Odbijanje ustavne žalbe protiv presude Vrhovnog suda o zahtevu za ispitivanje zakonitosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije kojom je odbijen zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne krivične presude. Nije utvrđena povreda prava na pravično suđenje, dok je žalba na nižestepene presude odbačena kao nedopuštena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-299/2007
19.03.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Tamaša Varge iz Bačkog Gradišta, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 19. marta 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Tamaša Varge izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Kzp. 4/07 od 15. marta 2007. godine.
2. Odbacuje se ustavna žalba izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu Km 61/06 od 31. maja 2006. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Kžm. 93/06 od 3. oktobra 2006. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Tamaš Varga iz Bačkog Gradišta podneo je Ustavnom sudu 26. decembra 2007. godine ustavnu žalbu izjavljenu preko punomoćnika Vladimira Beljanskog, advokata iz Novog Sada, protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava iz čl. 25. i 27. stav 1, čl. 28. do 30, člana 32. st. 1. i 2, člana 33 st. 1. do 3. i stav 7. i člana 76. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da je Okružni sud u Novom Sadu, kao prvostepeni sud u ovom postupku, utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe, tada maloletnik, bio učinilac krivičnog dela ubistva iz člana 113. Krivičnog zakonika isključivo na osnovu izjave podnosioca date u pretkrivičnom postupku u policiji i u pripremnom postupku kod istražnog sudije. Ističe da prilikom prvog saslušanja u policiji nije primenjena odredba člana 226. stav 9. Zakonika o krivičnom postupku, odnosno da, iako je iz ličnih podataka podnosioca ustavne žalbe bilo jasno da se ne radi o licu kome je srpski maternji jezik, podnosiocu nije saopšteno pravo da u postupku upotrebljava svoj maternji jezik. Podnosilac ustavne žalbe, tada osumnjičeni, nije izričito i usmeno upozoren da sve što izjavi može biti upotrebljeno protiv njega kao dokaz. Navodi da su u policiji na njega vršeni pritisci, da se policija služila obmanom i navodila ga na priznanje. Ukazuje na povezanost kršenja prava u policiji sa sadržinom prvog iskaza datog pred istražnim sudijom, iz razloga što je priznanje izvršenja krivičnog dela u policiji ''pribavljeno uz povrede više ljudskih i manjinskih prava i sloboda moglo kod maloletnog lica da izazove osećaj straha i obaveze da se nametnute verzije događaja drži i pri prvom pojavljivanju pred istražnim sudijom''. U tom smislu ističe da, ako bi se priznanje podnosioca ustavne žalbe dato pred policijom i prvi iskaz u pripremnom postupku isključili, sud nije raspolagao dokazima da je okrivljeni učinilac krivičnog dela. Obrazloženje sadržano u presudi Vrhovnog suda Srbije Kzp. 4/07 od 15. marta 2007. godine da su maloletnik i njegov branilac potpisali zapisnik o saslušanju bez primedbi i da su time otklonili osnovanost kasnije iznetih prigovora, podnosilac ustavne žalbe smatra neprihvatljivim, iz razloga što se ''upozorenja o pravima moraju dati bez posebnog zahteva okrivljenog, a pogotovo ne na njegov prigovor, te prigovor ne otklanja povredu prava''. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da se do donošenja konačne odluke Ustavnog suda podnosiocu obustavi, odnosno prekine i odloži izdržavanje kazne maloletničkog zatvora, da se utvrdi povreda navedenih ustavnih prava, a osporene presude ponište.

2. Ustavni sud je 27. oktobra 2008. godine, u skladu sa odredbama člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/07 o 28/07) zahtevao od Ministarstva unutrašnjih poslova, Sekretarijata u Novom Sadu, Odeljenja u Bečeju odgovor na ustavnu žalbu. U odgovoru se navodi da se u svemu postupalo prema Zakoniku o krivičnom postupku, da je podnosiocu ustavne žalbe u predmetu na koji se ustavna žalba odnosi obezbeđen branilac i da je saslušan u prisustvu oca. Ističe se da podnosilac izvanredno čita i piše srpski jezik, da se školovao u srednjoj školi na srpskom jeziku, a da podnosilac ustavne žalbe, njegov otac i branilac nisu zahtevali da se saslušanje obavi na maternjem jeziku, niti su imali primedbe na sadržaj zapisnika. U slučaju da je zahtevana upotreba maternjeg jezika u skladu sa zakonskim odredbama, to bi im bilo omogućeno.

3. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Prema članu 175. stav 3. Ustava, postupak pred Ustavnim sudom uređuje se zakonom.
Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/2007), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Članom 113. Zakona je propisano: da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.); da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).

4. Razmatrajući dopuštenost ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da se pravna sredstva u krivičnom postupku iscrpljuju donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu, odnosno na drugostepenu presudu. U konkretnom slučaju, osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Kžm. 93/06 od 3. oktobra 2006. godine odlučeno je o žalbi branioca podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv osporene presude Okružnog suda u Novom Sadu Km 61/06 od 31. maja 2006. godine. Kako iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije od 8. novembra 2006. godine, a osporene presude su donete pre stupanja na snagu Ustava, Sud je ocenio da ustavnu žalbu u ovom delu treba odbaciti, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
U pogledu zahteva za ispitivanje zakonitosti pravosnažne presude Ustavni sud konstatuje da je ovaj zahtev vanredni pravni lek koji se može podneti samo u određenim slučajevima propisanim Zakonikom o krivičnom postupku. Kako je podnosilac ustavne žalbe koristio ovo pravno sredstvo, a odlukom Vrhovnog suda Srbije Kzp. 4/07 od 15. marta 2007. godine je njegov zahtev odbijen, Ustavni sud je stanovišta da je ustavna žalba dopuštena u odnosu na navedenu presudu Vrhovnog suda.

5. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i dostavljeni odgovor i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom predmetu:
Zapisnik o saslušanju osumnjičenog broj Ku 214/04 53/04 od 20. septembra 2004. godine sastavljen je 20. septembra 2004. godine u službenim prostorijama OUP-a Bečej, po predmetu krivice mal. podnosioca ustavne žalbe, zbog krivičnog dela iz člana 53. stav 3. Krivičnog zakona, na osnovu člana 226. stav 9. Zakonika o krivičnom postupku. U zapisniku je konstatovano da je osumnjičeni (podnosilac ustavne žalbe) poučen o svojim pravima u krivičnom postupku, pre svega o pravu na branioca, da nije dužan da iznese svoju odbranu, niti da odgovara na postavljena pitanja. Osumnjičenom je saopšteno krivično delo koje mu se stavlja na teret, te je uzeta izjava. Sačinjavanju zapisnika prisustvovao je i otac podnosioca ustavne žalbe. Zapisnik su potpisali bez primedbi osumnjičeni, njegov otac, ovlašćeno službeno lice, branilac adv. Ljuba Mandić i zapisničar.

Zapisnik o saslušanju okrivljenog broj Ki.M. 39/04 sastavljen je 13. oktobra 2004. godine pred istražnim sudijom Okružnog suda u Novom Sadu, u krivičnom postupku protiv podnosioca ustavne žalbe, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo iz člana 47/1 KZRS. Podnosilac ustavne žalbe je poučen, između ostalog, da ima pravo na upotrebu svog maternjeg jezika u krivičnom postupku, nakon čega se podnosilac uz saglasnost svog oca izjasnio da dovoljno dobro vlada srpskim jezikom i da nema nikakve smetnje da se postupak vodi na srpskom jeziku. Takođe je poučen da ima pravo da uzme branioca koji može prisustvovati njegovom saslušanju, da sve što izjavi može biti upotrebljeno protiv njega kao dokaz, da nije dužan da iznese svoju odbranu, niti da odgovara na postavljena pitanja.
Presudom Okružnog suda u Novom Sadu Km. 61/06 od 31. maja 2006. godine, podnosilac ustavne žalbe je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ubistva iz člana 113. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu maloletničkog zatvora u trajanju od tri godine.
Drugostepeni sud (Vrhovni sud Srbije) je presudom Kžm. 93/06 od 3. oktobra 2006. godine odbio kao neosnovane žalbe Okružnog javnog tužioca u Novom Sadu i branioca podnosioca ustavne žalbe i potvrdio presudu Okružnog suda u Novom Sadu Km. 61/06 od 31. maja 2006. godine.
Presudom Vrhovnog suda Srbije Kzp. 4/07 od 15. marta 2007. godine odbijen je kao neosnovan zahtev branioca osuđenog podnosioca ustavne žalbe za ispitivanje zakonitosti pravosnažnih presuda Okružnog suda u Novom Sadu Km. 61/06 od 31. maja 2006. godine i Vrhovnog suda Srbije Kžm. 93/06 od 3. oktobra 2006. godine. Podnosilac ustavne žalbe je, preko svog branioca, ovaj zahtev podneo zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačke 10. Zakonika o krivičnom postupku, jer se činjenično stanje utvrđeno u pobijanim presudama zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne može zasnivati pošto podnosilac u pretkrivičnom postupku nije poučen o pravu da upotrebljava maternji jezik. Vrhovni sud je ocenio da je podneti zahtev neosnovan ''pogotovu kad se ima u vidu da se u kasnijem toku postupka u istrazi i na glavnom pretresu podnosilac izričito izjasnio da hoće da se postupak vodi na srpskom jeziku koji on očigledno dobro poznaje''.

6. Odredbom člana 32. st. 1. i 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, kao i da se svakome jemči pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača, ako je slep, gluv ili nem.
Odredbama člana 33. Ustava utvrđena su posebna prava okrivljenog i to: da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega (stav 1.); da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane (stav 2.); da okrivljeni koji ne može da snosi troškove branioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravičnosti, u skladu sa zakonom (stav 3.); da lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivično delo nije dužno da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu (stav 7.).
Prema članu 76. Ustava pripadnicima nacionalnih manjina se jemči ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska zaštita. Zabranjena je bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini.
Ostalim odredbama Ustava na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje garantuje se nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta (član 25.), pravo na slobodu i bezbednost (član 27. stav 1.), postupanje sa licem lišenim slobode (član 28.), dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda (član 29.) i prava lica za koja postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo (član 30.).
Odredbom člana 368. stav 1. tačka 10) Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07) propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati.
Odredbom člana 430. stav 1. tačka 2) Zakonika propisano je da se zahtev za ispitivanje zakonitosti pravosnažne presude može podneti zbog povrede odredaba krivičnog postupka propisanih u članu 368. stav 1. tač. 1, 5, 8, 9. i 10. ovog zakonika, ili zbog učestvovanja u rešavanju u drugom, odnosno trećem stepenu sudije ili sudije-porotnika koji se mora izuzeti (član 40. tač. 1. do 5.) ili zbog toga što je okrivljenom, protivno njegovom zahtevu, uskraćeno da na glavnom pretresu ili pretresu pred drugostepenim sudom upotrebljava svoj jezik (član 9.).

7. Ocenjujući razloge ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 33. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Kzp. 4/07 od 15. marta 2007. godine utvrđeno da podnosiocu ustavne žalbe ni u jednoj fazi predmetnog krivičnog postupka nije povređeno pravo da podrobno i na jeziku koji razume bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti. Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe o ovom pravu obavešten u postupku pred istražnim sudijom i da se izjasnio da dobro poznaje srpski jezik. Polazeći od suštine navedenog prava, Ustavni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da su u pretkrivičnom postupku, a kasnije i na glavnom pretresu nadležni organi i sudovi bili u mogućnosti da pouzdano utvrde da je znanje srpskog jezika podnosioca ustavna žalbe bilo na odgovarajućem nivou. U tom smislu, Sud je stanovišta da navodi podnosioca ne daju povoda sumnji da su njegova prava iz člana 33. stav 1. Ustava poštovana.
Ustavni sud je utvrdio da je osporena presuda Vrhovnog suda Srbije doneta od strane Ustavom i zakonom ustanovljenih organa sudske vlasti, a nadležni sud, u sastavu koji je zakonom propisan, je u zakonito sprovedenom postupku i na odgovarajući način preispitao zahtev branioca podnosioca za ispitivanje zakonitosti pravosnažnih presuda donetih u krivičnom postupku. Pravni stavovi navedeni u obrazloženju osporene presude zasnivaju se na ustavnopravnom prihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog prava. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe u toku ovog krivičnog postupka nije postavio zahtev da mu se obezbedi prevodilac, kao i da mu pravo da se koristi jezikom nacionalne manjine nije uskraćeno, te je ocenio da nema povrede prava iz člana 32. st. 1. i 2. i člana 76. Ustava. Kako podnosilac nije dostavio druge uverljive dokaze i pravno utemeljene argumente o postojanju povrede navedenih ustavnih prava, Ustavni sud je ocenio da navodi podnosioca ustavne žalbe predstavljaju izraz njegove subjektivne ocene, te ih nije prihvatio kao osnovane.
Navodi podnosioca u pogledu povrede odredaba čl. 25. i 27. stav 1, čl. 28. do 30, člana 33. st. 2, 3. i 7. Ustava odnose se na akte i radnje sudova i policije donete i izvršene pre stupanja na snagu Ustava od 2006. godine, te ih stoga Ustavni sud nije ocenjivao. Ustavni sud je pri tome imao u vidu da eventualna povreda prava garantovanih navedenim odredbama Ustava nije bila razlog za podnošenje zahteva za ispitivanje zakonitosti prvostepene i drugostepene presude, pa ni predmet ocene u osporenoj presudi Vrhovnog suda Srbije KZP. 4/07 od 15. marta 2007. godine.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv navedene presude.

8. Na osnovu člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijanje ustavne žalbe protiv presude Vrhovnog suda o zahtevu za ispitivanje zakonitosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti