Odbačena ustavna žalba zbog osporavanja činjeničnog stanja umesto ustavnih prava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu u sporu za naknadu štete. Podnosilac je osporavao ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje, tražeći da Ustavni sud deluje kao instancioni sud, što nije u njegovoj nadležnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Božidara Nenadovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. septembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Božidara Nenadovića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7129/10 od 14. aprila 2010. godine.

O b r a z l ož e nj e

1. Božidar Nenadović iz Beograda je 22. juna 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7129/10 od 14. aprila 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da su postupajući sudovi prilikom utvrđivanja odlučne činjenice o načinu njegovog povređivanja od koje je zavisilo dosuđivanje naknade nematerijalne štete, propustili da izvedu dokaz veštačenjem, kao i da nisu uzeti u obzir svi činjenični navodi, niti su na isti način ocenjene izjave svih svedoka, čime mu je povređeno pravo na kontradiktorni postupak.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7129/10 od 14. aprila 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđena presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 11065/2007 od 13. marta 2009. godine, kojom je u stavu prvom izreke odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže prvotuženi Kompanija „Dunav osiguranje“ A.D. Beograd da mu isplati opredeljeni novčani iznos po osnovu osiguranja od invaliditeta, dok je u stavu drugom izreke odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže drugotuženi IP „Filip Višnjić“ Beograd da mu isplati opredeljene novčani iznose na ime pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja opšteživotne aktivnosti, straha i umanjenja estetskog izgleda. Po oceni parničnih sudova, u dokaznom postupku je nesumnjivo utvrđeno da je šteta koju je tužilac pretrpeo nastala van procesa rada, isključivo radnjama tužioca, jer je pao sa smokve na koju se peo kako bi brao plodove, a koju štetu drugotuženi nije moga predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti. Stoga su postupajući sudovi našli da je ispunjen uslov za oslobođenje drugotuženog od odgovornosti za štetu od opasne stvari u smislu odredbe člana 177. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, dok je u odnosu na prvotuženog tužbeni zahtev odbijen zbog nedostatka pasivne legitimacije.

4. Polazeći od iznetih navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da se oni ne zasnivaju na ustavnopravnim razlozima koji bi ukazivali na povredu ili uskraćivanje označenog ustavnog prava, već podnosilac ustavne žalbe, nezadovoljan ishodom pravnosnažno okončanog parničnog postupka, zapravo od Ustavnog suda traži da postupa kao instancioni sud.

Ustavni sud ukazuje na to da je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede označenog ustavnog prava ili slobode, a ne da kao viši sud u odnosu na sudove i druge državne organe koji su doneli osporene pojedinačne akte ocenjuje zakonitost tih akata, preispitujući pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, izvedene činjenične zaključke i ocenu dokaza na kojima se osporeni akti zasnivaju. Dakle, redovni sud je nadležan da odlučuje o tome koji će dokazi biti izvedeni u parničnom postupku pošto na osnovu izlaganja stranaka utvrdi koje su među njima sporne činjenice bitne za donošenje odluke, te stoga nije obavezan da svoju odluku zasnuje na svim činjenicama koje su stranke iznele u postupku i da prihvati izvođenje svih predloženih dokaza.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbačena ustavna žalba zbog osporavanja činjeničnog stanja umesto ustavnih prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti