončanog parničnog postupka, u suštini osporava zakonitost navedene revizijske presude, ukazujući, pre svega, na pogrešnu primenu merodavnog prava.

Ustavni sud ukazuje da je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da utvrđuje postojanje povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a ne da kao instancioni sud ispituje zakonitost pojedinačnih akata donetih u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe. Stoga se i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima, kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine određenog prava ili slobode, ukazuje na njegovu povredu odnosno uskraćivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u obrazloženju osporene presude naveo detaljne razloge zbog kojih je predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju ništav, imajući u vidu odredbu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (''Službeni list SFRJ'', br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i ''Službeni list SRJ'', br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99)) koja propisuje da je ništav ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim ibičajima, ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo. Revizijski sud je, pri tome, obrazložio da je overa zaključenog ugovora o doživotnom izdržavanju strogo formalno-pravni posao koji ima konstitutivni karakter, jer je forma sudijske overe ugovora koja se vrši po pravilima Zakona o vanparničnom postupku, konstitutivni element za nastanak i pravna dejstva ugovora o doživotnom izdržavanju.

U konkretnom slučaju, prilikom potvrđivanja – overe sadržine ugovora o doživotnom izdržavanju nije sastavljen zapisnik u skladu sa članom 174. Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'', br. 25/82 i 48/88 i ''Službeni glasnik RS'', br. 46/95 i 18/05) kojim je propisano da se o sastavljanju (pa tako i o potvrđivanju) isprave sastavlja zapisnik u koji se unosi i način na koji je utvrđen identitet učesnika, svedoka i tumača koji su prisustvovali sastavljanju isprave, te da zapisnik potpisuje i učesnik, kao i svedoci (st. 1. i 2.). Ovo se čini iz razloga, jer se sudskom potvrdom sadržine ugovora, vrši njegov preobražaj iz privatne u javnu ispravu na način propisan odredbom člana 184. istog Zakona, koja predviđa da se potvrđivanje isprave vrši prema odredbama čl. 166-174. istog Zakona, ako nije drukčije određeno. Stoga je ustavnopravno utemeljen stav revizijskog suda prema kome overa nije izvršena po pravilima vanparničnog postupka, odnosno nije izvršena na zakonit način, što ugovor čini ništavim pravnim poslom.

Takođe, Sud smatra da je izneto stanovište revizijskog suda ustavnopravno utemeljeno, naročito u situaciji kada je jedan ugovarač sudski službenik, kao što je, u konkretnom slučaju, ovde podnosilac ustavne žalbe bio učesnik u postupku overe kao davalac izdržavanja, a zaposlen je u istom sudu, pa je postojala i pojačana odgovornost sudije u postupku overe ugovora.

Stoga je Ustavni sud ocenio da razlozi navedeni u ustavnoj žalbi ne daju dovoljno osnova za sumnju da je osporena presuda doneta proizvoljnom primenom materijalnog prava, te da je povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

S tim u vezi, Ustavni sud posebno naglašava da formalno pozivanje na povredu određenih ustavnih prava, ustavnu žalbu ne čini, samo po sebi, dopuštenom.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe povodom ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti